Кордун Архиве - Страница 4 од 9 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Кордун » Страна 4

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

2. октобар 2017.

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

Навршава се 26 година од злочина на Коранском мосту

21. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од страдња 14 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу које су заробили и на суров начин убили припадници хрватских снага. Припадници хрватског МУП-а и Збора народне гарде зауставили су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани у Карловцу два војна камиона у којима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Резервисти ЈНА су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје, али је одмах након предаје једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена у просторије полиције. Друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,

Годишњица масакра на Коранском мосту

20. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе. По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе

Календар геноцида: 13. август. Годишњица страдања Срба 41′ и 42′ године

13. август 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Календар геноцида: 31. јул. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

31. јул 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Садиловац. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у садиловачкоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Брежуљак, код села Криваjа, удаљен 2 км од Раковице, Слуњ. Усташе су поклале неколико десетина

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

29. јул 2017.

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Стево Кљајић, Старо Село, Топуско

28. јул 2017.

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на власт, њима

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Милка Батало Топуско Вргинмост

27. јул 2017.

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили. “Године 1941. имала сам 21 годину живота. Моје мјесто и опћина Топуско имало је двије трећине српског становништва и једну трећину хрватског. Одмах априла 1941. године појавиле су се усташе вођене Илијом Брешки, пекаром из Топуског. Већ 14. априла ухапсиле су усташе Србе: др. Бранка Вурдељу, лијечника, Богдана Будимира, кафеџију, Николу Шкара, пекара, Милу Лончара, трговца, Јову Воркапића, ресторатера, Станка Шкара, кафеџију, Стојана Јањанина, сељака и још петорицу Срба чијих се имена не могу сјетити. Након неколико дана проведених у затвору у Топуском, отпремљени су у Загреб,

Календар геноцида: 28. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

27. јул 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Топуско, котар Вргинмост. Усташе су 28. jула 1941. године похапсили преко 20 Срба из Топуског и одвели их на Велебит гдjе су побиjени. Бабић обала, код Топуског, масовно губилиште српских сељака, 28. jула 1941. године. Делић jама на Завољу изнад Бихаћа. Усташе су 28. jула 1941. године похватали и побили над Делић jамом 92 српска сељака из села Мељиновац, општина Доњи Лапац. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,

Данас годишњица страшног злочина над Србима у Машвини

21. јул 2017.

English У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, подсjећа Удружење „Јадовно 1941.“. „Ко jе осмислио `мртво коло` у Машвини, изнад Раковице, Слуњ, када су 21. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од пет до седам година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке“, пита с болом и у невjерици др Ђуро Затезало у своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“. Свjедочанства о овом догађаjу показуjу

Вeљун 1995., Стрaсбoург 2017.

17. јул 2017.

Из Стрaсбoургa je стиглa joш jeднa нeпoвoљнa нeпрaвoмoћнa прeсудa Eврoпскoг судa зa људскa прaвa зa грaђaнe српскe нaциoнaлнoсти, и тo у случajу убojствa нeпoкрeтнe Maриje Вуjичић и њeнe кћeри Гoрдaнe Oбajдин у Вeљуну зa вриjeмe Oлуje. Нeгaтивaн je тo исхoд joш jeднoг дугoтрajнoг судскoг пoступкa, кojи сe нaкoн изгубљeних битaкa прeд хрвaтским судoвимa нaшao у Стрaсбoургу. Члaнoви пoрoдицe су oчeкивaли бaрeм мoрaлну сaтисфaкциjу зa изгубљeнe живoтe двиjу жeнa, кoje су убиjeнe нa свoм кућнoм прaгу, иaкo су нa кући билe истaкнулe биjeлу зaстaву. Meђутим, суд у Стрaсбoургу oдлучиo je у oвoм случajу дa хрвaтскe влaсти нису пoвриjeдилe прaвo нa живoт и дa су прoвeлe пoтпуну истрaгу, бeз oбзирa нa тo штo ни нaкoн 22 гoдинe

Бојана Вучић: ТИШИНА

13. јун 2017.

ТИШИНА Одлазе тихо велики људи Без чудо буке, без чудо суза С болом што часне стиска им груди Уби их време, уби их туга…… Граничар цијелог свога живота И отац и ђед и прађед им био Бранио туђе, бранећи себе А никада своје гнијездо свио… Мајке синове рађаше своје Да пусту гмај’ну крче и бране Да нађу парче неба које…. Да им слобода однекуд сване… Граничар цијелог свога живота Између људи, између звијери И таман кад је гмајина родна Опет се пакуј, опет се сели….. Опет упртак на раме стави Са гмај’не родне нека се крене Граничара од сабље растави Нек у тишини умре и свене….. Одлазе тихо велики

Конкурс за ученичке стипендије 2017 / 2018. школска година

8. јун 2017.

Фондација Ана и Владе Дивац, расписала је Конкурс за додјелу стипендија ученицима за школску 2017 / 2018. годину, чији је барем један родитељ/старатељ имао избјеглички статус у РС, а избјегао је из РХ слиједећих опћина: Бенковац, Војнић, Вргинмост, Глина, Грачац, Двор, Доњи Лапац, Дрниш, Книн, Кореница, Костајница, Крњак, Обровац, Петриња, Плашки, Слуњ, Задар, Цапраг, Грубишно Поље, Дарувар, Окучани, Пакрац, Слатина, Бели Манастир, Вуковар, Даљ, Мирковци, Тења. Сви услови Конкурса – отворен до 16. јуна 2017. године, се могу видјети на сајту Фондације –www.divac.com Позивамо све Вас, да информишете – обавијестите ( и прослиједите овај меил) рођаке, пријетеље, познанике и све Кордунаше, у вашем окружењу и шире, који имају дјецу школског узраста I, II и III разред средње школе, а истима

Обриши сузе моме Николи, није начинио ни првог корака: Ово је најтрагичнија песма о страдању српског народа у Крајини! (ВИДЕО)

31. мај 2017.

Јоване Крститељу, руку промоли, потеци миром из сивих облака, обриши сузу моме Николи, није начинио ни првога корака – стихови су песме о страдању српског народа на које нико не остаје равнодушан “На растанку само срце каже, ја ћу се вратити…” Овим стихом из чувене нумере “А сад адио”, која је сасвим случајно и последња песма емитована из студија радиа Петрове Горе, пре хрватске “Олује” августа 1995.године, почиње свака нумера Вокално Избјегличког Састава “Младићи”. ОЛУЈА – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ, ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ: Зашто смо данас у ЦРНИНИ, због чега ТУГУЈЕМО и кога ОПЛАКУЈЕМО?! У правој поплави патриотских извођача “крајишког” звука, ови момци су показали да Крајишници нису само тројица или петорица певача у

Страшни злочин у селу Војишница

14. мај 2017.

У проjкету КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА, у реализациjи УГ ЈАДОВНО 1941. данашњи дан jе посвећен сjећању на страшни злочин покоља Срба у селу Воjишница код Воjнића. У овом малом кордунашком мjесту 14. маj 1942. године остаће крвавим словима уписан у историjи. НДХ крвници, таj дан, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић поклали су 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Колико ови подаци говоре о бестиjалности злочина, исто толико нас суочаваjу са нашим страшним путем заборава. Не дозволимо да се невине жртве наших предка забораве. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД