Кордун Архиве - Страница 2 од 9 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Кордун » Страна 2

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

4. август 2021.

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

21. јануар 2021.

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

Св. Јован на Kордуну

20. јануар 2021.

Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да… Над скелетом родне кућеЛешинари дуго кружеУмируће срце њеноИз ребара бијелих струже…. Одавно је оронулаБијела кост од дима сивиПодумјента потонулаОд бола се греда криви… Један зид још стоји самоСа ког Св. Јован гледаИкона је пожутјелаАл заборав она не да… Чује цику, смијех и људеУ дворишту дјечју грајуKрај огњишта лучу светуДок одрасли наздрављају…. Нема више цике, смијехаПод гредама родне кућеЊено срце умирућеПрекрило је дивље пруће….. Аутор: Бојана Вучић Извор: Фејсбук страница Бојана Вучић

Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година

21. септембар 2020.

Данас се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу – од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из “Веритаса”. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ. Након обећања хрватске стране

Жељко Кресојевић: ВИДОВДАН – ДАН ВЕТЕРАНА

28. јун 2020.

ПРОМЈЕНИЛА СУ СЕ ВРЕМЕНА … кажемо често. Само нам се чини… ЉУДИ СЕ МЈЕЊАЈУ… Не заборавите породице оних који су пали, дjецу њихову, жене, мајке и очеве, браћу и сестре …Обиђите их. Ако ништа друго попричајте са њима… Не заборавите оне који са посљедицама, са ожиљцима живе. Cа гелерима и зрнима у себи… Kрећу се штакама, на протезама, помоћу колица… . . . Ал` тко те 1971. бранио као најситнијег у разреду… тај улијеће 1981. без много питања у тучу на забави код Вује Цревара (а зна добро да смо је ми закували). Такав ће те извући рањена из тенка који гори у Подвожићу, почетком новембра, јесени 1991… Свратит ће

Годишњица страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

19. септембар 2019.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир”

Календар геноцида: 13. мај 1942. – годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2019.

На данашњи дан 13. маjа 1942. године на Петровоj гори страдало jе од усташа преко 80 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори од 9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Петрова гора, у предjелу Калови усташе су поклале 13. маjа 1942. 28 жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска. Везане виjести: Калови, Петрова гора 13. маjа 1942.

Масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.

3. мај 2019.

Масакр у Благаjу су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине коjи jе траjао од 6. до 8. маjа 1941. године. Био jе први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био jе то организован злочин планиран у самом врху усташке организациjе и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на териториjи НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано jе или домамљено на превару у зграду жандармериjске касарне и школе у Хрватском Благаjу и усмрћено jе на зверски начин хладним оружjем, осим jедне групе коjа jе била стрељана. Планирање злочина и изазивање мржње Краjем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благаjу

Злочин у селу Катиновац код Топуског

10. април 2019.

На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дjелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942, године из Катиновца су живи спаљени у ватри запаљених кућа: Пава Баjић 40 (година) Станица Бастаjа 49, у властитоj кући, Стоjан Бастаjа 49, Миољка Бобић 73, Анка Цвjетићанин 5, Даница Цвjетићанин 9, Драгица Цвjетићанин 24, Драгица Цвjетићанин 36, Јека Цвjетићанин 23, Љубан Цвjетићанин 9, Љубица Цвjетићанин 7, Мариjа Цвjетићанин 55, Мариjа Цвjетићанин 28, Матиjа Цвjетићанин 44, Мила Цвjетићанин 10, Миле Цвjетићанин 9, Милка Цвjетићанин 2, Мирко Цвjетићанин 3, Никола Цвjетићанин 5, Павао Цвjетићанин 30, Павао Цвjетићанин 30, Ружица Цвjетићанин 37, Сава Цвjетићанин 30, Стана Цвjетићанин 10, Стоjа

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља

9. април 2019.

Мртво село. Асфалтни пут се пружио између попаљених кућа и зараслих дворишта, вијуга и жури у правцу Загреба. Као да хоће некуд, или од некога побјећи. Огољеле купине попадале, испреплеле се, црнином омотане не дозвољавају кораку да се заустави у напуштеној авлији. Све изгледа сабласно. Свуда трагови паљевине. Зидови кућа што одољеше времену и експлозиву, војсци и новој држави „украшени“ јединственим великим словом „U“. Тамо гдје су некада били прозори израсла агација (багрем) додирујући својим врхом срушену бетонску плочу. На вратима осакаћене љепотице стражаре коприве и бујад. Помоћни објекти до јуче богатог дворишта се једва препознају. Изнаказила их или уљепшала паветина која се по брвнима час са вањске, час са

Календар геноцида: 23. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

23. март 2019.

Село Брезовац, 23. марта 1942. убиjено 39 жена и њихове дjеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своjе породице, а у штали усташе заклале 5 Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опљачкале и попалиле. Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурjану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од коjих 22 дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. ул. Церска 38,

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

23. јануар 2019.

Свjедочанства о злочинима у Петровоj гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краjа маjа 1942. године Пише: Ђуро Затезало На подручjу кордунашке опћине Воjнић живjело jе, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вриjеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популациjе. Међу убиjенима су 1.634 дjетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своjу хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своjу зликовачку воjску у плану потпуног истребљења српског народа с подручjа Независне Државе Хрватске,

Затирање Срба у Хрватској (19): Карловцу измењен лични опис

2. јануар 2019.

Карловац је увек важио за економски, политички и културни центар Кордуна. Становништво овог града се у значајнијој мери увећало тек после Другог светског рата, када је и значајније промењена етничка слика становништва, па су Срби са 24,22 процента учествовали у укупном броју становника. У књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, професор Светозар Ливада наводи да је до 1991. године у граду било 64,22 одсто Хрвата и 11,56 посто „осталих“, махом оних који су се у СФРЈ изјашњавали као Југословени. Отимање станова – Становништво града Карловца се у периоду од 1948. до 1991. више него удвостручило. То је директно повезано са економским, посебно индустријским напретком града, који

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

20. децембар 2018.

Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. – Сва су та страдања у прошлости најчешће била свестрана, систематска и радикална – истиче Ливада и додаје да је прва карактеристика ове регије, уколико се анализурају подаци од 1880. до 1991. „спор

У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ДЕВЕТОРО СРБА

19. децембар 2018.

У Загребу су идентификовани посмртни остаци девет лица српске националности, страдалих на подручју сјеверне Далмације, Лике, Баније и западне Славоније у 1991. години и 1995. године, саопштено је данас из Документационо-информационог центра „Веритас“. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан Илије Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо Стојана Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица Ђуре Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца. Наводи се и да су идентификовани посмртни остаци Петра Стевана Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле Остоје Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе