arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ни послије 27 година нико није осуђен за злочине над Србима у Брадини

25. мај 2019.

У Брадини код Коњица данас је обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Након служења литургије у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини и парастоса страдалима вијенце су на спомен-обиљежје у црквеној порти положиле породице страдалих, изасланици предсједавајућег Предсједништав БиХ Милорада Додика и предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, представници Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске, Савеза логораша Српске и други. Парох коњички јереј Милан Бужанин изјавио је да је жалосно што до сада нико није осуђен за злочин почињен на данашњи дан прије 27 година у селу Брадина које је потпуно спаљено, 48 људи убијено

Сутра обиљежавање 27 година од злочина над Србима

24. мај 2019.

У Брадини код Коњица сутра ће бити обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. Тим поводом биће служена Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Вазнесења Господњег, те положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти. Из Српске православне црквене општине Коњичке саопштено је да би обиљежавање страдања Срба Брадине требало да почне у 10.00 часова литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а у 11.30 часова је предвиђен помен парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма. На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини је убијено

Брадина - спомен обиљежје убијеним српским мјештанима Фото: РТРС

У суботу обиљежавање 27 година од злочина над Србима

20. мај 2019.

У Брадини код Коњица у суботу, 25. маја, биће обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. Тим поводом биће служена Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Вазнесења Господњег, те положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти. Из Српске православне црквене општине Коњичке саопштено је да би обиљежавање страдања Срба Брадине требало да почне у 10.00 часова литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а у 11.30 часова је предвиђен помен парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма. На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

2. мај 2019.

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

Служен парастос за 61 српског борца и цивила из Козје Луке

26. април 2019.

Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос за 61 српског борца и цивила који су погинули у рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су са подручја Козје Луке погинула 54 борца Војске Републике Српске и седам српских цивила. „Борци су углавном били из Миљевинског батаљона и Фочанске бригаде, а има ту и мјештана који су погинули у другим бригадама, а родом су из ове мјесне заједнице, која броји око 15 села“, навео је Станковић. Козја Лука је површином једна од највећих фочанских мјесних заједница са измијешаним српским и бошњачким селима, која су у рату сва погорјела.

Ledinica_Leotar.jpg

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из Придворачке јаме?

8. април 2019.

Пишите ви шта хоћете, али од тога неће бити ништа, као што ни досад ништа ниjе било! – рекао jе новинару „Моjе Херцеговине“ jедан стари Требињац, коjи има вриjедна сjећања. И додао да jе то испричао мени лично jер сам га питала, али да забрањуjе да наведем његово име! Да неће да буде дио моjе приче. Ко би то замjерио човjеку са седамдесетогодишњим лошим искуством поводом ове „ствари“? А ради се о посмртноj судбини мученика из Придворачке jаме. О информациjи да се на „лединици“ преко пута капеле на улазу у требињско гробље, диjелу коjи jе изузет од давања локациjа за нове гробнице, а гдjе jе 06. октобра 1941. сахрањено 13

СЛАВОЈКА ДУЛАЋ (1932+2016.) СВЈЕДОК СТРАШНОГ ЗЛОЧИНА

24. јануар 2019.

Славојка Дулаћ, рођена Вукосав, упокојила се на 19. а сахрањена 21. јануара 2016. у Степановићеву код Новог Сада. Покојна Славојка је 28. августа 1941, као 9- годишња дјевојчица, једина успјела да побјегне из запаљене појате са затвореном српском нејачи у родном селу Љубљеници код Стоца. Претходно су прве комшије Хрвати и муслимани у ту појату затворили све српске жене и дјецу из тога села, а из породица Гело и Вукосав. Појату су потом наунили сламом и запалили. Одрасле мушке чланове ових породица исти злочинци поубијали су на Видовдан исте године у јами Барев до. Свједочење покојне Славојке о овом злочину сачувано је на видео снимку који се налази у Документационом

Одржан помен најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС

17. јануар 2019.

16. јануара 1995. године, на Војно-медицинској академији у Београду преминуо је Александар Маслеша, борац Бобанске чете, Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом, на спомен обиљежју најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС јуче је, у присуству родбине, сабораца и бројних Требињаца, свештеник Никола Јанковић служио помен. „У темељу Републике Српске уграђене су све жртве које су положиле свој живот за вјеру и слободу своје отаџбине. Међу тим свијетлим жртвама и сам Александар Маслеша, Требињац из Поповог поља, који је дао диван примјер како се воли свој народ и отаџбина. Његов споменик је овдје поред школе и вртића – да увијек буде примјер нашој дјеци како се воле друг, пријатељ,

Prebilovci_1.jpg

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи

4. јануар 2019.

Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран jе упутством Главног усташког стана од 20 jула 1941 године. Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичаj свог министра унутрашњих послова Андриjе Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убиjено 754 људи. У Љубушком jе рат преживjело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дjеце. Једна од наjстрашниjих трагедиjа погодила jе Пребиловце, наjхомогениjе српско село у околини Чапљине, у коjем су од 1 008 житеља 994 били Срби. Само 6 августа од 7:30 до 13:30 часова у 120 метара дубоку jаму Голубинка хрватске

Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње“

13. децембар 2018.

Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. У фочанском Центру за културу и информисање промовисан је зборник радова „Српска поезија страдања и патње“, приређивача Рада Лаловића, као наставак на поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“. Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. На синоћњој промоцији је истакнуто да књига

ДО ЉЕТА СПОМЕН-СОБА ЗА 258 БОРАЦА ТРЕБИЊСКЕ БРИГАДЕ

12. децембар 2018.

Спомен-соба за 258 погинулих припадника Требињске бригаде Војске Републике Српске биће завршена до 13. јула када се обиљежава Дан ове бригаде, рекао је Срни начелник градског Одјељења за просторно уређење Марко Рикало. Рикало је рекао да, иако је ријеч о архитектонски захтјевном и специфичном објекту, изградња тече планираном динамиком, а 154.000 КМ обезбиједио је град Требиње. „Спомен-соба ће симболично имати облик сузе. Завршена је већина грубих грађевинских радова, а ускоро очекујемо и рад са каменом, као и постављање гранитних завјеса на којима ће бити изложене слике са подацима погинулих бораца“, рекао је Рикало. Он је истакао да је у унутрашњости објекта планиран и музеј посвећен одбрамбено-отаџбинском рату. „Ту ће бити

ОТИМАЊЕ СРПСКОГ НАСЉЕЂА У ТРЕБИЊСКОМ КРШУ: Монографија општине Равно – нови извор хрватских фалсификата

4. децембар 2018.

Повод за овај чланак лежи у тврдњи групе аутора луксузне туристичке монографије општине Равно (2018) да је мали надгробни Крст у порти цркве у Запланику након оштећења у последњем рату постао предметом фалсификовања Срба из Требињске Шуме на начин да му је придодат неодговарајући фрагмент са усјеченим словима српске ћирилице. Да то није написано, не би било овог чланка. На Крсту пише: Престави се слуга Божји Јеремија. Чланак отварам документом насталим у канцеларији Дубровачке републике 1413. године. У питању је писмо којим се Република обраћа славном и велможном кнезу Павлу који сједаше у Борчу, а поводом штете коју је Републици учинио човјек кнеза Павла Радосав Бранковић из Зачуле.  Дубровник се

ОДЈЕК УЛАСКА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА У РАТ У СРПСКОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

1. децембар 2018.

У тој општој устаничкој психози, вест о уласку Совјетског Савеза у рат против сила Осовине, бљеском муње је осветлила мрачну перспективу српског народа у фашистичкој Хрватској, превасходно у бунтовној Херцеговој земљи. Радост коју је та вест изазвала у српској Херцеговини, рељефно је изразио Мирко Вучетић, тада кнез у селу Биограду, колевци Невесињске пушке 1875. године, на народном збору у томе селу, када је громко узвикну Драгу Појужини, који је стајао покрај њега: „Пуцај, Драго, нека све гори!“. Та вест је херцеговачким Србима осуђеним на биолошко истребљење, дала крила. Јер, ваља имати на уму чињеницу да су они имали бескрајно поверење у снагу Русије. На еуфорична довикивања из околних проусташких села

Горан Комар: Свети Кнез Лазар и данас мјера побједе и пораза

28. новембар 2018.

Чврсто вјерујем да је средишњи земљишни појас Херцегове земље, данас окупљен у источнохерцеговачким општинама, у озбиљном броју и реално учествовао у боју на Косову. Живећи у Херцег Новом могао сам посматрати дјела колективног ктиторства – градње и украшавања цркава новског краја од стране цијела народа. А везан за Херцеговину, значајно проширивати видике и сагледавати обим дјела које је у периоду турске окупације српске земље створио српски народ Херцеговине. Када уђете у Малу савинску Светоуспенску цркву коју је градио и херцег Стефан, видјећете ћирилички натпис изнад врата који каже ко је 1565. године обновио њен живопис: поп Вугдраг, јеромонах Пајсије, ријечју, свето братство. И народ Новога, свакако. Од Требиња, наниже, преко

СУЗЕ ГОВОРЕ ИСТИНУ: Филм о Александру Маслеши приказан у Београду

28. новембар 2018.

Документарни филм аутора Небојше Колака о најмлађем страдалом борцу Требињске бригаде приказан на „РЕСТ ФЕСТ-у у Београду“. Документарни филм “Сузе говоре истину” аутора Небојше Колака, познатог требињског новинара, приказан је 26.новембра 2018. године   на 3. филмском фестивалу „РЕСТЛ ФЕСТ“ у Културном Центру Чукарица у Београду. Филм говори о најмлађем борцу Требињске бригаде Александру Маслеши, који је са 16 година напустио школу и дјечачку игру, отишао у рат да брани отаџбину и погинуо. У филму који  траје 67 минута говоре родитељи, сестра и дјед страдалог младића. Александар Маслеша је рањен 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду 16. јануара 1995., када

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА