Замјеник предсједника Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац обратио се писмом премијеру Србије Александру Вучићу са молбом за састанак са делегацијом састављеном у име 14 херцеговачких удружења који су регистровани у Србији. У писму је јасно изражена жеља да Србија економски оснажи Херцеговину.   Светозар Црногорац у писму апострофира да би требало промјенити досадашњу праксу да се Херцеговина снабдјева највише робом произвођача из Хрватске, преко предузећа из западне Херцеговине  (храна, пиће, одећа, аутомобили, механизација……)  а  оно мало што долази из Србије опет углавном стиже преко западнохрватских фирми. Тај тренд се мора променити и снабдевање Херцеговине усмерити директно на Србију, тако да  нема потребе да се иде у Мостар или

Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ данас су се, полагањем цвијећа на Споменик браниоцима Tребиња, сјетили свих погинулих и оних који су прошли кроз одбрамбено-отаџбински рат. Позиву из овог удружења да се окупе у 12.00 часова одазвао се велики број становника Требиња и сабораца погинулих. Предсједник удружења Саша Пешикан рекао је да не треба посебан датум да би се сјетили и одали почаст херојима који су погинули и свима онима који су се борили за Републику Српску. „Куцнуо је задњи час да се сјетимо, пробудимо и дозовемо памети. Јер, ако заборавимо и прећутимо истину, ако и даље будемо у том забораву подијељени и отуђени, нестаћемо као народ у потпуности. Заборавили смо

На суђењу за злочине почињене над цивилима српске националности у логору Дретељ код Чапљине, вјештак судске медицине и неуропсихијатар Вјекослав Ковачевић утврдио је да заштићени свједоци А и Б болују од посттрауматског стресног поремећаја који је посљедица тортуре у заробљеништву. „Оба свједока су током заробљеништва тучена, психички и физички малтретирана, те силована. Сви ови догађаји имају за посљедицу да данас пате од хроничног психичког поремећаја, који је трајног карактера, без могућег побољшања здравља“, рекао је Ковачевић. Он је прецизирао да је код свједока А и данас присутно осјећање стида које води до изолације, са повременим суицидним идејама, те константном несаницом и ноћним морама, док је код свједока Б такође присутна

Митровданским биткама одбрањено је Невесиње, Херцеговина и Република Српска, а 476 погинулих бораца Невесињске бригаде уграђено је у темеље Републике Српске, речено је вечерас на свечаној академији у Невесињу у оквиру обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. на невесињском ратишту. У Митровданској бици 1992. погинула су 42 борца, а рањено их је око 750, док су за Митровдан 1994. погинула 22 борца и рањено их је 140. Командант Четвртог батаљона Невесињске бригаде пуковник Ранко Продановић присјетио се митровданских битака, наводећи да је 3.000 војника Невесињске бригаде који су били распоређени на 100 километара ратишта побиједило пет пута јачег и бројнијег непријатеља. Продановић је подсјетио да је на Митровдан 1992. године

Посљедњих година, у дане око Митровдана присјећамо се на славне Митровданске битке вођене око Невесиње, 1992. и 1994. године. Многе су приче испричане, од стране свих учесника и све је остављено времену да донесе свој суд и потврду знаног и откровење онога што је можда сада обавијено велом тајне. Али, чињеница је да су то биле велике битке, можда и највеће у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. Невесиње је, пред далеко бројнијим противником, након жестоких вишедневних борби одбрањено. Херцеговци са свих страна су стали у штит српства и православља, јер Херцеговина се тих дана бранила баш на том ратишту. Овога пута смо се одлучили да се на један посебан начин

Пригодном академијом у Невесињу ће сутра започети дводневно сјећање на митровданске битке у којима су 1992. и 1994. погинула 64 борца Војске Републике Српске, а више стотина је рањено. Митровданске битке су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине од далеко јачег непријатеља кога су чиниле јединице Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ. Припадници Невесињске бригаде поразили су непријатеља и спријечили страдање српског народа. У одбрани Невесиња и источне Херцеговине учествовало је 3.500 бораца Невесињске бригаде. Програмом обиљежавања предвиђено је да сутра у 19.00 часова у Невесињу буде одржана свечана академија. У уторак, 8. новембра, у Невесињу је за 9.00 часова предвиђено да буде служена Света архијерејска литургија

У наставку суђења за злочине почињене у логору Дретељ на подручју Чапљине, свједокиња Тужилаштва БиХ испричала је да ју је оптужени Иван Медић силовао, а њеном сину одсјекао језик и тјеме. Оптужница терети Ивана Медића и Тончу Раића да су од 5. маја до 17. августа 1992. године, као припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/, учествовали у незаконитом затварању, нечовјечном поступању, пљачкању имовине, те присиљавању на сексуални однос српских цивила у логору Дретељ. Заштићена свједокиња Б навела је да је са породицом живјела у Чапљини до 14. јуна 1992. године када су јој у кућу дошли војници и одвели их у логор Дретељ, гдје су мушкарци

У наставку суђења за злочине почињене над српским цивилима у Почитељу свједоци Тужилаштва БиХ изјавили су да су у љето 1992. године зауставили возило у којем је био Един Сакоч, кога оптужница терети за кривично дјело ратни злочин, са још једном непознатом особом. Свједок Цвитко Доко је 1992. године живио у засеоку Сланодоли у Почитељу. Након повратка из избјеглиштва у јулу исте године, у селу затиче двије старице које су биле у кући Мишка Ђурашковића. Доко је навео да су у тој кући старице убијене, а кћерка једне од њих је одведена. Он је појаснио да је једне ноћи код њега дошла родица, која је рекла да гори кућа у

У наставку суђења за злочине почињене у Почитељу на подручју општина Чапљина, свједок Тужилаштва БиХ Благо Доко изјавио да је у ноћи када су убијене двије старице српске националности срео оптуженог Едина Сакоча. Доко се након два мјесеца проведена у избјеглиштву вратио у јуну 1992. године у Почитељ. У његовом насељу су биле двије куће српске националности у којима су живјеле, како је рекао, Т.Ч, Василија и Цвија, које су се криле у кући комшије Мишка. Доко се присјетио ноћи када је видио да у насељу горе куће. Заједно са још три човјека је изашао напоље, јер је био војно ангажован на чувању страже, јавља Бирн. „Ја са аутоматом идем