arrow up

Подијелите вијест:

Апел упућен премијеру Вучићу: Опстанак српске Херцеговине није могућ без помоћи Србије

Замјеник предсједника Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац обратио се писмом премијеру Србије Александру Вучићу са молбом за састанак са делегацијом састављеном у име 14 херцеговачких удружења који су регистровани у Србији. У писму је јасно изражена жеља да Србија економски оснажи Херцеговину.  

pismo-svetozara-crnogorca-vladi-srbije

Светозар Црногорац у писму апострофира да би требало промјенити досадашњу праксу да се Херцеговина снабдјева највише робом произвођача из Хрватске, преко предузећа из западне Херцеговине  (храна, пиће, одећа, аутомобили, механизација……)  а  оно мало што долази из Србије опет углавном стиже преко западнохрватских фирми. Тај тренд се мора променити и снабдевање Херцеговине усмерити директно на Србију, тако да  нема потребе да се иде у Мостар или Чапљину и тамо оставља тешко зарађени новац..

Из писма преносимо неколико конкретних предлога који би били значајни за помоћ и опстанак српске Херцеговине.

– Владе Србије би могла да донесе акт којим се препоручује да српске фирме из Србије за пласман својих производа у БиХ траже партнере и овлаштене заступнике пре свега у Републици Српској, у овом случају у Херцеговини, а не у Федерацији, како је до сада била пракса. Потребно је изградити најмање један дистрибутивни центар, па да производи из Србије дођу у Херцеговину, без посредника из Федерације.
Ово је и један од закључака са састанка херцеговачких удружења са Одбором за дијаспору и Србе у региону одржаном у мају прошле године. 

– Од капиталног значаја било би да Србија финансијски помогне  поправку и доградњу магистралног  пута Ужице-Вишеград -Требиње-Херцег Нови,  јер је то најкраћи пут до мора из Србије, а  пролази кроз подручја која су изразито орјентисана и везана за Србију. Посебно важи за дионицу  пута од Фоче до Тјентишта, ( дужине 30-ак км) , којa je у овом тренутку  најпроблематичнијa.

– Повезивањем надлежних министарстава заједнички инвестирати у хидроцентрале и вјетро паркове, који су један од значајнијих а потпуно неискориштених потенцијала Херцеговине.

– Хрватска више од двадесет година финансијски помаже Западну Херцеговину и има планирана средства у буџету намењена за подршку хрватским општинама у Западној Херцеговини. Све је већи број наших људи који су приморани да надничаре код Хрвата. Било би идеално да Србија пронађе бар минимална  средства у свом буџету намењену за помоћ српској Херцеговини.

– Завршетак градње Саборног храма Свете Тројице у Мостару , чију обнову Србија  већ помаже,  анимирао би дио српског народа да се врати у Мостар на лијеву обалу Неретве, која је најплоднији део Херцеговине.

– Очекујемо да Скупштина Републике Србије усвоји Декларацију о извршеном геноциду над српским народом у Независној држави Хрватској од стране усташког покрета (Хрвати и муслимани) у периоду 1941-45. Наш предлог је предат Скупштини Србије.

– Позивамо Вас да 06.августа 2017. године посјетите село Пребиловце као највеће херцеговачко стратиште и тиме дате лични допринос у презентовању истине о најстрадалнијем селу у Европи у Другом свјетском рату. На иницијативу СНД Пребиловци, а посредством замјеника предсједника скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линте и државног секретара за спорт Предрага Перуничића покушавамо наћи рјешење за градњу спортског игралишта у овом селу.  Постоје још бројни начини којим би се могло помоћи српским повратницима који су велика нада за укупан опстанак Срба у Долини Неретве. 

– Сматрамо да  Тужилаштво Републике Србије за ратне злочине треба напокон да реагује на кривичну пријаву која се односи на ратне злочине почињене у Долини Неретве 1992. а које је Тужилаштву  Србије и БиХ поднијело још 2008. године Српско Национално Друштво Пребиловци.

– Сматрамо да у повезивању Херцеговине и Србије до сада нису направљени запажени резултати. Без жеље да учествујемо у кадровској политици, сматрамо да је потребно оснажити рад конзулата Републике Србије у Мостару. 

извор: Слободна Херцеговина

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко су Сурдулички мученици?

Свети сурдулички мученици су канонизовани новомученици Српске православне цркве, страдали од бугарског окупатора

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти,

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​