arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Потврђена пресуда за брутални злочин код Сиња

Изванрасправо вијеће Жупанијског суда у Сплиту окончало је након 20 година казнени предмет у којем су због смрти Јована Боровића (62), који је премлаћен на смрт на православни Божић 1998. године у мјесту Сухач, у сињској општини, оптужена тројица његових сумјештана. Њиховом одлуком потврђена је првостепена пресуда Општинског суда у Сплиту којом су због наношења тешких тјелесних повреда са смртном посљедицом проглашени кривима и кажњени са по годину дана затвора сваки, рођаци Стипе Буљ (57) и Дражан Буљ (56) док је Здравко Башић (40) ослобођен кривње. Окрутно премлаћивање се догодило у поноћ са 6. на 7. јануар. Тројица оптужених теретила су се да су дошли на сам праг Јована Боровића и дрвеним колцима га претукли по глави и

Вукан Ковач

77 дана Вукановог пакла: Ако је Лора била пакао, Керестинец је био рај!

‘Новости’ у Требињу код човјека који се ружне прошлости настоји сјећати по добром: Рођени Дубровчанин, радијски техничар Вукан Ковач, прошао је логоре Лору и Керестинец. Никада неће заборавити људе који су се у суровим ратним увјетима показали хуманима Рођени Дубровчанин Вукан Ковач (58), данас је запослен као техничар у Радио Требињу. Ковач већ 26 година дискретно, али и безуспјешно, покушава ступити у контакт једном лијечницом из затвора Керестинец, чије име не зна, како би јој захвалио што му је спасила живот који му је у то вријеме 1992. године итекако висио о концу. Други човјек кога се сјећа по добром је тадашњи, ратни натпоручник Хрватске војске Иво Јелић из Сплита,

Не плашим се истине: Марио Баришић

Наших првих 25 година (35): Слепи су молили да их убију

Приликом посете Лори видео сам човека са ископаним очима који је јецао и тражио да му прекратим муке, ексклузивно за „Вести“ је пре седам година испричао Марио Баришић, некадашњи командант хрватске војне полиције у Шибенику о ужасима конц-логора у Сплиту, у коме су мучени и убијани Срби током ратова на простору бивше Југославије. Кључни сведок Логор Лора је постојао од 1992 до 1997. године. – После свега, савест ми је мирна и чиста. Ни за чим не жалим. Могу да ме проглашавају и издајником и лудаком, али сам у борби доказао да ми је Хрватска изнад свега на срцу. Сузе ми пођу када се присетим колико је правих домољуба погинуло

Црква Светог Јоакима и Ане на Брибиру

Археолошким истраживанјима на Брибиру у Далмацији бришу се трагови Срба

Брибир – Брибирска градина која је смештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији ради свог стратешког положаја имала је кроз прошлост посебан значај. За лепог времена поглед са градине преко Равних Котара допире све до плавог Јадрана. Мало је места на овим просторима која су у својим културним слојевима сачувала трагове прошлости као што је то учинио Брибир, па су га многи називали „наша Троја“.  Живот је овде почео да пулсира још од млађег каменог доба јер су испод Брибирске главице на локалитету Криваче утврђени неолитски остаци. У последњем миленијуму п.н.е. Брибирска главица постаје утврђено населје племена Либурна које је река Крка делила од другог илирског племена Делмата,

Фото: Net.hr

Срушио темељ куће српских повратника

Општинско државно тужилаштво у Задру подигло је оптужницу против педесетседмогогодишњег Драгана Ч. из тог града због сумње да је срушио темељ куће у мјесту Црно коју је Централна канцеларија за обнову и стамбено збрињавање Хрватске градила за српске повратнике. Драган Ч. оптужен је да је 6. марта прошле године изнајмио грађевинску фирму која је по његовом налогу у улици Иве Машине у Задру багером уклонила и порушила темеље куће у изградњи за породицу Веселке М, преноси портал „Задарски.хр“. Задранин се терети да је тиме Централну канцеларију за обнову и стамбено збрињавање Хрватске оштетио за вриједност обављених радова у износу од око 5.800 евра, као и Веселку М. и њену породицу.

26. година од оснивања хрватског логора Лора у Сплиту

Логор Лора је био концентрациони логор у Сплиту, у коме су мучени и убијани Срби током ратова на простору бивше Југославије. Постојао је од 1992-1997. О свим дешавањима у Логору Лора био је упознат цео државни и војни врх Републике Хрватске. Кроз логор је прошло 1.005 регистрованих затвореника који су прошли стравичну психо-физичку тортуру. Овај логор је основан на месту некадашње ратне луке Југословенске Народне Армије. Након одласка ЈНА из ратне луке Лора, припадници Војне полиције хрватске војске преузимају Лору. Према сведочењима преживелих логораша Лора је сматран за један од најужаснијих логора на простору бивше Југославије током ратова. У Сплиту је 6. маја 1991. године дошло до великих демонстрација у

Радан Николић са документима о злочинима

Резервисти су само одговорили на ватру

Борци траже од Владе да реагује на поратну пропаганду у корист Хрватске. Радан Николић: Требињска бригада је реаговала на гранатирање Брутална дискриминација нашег удружења од стране Владе Црне Горе и медијска блокада од стране управо оних медија који годинама оптужују Црну Гору и црногорске резервисте за тзв. агресију на Дубровник и бомбардовање Старог града, јасно указују о заробљеној истини у амбијенту диктатуре и политичког и материјалног профитерства, чије се последице недужнима обијају о главу. Ову поруку кабинету Душка Марковића послао је Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, а поводом оптужби да су црногорски војници и резервисти као припадници ЈНА били агресори на Дубровник и друга

Српска црква у Книну уопште није наведена у брошури

Срби у Книну као да нису ни постојали!

Творци једне Хрватске туристичке брошуре заборавили на некад већинско становништво Книнске крајине. Избачено све што подсећа на допринос православних Книњана ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ У туристичкој брошури о Книну, која се ових дана појавила на интернету, а ускоро ће бити и одштампана, Срби као да нису никада постојали у том граду, а нису наведени ни сакрални објекти попут Саборног храма Покрова Пресвете Богородице. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сећања све што има везе са Србима у овом граду, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види. Док се до детаља описује историја града од десетог

Не броје се наше жртве на дубровачком ратишту!

Председник Удружења бораца ратова од 1990 упозорио медијске посленике у Црној Гори, који, како каже, две деценије фалсификују истину о дешавањима у Дубровнику Због медијског фаворизовања само једне стране истине у вези са „почетком напада црногорских и српских резервиста на Дубровник 1. октобра 1991. године“ у којима се броје погинули „дубровачки бранитељи“, реаговао је Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, изражавајући згражавање да се у новинским текстовима и ТВ емисијама жртве ЈНА не помињу! Упозорио је медијске посленике у Црној Гори, који, како каже, већ две деценије фалсификују истину о дешавањима на дубровачком ратишту на штету Црне Горе и њених резервиста у саставу ЈНА, да таквим

Радан Николић

Паравојне јединице Хрватске напале су ЈНА 1. октобра 1991.

Предсједник Удружења учесника ратова 1991-1992. Радан Николић изјавио је данас су дубровачке паравојне јединице, по упутствима из Загреба и наредби војног команданта Дубровника Нојка Мариновића 1. октобра 1991. године синхронизовано напале јединице ЈНА у граничном појасу са Црном Гором и Требиње. „Крвавог 1. октобра 1991. у припремљеним сачекушама у Чепикућама и Осојнику, гранатирању јединице ЈНА на Иваници и снајперском ватром на Грабу, убијена су 24 и рањено више од 40 војника ЈНА из састава Требињске и двије црногорске бригаде“, подсјетио је Николић у писаној изјави. Он је навео да је међу погинулима 12 црногорских резервиста и шест војника на одслужењу редовног војног рока – Албанаца, Муслимана и Срба, док тог

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

„Никад није било теже бити Србин у Далмацији!“

Заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, данас је, у храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику, присуствовао устоличењу новоизабраног далматинског владике Никодима. – У Далмацији никад није било лако бити Србин. Данас је чини се теже него икад. Владика Фотије је у претходном веома тешком периоду одолио многим искушењима и као духовни пастир на овом простору оставио дубок траг. Многе цркве су обновљене што је допринијело бољој вези Епархије Далматинске са људима у дијаспорим који сада све чешће користе прилику да се окупе у завичају – рекао је Линта и упутио честитке владици Никодиму на устоличењу у трон Епископа далматинских. Линта је, како је саопштено, оценио

Лактац

Спaлo сeлo нa двoje стaнoвникa

‘Нoвoсти’ у пoддинaрскoм сeлу Лaктaц кoje je плaтилo дaнaк рaтним дoгaђaњимa и исeљaвaњу: У Лaктaцу уoбичajeних дилeмa o брojу стaлних житeљa нeмa вeћ гoдинaмa, oд кaдa сe Никoлa Винчић сa свojoм Стaнoм eвидeнтирao кao jeдини пoврaтник Лaктaц, jeднo oд српских сeлa пoднo Динaрe, дoживиo je у прaвoм смислу тe риjeчи, судбину књигe из нaрoднe узрeчицe кoja je ‘спaлa нa двa слoвa’. Oд приjeрaтних тридeсeт и нeштo ‘димoвa’ и 124 стaнoвникa, кaкo су пoкaзивaли пoдaци пoписa из 1991. гoдинe, дaнaс сe у Лaктaцу живoт oдвиja сaмo у jeднoм дoму и тo зaхвaљуjући супружницимa Никoли и Стaни Винчић, jeдиним пoврaтницимa нaкoн пoсљeдњeг рaтa. Првa стaницa зa aутoбус je у сeлу Дaбaр, a дo тaмo имaм

Јединице УНПРОФОР-а у Медачком џепу

Суморна јесен

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе. Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих. На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се „крвави пир“ над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне. У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић. Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991.

(Фото РТС)

Книн: Краљу Звонимиру „доцртана” два прста

KНИН – Корисници друштвених мрежа у Хрватској приметили су да је на табли која се налази на улазу у Книн, на којој је представљен краљ Звонимир са натписом „Краљевски град Книн – добродошли (Welcome)”, приказ краља различит у односу на оригинал по томе што су на његовој десној шаци досликана два прста. РТС преноси да мали и домали прст који се виде на табли нису испружени на оригиналном приказу. Наводи се да се у Книну редовно одржава манифестација „Звонимирови дани”, током које се посетиоци упознају са баштином тог града. Организатори наводе да цео догађај враћа Книн у атмосферу из доба краља Звонимира, тачније у крај 11. века. У том граду је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.