Далмација Архиве - Страница 14 од 14 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Далмација » Страна 14

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. новембар 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji ne umiju srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

22. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се. Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

Загреб није показао стварну политичку вољу за рјешење проблема

7. новембар 2014.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да у протеклих 19 година, од завршетка рата, Хрватска никада ниjе показала стварну политичку вољу да се пронађе правично и траjно рjешење броjних проблема стотина хиљада прогнаних Срба и Срба коjи живе у Хрватскоj. „Без рjешавања отворених питања из прошлости неће бити могуће говорити о потпуноj нормализациjи односа и успостављању поштовања између двиjе државе, а камоли о искреном помирењу између два народа“, навео jе Линта, поздрављаjући недавне изjаве шефова дипломатиjе Србиjе и Хрватске да у односима двиjе државе нема отворених питања коjа се не могу риjешити. Линта сматра да у Хрватскоj нема правне сигурности и владавине права из више разлога, те додаjе

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Злочин у Лори рак-рана Младена Бајића

14. децембар 2011.

Предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић изjавио jе да jе за главног тужиоца Хрватске Младена Баjића случаj „Лора“ и страдање српских цивила „рак-рака“ и да не треба очекивати озбиљно процесуирање ратних ни било каквих других злочина у Хрватскоj док год jе он на челу државног тужилаштва. „Док год jе Баjић на челу тужилаштва у Хрватскоj, не треба да очекуjемо озбиљно процесуирање ни ратних ни било каквих других злочина, jер jе то човjек коjи jе био jедан од двоjице воjних тужилаца у Сплиту, чиjе jе тужилаштво било одговорно за комплетну Јадранску обалу, а послиjе пада Краjине и за таj сектор“, рекао jе Маjић за „Глас Српске“. Он истиче да

Mи смo пустo oстрвo

26. август 2011.

Овдје нас и дан-данас на све начине дискриминирају. Хтјели су воду да нам затворе, а још прије порушили су нам све бунаре и изворе. Војска ми је запалила кућу, држава ми је само кров поставила, каже Миленко Рајчевић, који пола године живи у Смоковићу, а пола у Београду Равнокотарска села идеална су топонимска подлога за филмове какве је прије пола стољећа снимао Серђо Леоне или, у новије доба, браћа Коен. Равница што се протеже километрима открива необрађене њиве, коров и крш, сухо раслиње и напуштена плодоносна стабла која вапе за додиром људске руке. И по оној коеновској да „нема земље за старце“, ондје и данас живе обични и необични људи чије су се

Уторак парастос за страдале на Миљевачком платоу

20. јун 2011.

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, са сједиштем у Београду. Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК. Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на

У недјељу парастос за страдале на Миљевачком платоу

17. јун 2011.

Судски оквир за динамитирање

18. март 2011.

Умjесто праведне одштете за минирану кућу у Зуквама краj Задра, Гоjко Чизмић добио jе рjешење да ће се држава, зато што jе одбио платити судске трошкове, намирити продаjом друге његове имовине – дерутне родне куће у Горњоj Ковачици – на jавноj дражби Попут многих других гастарбаjтера с ових простора, Гоjко Чизмић и његова супруга Бисерка мировину су жељели провести у Хрватскоj. Иако су пориjеклом из западне Славониjе, jош приjе рата купили су кућу у викенд-насељу Зуквама краj Задра, између Нина и Врси, уложили нешто новца и обновили купљени обjект. Како Бисерка ниjе запослена, циjело се љето у тоj кући бринула о гостима, jер су се Чизмићи бавили и изнаjмљивањем. Гоjко ради у