Непознати починиоци оскрнавили су православне светиње у дрнишком крају у Хрватској, трећи пут у току једног мјесеца. У саопштењу Српске православне цркве наводи се да су у ноћи између 20. и 21. марта изгредници оскрнавили православне светиње и обили цркве Светог великомученика Георгија у Кричкама и Светог Јована Крститеља у Миочићу, код Дрниша. СПЦ додаје да је овај чин уперен против православних вјерника, те да настојања полиције у Дрнишу да буду откривени и кажњени починиоци још нису уродила очекиваним резултатима. „Сваки хришћанин треба да осуди овај поновљени и објелодањени вандалски чин, да се све учини како би се његовала од Бога дарована слобода човјека и уважавала вјерска осјећања православних на

Шибеник – Графити мржње „Сви Срби су четници’, „За дом спремни’ и усташко слово „У’ осванули су четвртак ујутро преко цијелог прочеља шибенске Основне школе Видици. Како јавља портал Шибеник.ин, а преноси Портал Новости, полиција је поподне направила очевид, након чега је спорни натпис префарбан. Дарко Реља, равнатељ ОШ Видици, у изјави за медије је потврдио да га је контактирала полиција која трага за непознатим починитељима. Казао је да не зна тко је позвао полицију будући да радници школе нису раније видјели графит написан црним спрејем. – Такво изражавање је насиље и апсолутно сам против говора мржње. Ријеч је о графиту који је за сваку осуду и против тих страшних порука

Бивши шеф сплитског Војно-истражног центра „Лора“ Томисллав Дуић и војни полицајац Емилио Бунгур, који се терете за злочине над српским ратним заробљеницима и цивилима у логору „Лора“ 1992. године, пуштени су данас из сплитског затвора. Судија Владимир Живаљић одлучио је да им истражни затвор буде замијењен мјером опреза која подразумијева редовно јављање полицији. Живаљић је објаснио да су Дуић и Бунгур дуго времена провели у затвору, први 11 мјесеци, а други више од двије године, не рачунајући служење казне у случају „Лора 1“, преносе хрватски медији. „Истражни затвор је најстрожа мјера. Ако може, увијек се примјењује блажа. У случају одређивања истражног затвора, тражи се брзо поступање, а ово је сложен

Удружење Срба из Хрватске оцијенило је да учестале провале у посљедње вријеме у цркве Епархије далматинске показују колико би било неодговорно вратити иконе и друге богослужбене предмете које потражује Хрватска, када није у стању да заштити објекте Српске православне цркве. „Ова дешавања представљају до сада невиђени вандалски чин, јер су се на мети напада нашле православне светиње, што вријеђа част и достојанство православних вјерника“, наводи се у саопштењу овог удружења. У Удружењу упозоравају да посебно забрињава чињеница да су починиоци ових напада и даље непознати, на основу чега се може закључити да хрватска полиција не жели да их открије како би били адекватно санкционисани. Избјегли и прогнани Срби, наводи се

У Далмацији је обијено пет православних храмова, саопштила је Српска православна црква /СПЦ/, изразивши забринутост због овог до сада невиђеног вандалског чина. У саопштењу Епархије далматинске наводи се да је полицијска станица у Дрнишу установила да је између 6. и 8. марта обијено пет православних храмова у дрнишком крају. Полиција је приликом увиђаја утврдила да, осим нестанка мањег износа новца, на тим вјерским објектима није причињена већа материјална штета. Обијене су Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима, Црква Светог Луке у Штикову, Црква Светог Георгија у Кричкама, Црква Светог Јована Крститеља у Миочићу и Црква Свете Петке у Кањанима. „Имајући у виду да је Црква Светог великомученика Георгија у Кричкама

КИСТАЊЕ – У селу Ђеврске које се налазе у саставу општине Кистање, одржан је парастос некадашњем вођи далматинских Срба Сави Бјелановићу који се својим политичким радом у другој половини 19. вијека залагао за права Срба у Далмацији, али и народно описмењавање.  Парастос за упокојене служио је свештеник Епархије далматинске Ђорђе Веселиновић у присуству педесетак окупљених мјештана, поштоваоца лика и дјела Саве Бјелановића. Сава Бјелановић рођен је у далматинском селу Ђеврске 1850. године. Био је оснивач Српске народне странке у Приморју, али и оснивач и уредник Српског листа и Српског гласа. У својој политичкој борби борио се за права Срба, али и Хрвата, а његови земљаци и поштоваоци његовог лика и дјела

Удружење за повратак Срба ( УПОС ) на подручје Равних Котара и Буковице у саопштењу за јавност указује како већ годинама покушава анимирати српске представнике у Хрватској и Државу да се учини више за повратак српског становништва. Свакодневно се у емисијима спомиње пад броја становника из године у годину, а ништа се не чини да се врате они који су отишли након операције “Олуја”. Срби који се нису успели вратити, а вишеструко их је више од оних који су се вратили, подигли би људски потенцијал и попунили празан простор државе, те стварали нове вредности, како су то и чинили вековима пре, наводи се у саопштењу.  Додају како је “тужно да

Книн – У Книну је данас само привидно мирна атмосфера. Срби који су се вратили у овај град не желе чак ни у причи да се враћају у прошла времена, када је током војно – полицијске операције “Олуја” протерано више од 250.000, а убијено више од 1.000 Срба из Хрватске. Страх код Срба и даље постоји, а Хрвати свакодневно потпаљују ватру, испричали су само за Телеграф.рс мештани овог града.  – Наши људи тамо немају основне услове за живот. Живе без воде и струје, а продавнице и домови здравља су удаљени и по неколико километара. Млади имају велику жељу да се врате у своје родно место, али на томе све и остаје. Они једноставно

Драго Крпина данас говори о »највећој неправди у Хрватској« која се »свих ових година ради према хрватским грађанима српске националности који су одбили судјеловати у рату против Хрватске«. Доиста, тешко је наћи већег праведника од функционера који је почетком рата предводио присилне депортације цивила… Свих протеклих двадесет и пет година највећа неправда у Хрватској ради се према хрватским грађанима српске националности који су одбили судјеловати у рату против Хрватске, а посебно према онима који су и лично судјеловали у њеној одбрани – казао је то у интервјуу Новом листу Драго Крпина, хрватски политичар и пјесник, један од оснивача Хрватске демократске заједнице и њезин саборски заступник у четири мандата, главни уредник