Бљесак Архиве - Страница 7 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Бљесак » Страна 7

У Градишци данас обиљежавање 22 године од страдања Срба

1. мај 2017.

У Градишци ће данас бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак”. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Душко Ивић, Милан Шврака и Дарко Бањац. Обиљежавање почиње у 10.30 часова служењем помена за убијене Србе Западне Славоније у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. У 10.45 часова предвиђено је полагање вијенаца на спомен-плочу страдалим Србима западне Славоније, у 11.00 часова обраћање званичника, те у 11.30 часова спуштање вијенаца у ријеку Саву. Данас се навршавају 22

Данас парастос страдалим Србима у Западној Славонији

1. мај 2017.

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 22 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак”. Након парастоса, представници Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, других сродних организација и грађани положиће вијенце и цвијеће на споменик страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије у оближњем Ташмајданском парку, најављено је из Удружења “Суза”. Војно-полицијска акција, коју је хрватска држава назвала “Бљесак”, друга је по масовности страдања Срба у рату на подручју некадашње Републике Српске Крајине. За само 36 часова, 1. и 2. маја 1995. године, протјерано је 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима је 57 жена и

Навршавају се 22 године од злочиначке акције “Бљесак”

30. април 2017.

Сутра се навршавају 22 године од акције хрватских оружаних снага “Бљесак” на Западну Славонију, која је била под заштитом УН, у којој је убијено или се води као нестало 283 Срба од којих је 55 жена и 11 дјеце, док је српски народ протјеран из тог дијела Хрватске. Хрватске војне и полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године извршиле агресију на Западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН – такозвани сектор “Запад” и била је у саставу Републике Српске Крајине. Подручје на коме је у то вријеме живјело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника

Жарковић: Прикривена српска масовна гробница у Загребу!

29. април 2017.

Мирославу Вуковићу из села Медари, код Нове Градишке, заклани су најближи чланови породице – два стрица – Ранко и Милутин, као и њихове породице. Комшије Хрвати заклали су и Милутинову супругу Цвијету и седмогодишњу кћерку Драгану… Приредио: Миломир САВИЋ Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић тврди да се у близини загребачког гробља Мирогој налази прикривена масовна гробница у којој је више од 20 Срба убијених 1. маја 1995. године у операцији “Бљесак”. “Удружење располаже поузданим информацијама да су у непосредној близини загребачког Мирогоја покопани српски лешеви које су Хрвати покупили након операције `Бљесак`, чија се имена налазе на списку несталих, а за које се годинама сумњало да

Од убијања и протјеривања Срба Западне Славоније прошле 22 године

29. април 2017.

Хрватска војска је 1. маја 1995. године почела акцију “Бљесак”, током које је за два дана протјерано на хиљаде Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, и даље води као нестало. На српску област Западну Славонију, која је била саставни дио Републике Српске Крајине и под заштитом УН /Сектор “Запад”/, хрватске оружане снаге извршиле су агресију. Снаге УН тада су се једноставно повукле и оставиле српско становништво на милост и немилост хрватским јединицама. Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према “мосту спаса” преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске

Парастос поводом 22. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске „Бљесак„

26. април 2017.

Ове године као и до сада породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 22. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду, 01. маја 2017. године (понедељак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић

Зашто се вратио Анте Готовина?

23. новембар 2016.

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

23. новембар 2016.

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки “Вечерњи лист”. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

17. новембар 2016.

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе. “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

8. новембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Раде Лесковац: У памет се, Срби

19. октобар 2016.

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Чему нас данас учи операција Бљесак

8. мај 2016.

ЉУБАН КАРАН Операција је била замисао америчких стратега, коју хрватски генерали својатају, а само су је реализовали уз строги надзор Док је цео свет славио Први мај, а православни хришћани Ускрс, Хрвати су славили нешто друго – велику победу у „Војно-редарственој операији Бљесак“. Ова операција трајала је од 1. до 3. маја 1995. године, и нема ту ништа чудно – док би свима, по својој суштини, била на срамоту, Хрватима служи на част. Зато њихово гледање на ову срамну војну акцију, у којој су извршени тешки ратни злочини и етничко чишћење српског становништва од регуларне хрватске војске, и није важно јер је потпуно искривљено и шизофрено. Хрвати су организовали комеморацију

Наручено убиство због “Бљеска”

5. мај 2016.

Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19. децембра исте године. Тако су овај ауто-пут почели користити и Срби и Хрвати уз гаранције Унпрофора, који ће Резолуцијом СБ УН 981 од 31. марта 1995. променити назив у УНКРО (Операција УН о повратку поверења у Хрватску). За Србе је било најинтересантније отићи на најближу бензинску пумпу у Хрватској где су могли точити гориво, којег је недостајало у Крајини, у

Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве

1. мај 2016.

Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције “Бљесак” у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве. Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције “Бљесак” и Олуја” биле “ослободилачке” и да су њихови резултати “слобода и демократија Хрватске”. Акцију “Бљесак” званичан Загреб сматра “почетком повратка хрватског суверенитета у оквире