Билогора Архиве - Страница 3 од 22 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Билогора » Страна 3

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у “Јасеновцу”. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно “начео” 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj “књизи живота”, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

31. мај 2022.

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

Ранко Раделић: Оно што се не може данас, даће се сутра

18. мај 2022.

Гаково је расељено шездесетих година и изграђен војни полигон са стрелиштем, гдје су на обуку долазили војници из оближњих војних гарнизона – Вировитица, Бјеловар, Дарувар … Инфраструктуру је чувао вод војника, који су истовремено служили и као гоничи дивљачи када су високи официри долазили у лов и одсједали у за ту сврху направљене три викендице, а четврта је била лично власништво тадашњег команданта V војне области, Мартина Шпегеља. Почетком рата у Гакову је остао само заставник Недељко Чукарић и два мајстора, цивилна лица на служби у ЈНА, који су уредно, сваког јутра из Велике Дапчевице долазили на посао. Падом вировотичке касарне у руке хрватских снага, у Гакову се нашао и

XII САБОР БИЛОГОРАЦА 29. MAJA 2022.

13. мај 2022.

У позиву за 11. Сабор Билогораца одржаном крајем децембра прошле године у Панчеву, написали смо – Времена су бременита и ко зна шта носи 2022. Кад ако не сад? Средином ове године, мото овог позива актуелнији је, чини се, него што је икада био. На основу Одлуке чланова Организационог одбора присутних на седници 16. априла 2022. у Гроцкој, Завичајно удружење „Билогора“ организује XIIСабор Билогораца у недељу, 29. маја 2022. у Белом Потоку, Дуго Поље 1А (недалеко раскршћа Авалског и Кружног пута), са почетком у 11,00 сати. Хотел “Сучевић” (Тел. 011/390-7777) у којем ће се скуп одржати има довољан број паркинг места, а околину и путне правце можете прегледати ако у Google maps

Београд: Служен парастос убијеним Србима из западне Славоније

2. мај 2022.

Навршава се 27 година од страдања Срба из западне Славоније у акцији хрватских оружаних снага под називом “Бљесак”. У Београду помен убијеним Србима из Западне СлавонијеФото: РТРС У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалим Србима, а у Ташмајданском парку положено је цвијеће на споменик српским жртвама. Дани око првог маја сваке године српским избјеглицама из западне Славоније буде тешке успомене на страдања најближих, напуштање вјековних огњишта и избјегличке колоне преко “моста спаса” у Градишци. – На данашњи дан мени је убијен брат и заробљен отац као цивил, који је убрзо послије размјене преминуо од посљедица заробљавања, то јест батинања у Бјеловару и Вараждину – рекла је Драгана

Жарковић: 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба (ВИДЕО)

30. април 2022.

Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба у западној Славонији која је била под заштитом УН – рекао је Крсто Жарковић, предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније. Жарковић је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије навео да су у моменту напада Срби имали само основно наоружање, те да је он као официр био главни преговарач да се заустави офанзива. – Акција “Бљесак” је неспорни ратни злочин без преседана – поручио је Жарковић који је бивши командант МУП-а Републике Српске Крајине. Жарковић је нагласио да су Срби изгубили много, односно све у западној Славонији и да, како вријеме пролази, људи који су тамо боравили полако нестају.

Парастос поводом обележавања двадесет седме године од страдања Срба у Западној Славонији

30. април 2022.

Парастос за погинуле у хрватској војној операцији „Бљесак“ биће одржан у недељу 1. маја, с почетком у 11 часова у цркви Светог Марка, Београд. Као и сваке године, представници Удружења „Суза“, подсетиће на размере злочина и положити венце и цвеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 сати, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протерале су око 15.000 Срба. Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима је 57 жена и деветоро деце. У време напада, подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација.

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

19. март 2022.

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

ПОБИО ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ РАДОСАВЉЕВИЋ! НИЈЕ ПОШТЕДЕО НИ ДЕЦУ

27. фебруар 2022.

Данас пеца, лумпује, слуша Томпсона и смеје се у лице Србима. Припадник Хрватске војске Јожица Мудри је 25. фебруара 1992, на врло свиреп и окрутан начин, убио Радета Радосављевића, његову супругу Јованку и двоје малолетне деце Дејана (14) и Ненада (10) за шта је осуђен 15 година, није издржао ни пола казне, вратио се у Дарувар, где ужива у пецању шарана, лумпује с ортацима и слуша Томпсона. „Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11

Хистерија у Загребу због спомен-плоче Милану Тепићу у Бањалуци

13. јануар 2022.

Хрватска упутила протестну ноту БиХ због меморијала који је мајору ЈНА откривен у истоименој улици у Бањалуци. Од сталног дописника Политике Бањалука – Иако последњи херој бивше Југославије, мајор Милан Тепић, већ има своју улицу у главном граду РС, постављање спомен-плоче човеку који је живот жртвовао како ресурси ЈНА не би дошли у руке снагама које су се бориле за отцепљење од земље којој се заклео, узнемирило је духове у суседној Хрватској. Спомен-плочу су у истоименој улици пре неки дан у Бањалуци свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића. У Хрватској, међутим, тог југословенског и српског хероја сматрају „терористом”, па им се није допало то што

Откривена Спомен – плоча мајору Милану Тепићу, хероју који ће остати упамћен по својим ријечима и дјелима

12. јануар 2022.

У част мајора Милана Тепића, у улици која носи име овог великог хероја постављена је Спомен-плоча, коју су свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића. Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – цитирајући ријечи мајора Тепића градоначелник је поручио да је Тепић својим ванвременским подвигом свима нама одржао лекцију како се даје ријеч и како се брани слобода, отаџбина и народ. Додао је да ће због тога овај истински херој остати упамћен не само по својим ријечима, него по својим ђелима. Станивуковић је истакао да ће се о Тепићевом

Годишњица егзодуса Срба Западне Славоније

18. новембар 2021.

ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила. – Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар) и Kлиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу. Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у воду, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за

XI САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

14. новембар 2021.

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Romantic Еvent centar у којем ће се скуп

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

4. новембар 2021.

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну