arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
grubisno-polje-parastos.jpg

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

30. октобар 2021.

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28. октобар 2021.

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења “Билогора” из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

Прaвду нa чистaц

22. август 2021.

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe руши ми хрвaтскo прaвoсуђe и зaвршaвa пoсao кojи ниje успиo тeрoристимa, кaжe Гojкo Чизмић кojeм je 1992. билa минирaнa викeндицa у Врсимa крaj Зaдрa. Пише: Паулина Арбутина Свe прaвнe биткe зa викeндицу минирaну у Врсимa крaj Зaдрa дaвнoг 4. jулa 1992. гoдинe, Гojкo Чизмић je изгубиo. У вишeдeцeниjскoj прaвнoj зaврзлaми, oдвиjaлa су сe три судскa прoцeсa кoje je пoвeo прoтив Рeпубликe Хрвaтскe и тo: зa oбнoву минирaнe кућe нa кojу му ниje признaтo прaвo jeр 1991. ниje биo приjaвљeн у Врсимa, зa нaкнaду штeтe нaстaлe услиjeд тeрoристичкoг aктa тe збoг нejeднaкoсти прeд судoм. Нo свa три случaja, кaкo

Причe из Бљeскa

4. мај 2021.

Породицама жртaвa стрaдaлих у мajу 1995. дo дaнaс ниje признaтa пaтњa: ‘Пeтaр и Дeсaнкa Вукoтић прeживjeли су лoгoрe у Другoм свjeтскoм рaту, a oндa су у свoм сeлу нeдужни убиjeни’, кaжe њихoв син Душaн. ‘Свe штo жeлимo jeст дa сe нaђу Зoринe кoсти и пoкoпajу гдje им je мjeстo’, гoвoри Љубицa Дмитрoвић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутори: Ања Кожул, Ненад Јовановић, Саша Косановић , 02. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeчeнo

Парастос жртвама из западне Славоније служен је у цркви Светог Марка у Београду (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Линта: Хрватска – држава у којој се величају и славе ратни злочинци, а српске жртве умањују, прешућују и ниподаштавају

1. мај 2021.

Линта још једном позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да коначно покрене истраге и подигне оптужнице против наредбодаваца и починиоца бруталних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у злочиначкој акцији “Бљесак” али и у осталим злочиначким акцијама хрватске војске и полиције на подручју западне Славоније током 1991. године. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је злочиначка акција „Бљесак“ била завршни чин етничког чишћења Срба из западне Слaвоније. Хрватске оружане снаге су 1 .маја 1995. године извршиле агресију на српску област западна Славонија која је била под заштитом Уједињених нација. Током и послије злочиначке акције „Бљесак“ су убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила.

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29. април 2021.

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

Откривен споменик страдалима у злочиначкој акцији “Бљесак” (ФОТО/ВИДЕО)

24. април 2021.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Додик је истакао да за ратне злочине у Западној Славонији нико није одговарао, али да страдања попут овог никада не смијемо заборавити и да она треба да окупе све Србе око националног

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23. децембар 2020.

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2020.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

У ГРЕЂАНИМА СЛУЖЕНА ЛИTУРГИЈА И ПОМЕН УБИЈЕНИМ МЈЕШTАНИМА

27. октобар 2020.

У Гређанима, код Окучана, данас су поводом храмовне славе Свете Петке, служени литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. године убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Пише : Миломир САВИЋ Литургију и помен служили су свештеници Огњен Tенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из овог села. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу

29. септембар 2020.

– Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год неко жели понешто да каже о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било – он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске. Дана 29. септембра 1991, у 34. години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је

СУТРА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

28. септембар 2020.

Сутра се навршава 29 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Злочин у Бjеловару 1991. године Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА