arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Kомеморација и филм поводом три деценије од протеривања Срба из Западне Славоније

2. мај 2025.

Тридесета годишњица од протеривања Срба из Западне Славоније у хрватској војној и полицијској акцији „Бљесак“, обележена је 01. маја 2025. у Градишци. Пише: Милан Пилиповић Kрсто Жарковић, председник Удружења Срба Западне Славоније рекао је након полагања венаца на споменик погинулим сународницима у Градишци,  да је гологота с почетка маја пре тридесет година последњи чин истребљења Срба из Западне Славоније. Милорад Додик председник Републике Српске, казао је да су Срби из Западне Славоније, пре тридесет година, наивно прихватили обећања међународне заједнице да ће бити заштићени. „Нема нити једног тужног догађаја да узрок није српска наивност и лако одустајање од националних и државних циљева,“ рекао је Додик. Зоран Аџић, градоначелник Градишке, града

Крста Жарковић: Та 1941. никада им није изашла из глава

7. април 2025.

Хрватска новим законом о гробљима, који предвиђа уклањање српских споменика који су постављени послије 30. маја 1990. године, а које буду оцијенили као увредљиве, спроводи посљедњи чин етничког чишћења Срба. У тој држави, једној од чланица ЕУ, остали су, нажалост, само старија српска популација и гробови свих годишта, а сада је дошао ред и на њих. Пише: Ведрана Кулага Симић На то је упозорио предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић који за “Глас Српске” истиче да је иницијатива за тај закон потекла ни мање ни више него из тамошње владе и да надлежни и у Бањалуци и Београду морају добро да простудирају ову ситуацију и шта се

Веритас: Прије 33 године хрватске власти евакуисале и етнички очистиле српска села у Пожешкој котлини

31. октобар 2024.

Прије 33 године, 29. октобра 1991, хрватске власти су почеле евакуацију Срба из 26 села Пожешке котлине, након чега је извршено систематско пљачкање, паљење и минирање српских кућа, да се Срби више никада не врате, док је дио старијег становништва, које је остало у кућама, настрадао у тој акцији. За спроведено етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, још нико није процесуиран ни пред међународним нити пред домаћим судовима, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватке почели су спроводити

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Парастос за страдале Билогорце 02. новембра 2024. у Београду

25. октобар 2024.

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 02. новембра 2024. са почетком у 11:00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2022. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

У Белом Потоку у Београду одржан 14. Сабор Билогораца

16. јун 2024.

После Смедеревске Паланке, Руме, Гроцке, Панчева и Новог Сада, у Белом Потоку недалеко од Београда, у хотелу „Сучевић“, 9. јуна 2024. се одржао шести пут Сабор Билогораца, 14. по реду од 2010. године у организацији Завичајног удружења „Билогора“. Пише: новинарка „Српског кола“ Весна Пешић Окупљање на Сабору Билогораца и овај пут било је проткано помешаним осећањима радости због сусрета пријатеља и рођака, бивших комшија и сабораца, али и туге због губитка завичаја, читавог једног света који после више од тридесет година није ни заборављен ни прежаљен. На Свечаној скупштини удружења присуствовала су три од четири члана Штаба Територијалне одбране Општине Грубишно Поље из 1991. године Милена Мркшић, Раде Кљајић, Регина

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

23. децембар 2023.

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

Билогорци се сјетили својих страдалих

5. новембар 2023.

У организацији Завичајног удружења „Билогора“ у Цркви Светог Марка у Београду, у суботу 28. новембра, служен је парастос и одржан помен страдалим Србима од 1991. до 1997. године у Грубишном Пољу и источној Билогори. Наком помена окупљени су положили вијенац на споменик у Ташмајданском парку, размијенили сјећања на страдале и изгубљени завичај. Акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности. Послије повлачења Срба из источне Билогоре,

Свијеће

“Веритас”: Прогон Срба са Билогоре 32 године без казне

31. октобар 2023.

Од прогона Срба са подручја источне Билогоре данас се навршавају 32 године, али за то вријеме за убиство 65 лица, међу којима је 41 цивил, одговарао је само један припадник хрватских снага које су извршиле етничко чишћење. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом “Откос 10”, Документационо-информациони центар “Веритас” истакао је да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља. “Веритас” у саопштењу указује да се у избјегличкој колони према БиХ нашло и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома. На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41

Парастос Билогорцима 2012. године

Мићо Мартиновић: Славонија `91. !?

30. октобар 2023.

Све овдје вришти и кипи од бола, од лажи и манипулације на овим просторима. Славонија `91 – ве!? Да је војска била војска, а није, да је војска по уставу штитила устав, а није… та острвљена багра која је гурала државу у рат и незамисливу трагедију, била би угашена за 24 сата. Али Мамула у својој задњој књизи “Адмирал са Kордуна” нити ЈЕДНОМ ријечју није поменуо те догађаје или уопште слијед догађаја и распад државе. Али је зато поменуо неке своје претке, бароне и генерале у туђинским војскама који су сијали кости својих сународника по туђим земљама и за интересе туђих политика и амбиција. Та крајишка сервилност, подређеност држави и

Ранко Раделић: ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ 1991.‐1997.

25. октобар 2023.

Преглед страдалих Билогораца на пројугословенској страни у грађанском рату и послије њега. Свједочење о невремену. Брошура аутора Ранка Раделића садржи имена страдалих Источнобилогораца на пројугословенској страни у грађанском рату 1991.-1995, као и убијених у постратовској атмосфери до 1998. Ово је само један од пресјека информација до којих се о тим догађањима до данас дошло. Од 2011. године, када је објављен први такав, назовимо га, процесни докуменат, дошли смо изгледа до сазнања о коначном броју сународника који су изгубили живот. Преостаје, ако за то буде могућности, да се додатно истраже чињенице о животу и погибији та 82 наша страдалника и о томе остави трајан запис потомцима. За пуни, објективни, па и

Комшија ме води у логор

28. септембар 2023.

Одведе мене мој комшија, онај што је прије шест дана сипао усташама ракију из оне зелене пљоске кад смо Јованка и ја престрављено и парализирано гледали у цијеви усташких пушака, а Далматинац Маријан, који нас је познавао пар мјесеци, расправљао се са усташама. Био је сам почетак октобра ’42. Љеса је отворена откако сам јутрос туда изашао из дворишта. Краве пролазе љесу, прелазе велику башчу, па другу љесу и скрећу у шталу. Ја сам некако мало заостао, кад, прије него што ћу скренути према шталским вратима да повежем краве, из наше куће изађе Пепа Моћник. Врата куће су широм отворена. Оба крила. У кући се према свјетлу прозора виде неки

Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин

26. фебруар 2023.

Навршила се 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и “заслужни учесник Домовинског рата”. Тог 25. фебруара 1992. године припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао је Радета Радосављевића /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове Дејана /14/ и Ненада /10/, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Убица је увече у униформи војног полицајца дошао у кућу Радосављевића и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака,

Логор Рибарска колиба

31. октобар 2022.

Логор “Рибарска колиба” jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе “Јесење кише” под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу “Рибарска колиба”, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено. Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске “Јесење кише”, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу “Рибарска колиба”

mali-grdjevac.jpg

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

30. октобар 2022.

НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991.: У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце. Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин Извор: НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991. ОСТАЛА ПУСТОШ Хрватска усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу,

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

29. октобар 2022.

Као и протеклих неколико година, у суботу 31. октобра ове године у цркви св. Марка у Београду, служeн је парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти,  дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним деjствима од граната, а остали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дете из логора

Сведочење Гојка Шашића који је своје прве кораке направио у усташком логору

Од усташа до бранитеља

Представници Града Новаље положили су цвијеће и запалили свијеће подно спомен-плоче посвећене

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА