Билогора Архиве - Страница 2 од 22 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Билогора » Страна 2

Мићо Мартиновић: Славонија `91. !?

30. октобар 2023.

Све овдје вришти и кипи од бола, од лажи и манипулације на овим просторима. Славонија `91 – ве!? Да је војска била војска, а није, да је војска по уставу штитила устав, а није… та острвљена багра која је гурала државу у рат и незамисливу трагедију, била би угашена за 24 сата. Али Мамула у својој задњој књизи „Адмирал са Kордуна“ нити ЈЕДНОМ ријечју није поменуо те догађаје или уопште слијед догађаја и распад државе. Али је зато поменуо неке своје претке, бароне и генерале у туђинским војскама који су сијали кости својих сународника по туђим земљама и за интересе туђих политика и амбиција. Та крајишка сервилност, подређеност држави и

Ранко Раделић: ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ 1991.‐1997.

25. октобар 2023.

Преглед страдалих Билогораца на пројугословенској страни у грађанском рату и послије њега. Свједочење о невремену. Брошура аутора Ранка Раделића садржи имена страдалих Источнобилогораца на пројугословенској страни у грађанском рату 1991.-1995, као и убијених у постратовској атмосфери до 1998. Ово је само један од пресјека информација до којих се о тим догађањима до данас дошло. Од 2011. године, када је објављен први такав, назовимо га, процесни докуменат, дошли смо изгледа до сазнања о коначном броју сународника који су изгубили живот. Преостаје, ако за то буде могућности, да се додатно истраже чињенице о животу и погибији та 82 наша страдалника и о томе остави трајан запис потомцима. За пуни, објективни, па и

Комшија ме води у логор

28. септембар 2023.

Одведе мене мој комшија, онај што је прије шест дана сипао усташама ракију из оне зелене пљоске кад смо Јованка и ја престрављено и парализирано гледали у цијеви усташких пушака, а Далматинац Маријан, који нас је познавао пар мјесеци, расправљао се са усташама. Био је сам почетак октобра ’42. Љеса је отворена откако сам јутрос туда изашао из дворишта. Краве пролазе љесу, прелазе велику башчу, па другу љесу и скрећу у шталу. Ја сам некако мало заостао, кад, прије него што ћу скренути према шталским вратима да повежем краве, из наше куће изађе Пепа Моћник. Врата куће су широм отворена. Оба крила. У кући се према свјетлу прозора виде неки

Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин

26. фебруар 2023.

Навршила се 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и “заслужни учесник Домовинског рата”. Тог 25. фебруара 1992. године припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао је Радета Радосављевића /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове Дејана /14/ и Ненада /10/, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Убица је увече у униформи војног полицајца дошао у кућу Радосављевића и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака,

Логор Рибарска колиба

31. октобар 2022.

Логор „Рибарска колиба“ jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе „Јесење кише“ под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу „Рибарска колиба“, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено. Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске „Јесење кише“, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу „Рибарска колиба“

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

30. октобар 2022.

НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991.: У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце. Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин Извор: НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991. ОСТАЛА ПУСТОШ Хрватска усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу,

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

29. октобар 2022.

Као и протеклих неколико година, у суботу 29. октобра ове године са почетком у 11 часова у цркви св. Марка у Београду, биће служen парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

29. октобар 2022.

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 29. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2022. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

30. септембар 2022.

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновцу“. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно „начео“ 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj „књизи живота“, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

31. мај 2022.

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

Ранко Раделић: Оно што се не може данас, даће се сутра

18. мај 2022.

Гаково је расељено шездесетих година и изграђен војни полигон са стрелиштем, гдје су на обуку долазили војници из оближњих војних гарнизона – Вировитица, Бјеловар, Дарувар … Инфраструктуру је чувао вод војника, који су истовремено служили и као гоничи дивљачи када су високи официри долазили у лов и одсједали у за ту сврху направљене три викендице, а четврта је била лично власништво тадашњег команданта V војне области, Мартина Шпегеља. Почетком рата у Гакову је остао само заставник Недељко Чукарић и два мајстора, цивилна лица на служби у ЈНА, који су уредно, сваког јутра из Велике Дапчевице долазили на посао. Падом вировотичке касарне у руке хрватских снага, у Гакову се нашао и

XII САБОР БИЛОГОРАЦА 29. MAJA 2022.

13. мај 2022.

У позиву за 11. Сабор Билогораца одржаном крајем децембра прошле године у Панчеву, написали смо – Времена су бременита и ко зна шта носи 2022. Кад ако не сад? Средином ове године, мото овог позива актуелнији је, чини се, него што је икада био. На основу Одлуке чланова Организационог одбора присутних на седници 16. априла 2022. у Гроцкој, Завичајно удружење „Билогора“ организује XIIСабор Билогораца у недељу, 29. маја 2022. у Белом Потоку, Дуго Поље 1А (недалеко раскршћа Авалског и Кружног пута), са почетком у 11,00 сати. Хотел „Сучевић“ (Тел. 011/390-7777) у којем ће се скуп одржати има довољан број паркинг места, а околину и путне правце можете прегледати ако у Google maps

Београд: Служен парастос убијеним Србима из западне Славоније

2. мај 2022.

Навршава се 27 година од страдања Срба из западне Славоније у акцији хрватских оружаних снага под називом „Бљесак“. У Београду помен убијеним Србима из Западне СлавонијеФото: РТРС У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалим Србима, а у Ташмајданском парку положено је цвијеће на споменик српским жртвама. Дани око првог маја сваке године српским избјеглицама из западне Славоније буде тешке успомене на страдања најближих, напуштање вјековних огњишта и избјегличке колоне преко „моста спаса“ у Градишци. – На данашњи дан мени је убијен брат и заробљен отац као цивил, који је убрзо послије размјене преминуо од посљедица заробљавања, то јест батинања у Бјеловару и Вараждину – рекла је Драгана

Жарковић: 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба (ВИДЕО)

30. април 2022.

Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба у западној Славонији која је била под заштитом УН – рекао је Крсто Жарковић, предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније. Жарковић је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије навео да су у моменту напада Срби имали само основно наоружање, те да је он као официр био главни преговарач да се заустави офанзива. – Акција „Бљесак“ је неспорни ратни злочин без преседана – поручио је Жарковић који је бивши командант МУП-а Републике Српске Крајине. Жарковић је нагласио да су Срби изгубили много, односно све у западној Славонији и да, како вријеме пролази, људи који су тамо боравили полако нестају.