arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Међу најмонструознијим ликвидација породице Олујић у Церни

19. фебруар 2026.

Припадници Хрватских одбрамбених снага (ХОС) су 17. фебруара 1992. године у Церни, код Жупање, убили четворочлану породицу Олујић због етничке припадности, саопштено је из Документационо- информационог центра “Веритас”. Убиство породице Олујић спада међу најмонструозније ликвидације у рату деведесетих година прошлог вијека, уз убиства трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991. године и четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. Све три породице биле су мјешовитог хрватско-српског састава. “Веритас” је навео да су породицу Олујић – Радомира (38), његову супругу Аницу (37) и малољетну дјецу Милену (16) и Марка (13) ликвидирали припадници извиђачко-диверзантске сатније (чете) ХОС-а, којом је командовао Томислав Мади. Додаје се да је у Комлетинцима

Округли сто: Иницијатива да се борцима РСК призна статус бораца Српске

16. фебруар 2026.

Више удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата упутиће Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске иницијативу да се борцима бивше Републике Српске Крајине, који имају држављанство Републике Српске и БиХ, те најмање пет година боравиште на подручју Српске, призна статус борца Републике Српске. Ова иницијатива усвојена је једногласно на округлом столу о теми “Статус припадника оружаних снага Републике Српске Крајине са мјестом пребивалишта и стеченим држављанством Републике Српске – БиХ” коју је организовало Удружење Срба протјераних из Хрватске “Крајина”. – Срби из РСК су бранили Републику Српску једнако као и припадници снага ВРС. Тачно је да су учествовали и у рату у Крајини. Нажалост, било нас је много, али нас сада

АКАДЕМИК ДАРКО ТАНАСКОВИЋ БЕСЈЕДИ У БАЊОЈ ЛУЦИ: „БАУК СРПСКОГ СВЕТА КРУЖИ БАЛКАНОМ”

10. фебруар 2026.

Поводом Дана државности, Србско сабрање Баштионик приређује своју централну годишњу манифестацију,  14. Сретењску бесједу. Част да ове године подјели своју мудрост са бањалучком публиком припала је академику проф. др Дарку Танасковићу, еминентном дипломати и научнику, који ће бесједити на интригантну тему „БАУК СРПСКОГ СВЕТА КРУЖИ БАЛКАНОМ”. Овогодишњу Сретењску бесједу подржава Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, чиме је наглашен међународни и национални значај ове манифестације. Такође, Баштионикова традиција дуга четрнаест година поново је препозната од стране институција и званично уврштена у Календар културних догађаја Града Бања Лука. Кроз излагање академика Танасковића, публика ће имати прилику да чује дубоку анализу српског духовног и

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

”Ноћ крвавих ножева” у Шегестину

28. јануар 2026.

ДВОР НА УНИ – Покољ над становништвом села Шегестин, Ораовица и Драшковац покрај Двора на Уни, без обзира на старост и пол се догодио у селу Шегестин 29. и 30. јануара 1942. године. Покољ су извршили усташе из села Зрин, Дивуша, Унчани и Струга Банска, покрај Двора и припадници усташке бојне под командом пуковника Нарциса Јасзенског. Постоје различити подаци о броју страдалих. Једни извори наводе 189 жртава, а други извори истичу 273 страдала становника ових села, при чему се наводи да је убијено 84 становника Шегестина (38 дјеце, 26 жена и 23 мушкарца), док се за остатак жртава наводи да су потицали из Ораовице и Драшковца. Сва три села су

Навршава се 33 године од агресије хрватских снага: Нико није одговарао за убиство 348 Срба

21. јануар 2026.

33 година од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година. Навршава се 33 године од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ у акцији кодног назива Масленица у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, нико до сада није процесуиран за злочине над

Milena_i_Milisav_Jovanovic.jpg

Срби у Сребреници и Братунцу: Ко ће за наше жртве да пише резолуцију, наш бол нико не чује…

17. јануар 2026.

Људи jош памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моjе ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Mилисаву убили маjку, брата и синовца Милена и Милисав Јовановић краj фотографиjе ћерке Раденке: Фото Игор Маринковић Нема ноћи да не сањам Раденку. Грлим jе. Грли ме. Таj сан кратко траjе. Онда сањам како, одозго с брда, наваљуjе воjска сребреничких муслимана. Враћаjу ми се све те слике ужаса. И, тако сваке ноћи. И, тако… да вам кажем, не знам како сам jош жива. Бjеловац, на петом километру од Братунца према Скеланима. Овде живе, а као да нису живи, Јовановићи. Милена и њен супруг Милисав. Испред, фотографиjа њихове

Обиљежене 33 године од страдања бораца и цивила на Сувој Међи

16. јануар 2026.

На локалитету Сува Међа код Новог Града, 12. јануара је обиљежена 33. годишњица страдања троје цивила и 56 бораца Четвртог батаљона Новоградске бригаде Војске Републике Српске. На дан 11. јануара 1993. Бањане су напали припадници такозване Армије БиХ из Цазинске крајине. Након напада, Новоградска бригада консолидовала је редове и током Одбрамбено-отаџбинског рата учествовала у одбрани Републике Српске. Предсједник Борачке организације Нови Град Маринко Гачић рекао је да је Новоградска бригада највећи губитак претрпјела на данашњи дан 1993. године у нападу Петог корпуса такозване Армије БиХ. Према његовим ријечима, овај датум и страдање српских бораца треба да буду сачувани од заборава. Предсједник Скупштине Борачке организације Нови Град Милорад Агбаба подсјетио је

Скелани, 33 године од злочина: О тихом и тужном дечаку чија је кућа поново пуна радости

16. јануар 2026.

Кад је све било готово, кад су низ Дрину утихнули рафали и по селима изнад воде догореле последње куће, кад је пао и последњи камен са камена и последња крвава кама враћена у корице, кад су се по селу утишали крици и јауци, умрли недоклани и извађене последње очи, остала је само прича о тихом, тужном дечаку, великих, уплаканих црних очију који је остао сам на свету. И једна фотографија, ваљда најтужнија од како је рата и ратовања. На њој дечак, у некој светлој јакници, у ледено јутро поред Дрине, стоји сам крај три свеже хумке и три крстаче закићене белим пешкирима. А под црном земљом му је све што

Скелани – смрт у бегу ка Србији

16. јануар 2026.

На данашњи дан 1993. године, почињен је напад на село Скелани које се налази у сребреничкој општини и коje од Србије раздваја само река Дрина. Тога дана у овом подрињском селу убијено је 65 особа. Бошњачки војници убијали су тог 16. јануара и жене и децу. Јануар 1993. године. Подриње, источна област Босне и Херцеговине која се простире уз саму реку Дрину и границу са Србијом. Армија Босне и Херцеговине (или како се тада званично звалo Здружене снаге територијалне одбране субрегије Сребереница)  под контролом је држала већу област средњег Подриња. Дошли су скоро до Зворника, заузели су Бјеловац, на Божић 1993. године пало је и село Кравица.  Братунац се још

Spomenik_stradalim_Srbima_u_Skelanima.jpg

ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА

15. јануар 2026.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада воjника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. jануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мjесто на обали Дрине. Муслиманске jединице упале су у села приjе сванућа, убиjаjући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкаjући и уништаваjући све што су стигле, настављаjући етничко чишћење у Подрињу започето jош у априлу и маjу 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Виjогор и друга. Тог кобног дана убиjено jе чак 69 становника овог краjа, а двиjе трећине настрадалих били су цивили, међу коjима и неколико дjеце. Рањено jе 165 мjештана, а од 30 заробљених

Бојан Вегара: НИСАМ НЕШТО АЛ’ САМ СРБИН

13. јануар 2026.

Борба још траје за сваки педаљ ове земље, за историју, за грб и заставу. Траје борба и Србин је увијек у Босни било тешко бит`, то сам добро научио у сваком времену и у сваком систему. Послије Олимпијаде у Сарајеву 1984. године, сазнао сам да сам Србин. Нису хтјели да се играју са мном и говорили су ми да сам Србо. Нисам знао шта је то и уплакан сам дошао кући. Имао сам само четри године. Када сам испричао ђеду и баби због чега плачем, сјели су ме и објаснили. Ђед је то урадио просто и рекао да ми нисмо као они и да су они издали Бога. А Бог

Бојан Вегара: Срећан ти рођендан Републико Српска!

8. јануар 2026.

Да се зна, да смо први устали против свог зла свијета и створили Републику Српску. Ништа нам могли нисте, јер били смо сила Божија. Били смо војска и народ, а са нама је остао само Бог. Остали су нас сви редом оставили и бар неке снакције увели. Знали смо да смо сами. Крававо смо се тукли са домаћим и страним исламским фанатицима, усташама, НАТО пактом и то скоро четри године. Нисмо им дали пардона, јер као што рекох, били смо сила и тако смо се и понашали. Знали смо шта стварамо и за шта крваримо. Трипили смо немогуће и нисмо се жалили. Одбили смо на оном ратном референдуму први покушај

Бојан Вегара: ЂЕД ДРАГО

5. јануар 2026.

Чудили смо му се, ја и брат, што увијек стоји пред иконом увече и ујутру. Онда нас је научио да се и ми молимо. То је вјероватно, нешто највриједније, што ме је неко научио. Још нисам срео човјека, који је више волио дјецу и животиње од мог ђеда Драге. Више је личио на неког лика одбјеглог из бајке, већ на људе који данас живе. Рођен је у Пазарићу код Сарајева 1918. године. Други свјетски рат дочекао је као војник у Мостару. Из Мостара је побјегао одмах по капитулацији и дошао кући. Кући је био све док је имао дувана и кад му је нестало отишао је да га купи. Ту

34 године од бруталног и некажњеног злочина над Србима

30. децембар 2025.

29. децембра су се навршиле 34 године од ликвидације 18 српских цивила, међу којима шест жена, из села Горњи Граховљани код Пакраца, које су „зенге“ разапеле на дрвеће, а њихова тијела до данас нису пронађена, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске „зенге“ ушле су у рано јутро 29. децембра, 1991. године у Горње Граховљане, опколиле село и сакупиле 18 житеља који су се ту затекли, те их уз псовке и кундачење спровеле до оближње шуме. Ту су их разапели, закивали ексерима кроз руке и ноге на дебла дрвећа и на крају их ликвидирале из ватреног оружја. Тада су убијени Бранко Арсенић /58/, Јевросима Барјактар /79/, Босиљка Босанац /60/, Јово

Бојан Вегара: РЕЦИ ЋАЋИ ДА ТРАЖИ КАМИОН

22. децембар 2025.

ДЕСИЛО СЕ 21. ДЕЦЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Ујутру, кад сам устао да идем у школу, мама ми рече. -Кад дођеш данас из школе иди код бабе и ђеда, види како су и донеси јаја и млијека! Климно сам јој главом и отишао у школу. У школи сам био до великог одмора и вратио се кући, чим је мами прошла пауза за доручак, да ме не би затекла кући. Од краја новембра у школу идем само да старцима замажем очи. Селимо и никако ми не паше тишина на часу. Донесе ми неке црне мисли о поновном избјеглиштву. А таква бједа ме онерасположи. Знам како је то и никако не желим поново да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА