У Брезову Пољу селу у саставу Града Глине удаљеном дведесетак километара од административног сjедишта у засеоку Товарлаже живи 68-о годишњи Драган Товарлажа. Српски повратник уназад три године како се вратио на родно огњиште бори се да створи себи иоле нормалне услове живота. А то ниjе нимало лако обзиром да нема струjу у кући, коjа jе до Олуjе наравно била, као ни прилазног пута у дужини од око километар коjим би његова “авлиjа” била повезана са главном цестом Глина-Двор! Данас су га у циљу изналажења модела за нормалан живот посjетили замjеник градоначелника Глине Ђуро Стоjић и замjеник Сисачко-мославачког жупана Боро Ркман. Обоjица у извршноj власти градског и жупаниjског нивоа представници српске

9. октобра 2014. се навршила тужна годишњица од смрти четири новинара из шабачког дописништва Радио Телевизиjе Србиjе, коjи су послати на ратиште на Баниjу, да направе репортажу. Тако су погинули:  Зоран Амиџић, уредник дописништва Бора Петровић, сниматељ Деjан Милићевић, асистент сниматеља Сретен Илић, уредник радиjа „Шабац“. На радном задатку тог дана ови споменути новинари су упали у заседу на путу између Петриње и Глине, тако да су убиjени под неразjашњеним околностима од хрватских паравоjника. Очевици коjи су пронашли лешеве кажу да су тела новинара била jезиво измасакрирана. Нико од државних органа Србиjе, односно тада Југославиjе, а и Хрватске ниjе се потрудио да испита околности под коjима су шабачки новинари настрадали. Српско и хрватско државно тужилаштво се понашаjу као да оваj случаj

У чланку, објављеном у холандским новинама „Хет Пароол“, тадашњи виши наредник данских миротвораца Јан Вел Дорф изјавио је да су неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору Након 16 година шутње, дански је војник испричао како је са својим колегама, као дио мисије УН-а, био нијеми свједок убиства деветеро хендикепираних српских цивила у основној школи у Двору, дан након службеног завршетка „Олује“, 8. августа. Дански војници, вјеројатно мучени савјешћу, испричали су телевизији БТ своје виђење тог догађаја. Егзекуција немоћних цивила, који су били у колицима или на штакама, одвијала се само неколико метара од 200 данских војника

БАЊАЛУКА, 29. АПРИЛА – Српски цивили који су 1995. године побијени у Основној школи „Двор“ у истоименој хрватској општини највјероватније су знали да их чека смрт, јер је медицинско особље које се о њима бринуло побјегло непосредно прије доласка убица у школску зграду. Иза масакра почињеног дан након службеног завршетка акције „Олуја“ стоје хрватски војници, каже Милорад Прибичевић, који је од 1996. до 2006. године био службеник бањалучке канцеларије Документационо-информационог центра „Веритас“ и који већ дуже истражује случај „Двор“. Прибичевић, који је живио у тадашњем Двору на Уни, а сада је настањен у Бањалуци сматра да су злочин починили или припадници Суњске бојне или „Сисачки громови“. „Ближе истини је да

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу сутра ће бити организована идентификација прелиминарно идентификованих посмртних остатака 16 Срба ексхумираних у Двору на Уни и у Медарима код Нове Градишке, потврдила је данас Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. Ченгићева је прецизирала да је од 16 ексхумираних ријеч о седам чланова породице Вуковић из Медара, чије ће посмртне остатке по жељи породице преузети представници Института за нестала лица БиХ ради сахране на подручју БиХ, додајући да ће преостали број посмртних остатака након идентификације породице преузети и највјероватније сахранити у Хрватској. На идентификацију су позвани представници Института за нестала лица БиХ, чланови породица погинулих, Канцеларије