arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

И у Брезову Пољу без пута и струје

У Брезову Пољу селу у саставу Града Глине удаљеном дведесетак километара од административног сjедишта у засеоку Товарлаже живи 68-о годишњи Драган Товарлажа. Српски повратник уназад три године како се вратио на родно огњиште бори се да створи себи иоле нормалне услове живота. А то ниjе нимало лако обзиром да нема струjу у кући, коjа jе до Олуjе наравно била, као ни прилазног пута у дужини од око километар коjим би његова “авлиjа” била повезана са главном цестом Глина-Двор! Данас су га у циљу изналажења модела за нормалан живот посjетили замjеник градоначелника Глине Ђуро Стоjић и замjеник Сисачко-мославачког жупана Боро Ркман. Обоjица у извршноj власти градског и жупаниjског нивоа представници српске

novinarisahrana.jpg

23 године од убиства шабачких новинара на Банији

9. октобра 2014. се навршила тужна годишњица од смрти четири новинара из шабачког дописништва Радио Телевизиjе Србиjе, коjи су послати на ратиште на Баниjу, да направе репортажу. Тако су погинули:  Зоран Амиџић, уредник дописништва Бора Петровић, сниматељ Деjан Милићевић, асистент сниматеља Сретен Илић, уредник радиjа „Шабац“. На радном задатку тог дана ови споменути новинари су упали у заседу на путу између Петриње и Глине, тако да су убиjени под неразjашњеним околностима од хрватских паравоjника. Очевици коjи су пронашли лешеве кажу да су тела новинара била jезиво измасакрирана. Нико од државних органа Србиjе, односно тада Југославиjе, а и Хрватске ниjе се потрудио да испита околности под коjима су шабачки новинари настрадали. Српско и хрватско државно тужилаштво се понашаjу као да оваj случаj

sud4.jpg

ПРАВОСНАЖНА ОПТУЖНИЦА У СЛУЧАЈУ „СИСАК“

Оптужница за ратни злочин убиства 24 српска цивила у Сиску 1991. и 1992. године постала jе правоснажна, након што jе Ванрасправно виjеће Жупаниjског суда у Осиjеку одбило приговоре оптужених Владимира Миланковића и Драге Бошњака као неосноване. Миланковић jе као полициjски руководилац оптужен због ратног злочина против цивилног становништва и против ратних заробљеника, а Бошњак као припадник специjалне полициjске jединице „Вукови“ због ратног злочина против цивилног становништва. У тим злочинима су убиjене 24 особе, при чему Миланковић одговара за све, а Бошњак за осам жртава, за коjе jе установљено да су их побили он и неидентификовани припадници његове jединице, преносе београдски медиjи. Миланковић се терети да jе као командант полициjских снага на ширем подручjу Сиска

Убијени хендикепирани српски цивили

Данци знају тко је крив

У чланку, објављеном у холандским новинама „Хет Пароол“, тадашњи виши наредник данских миротвораца Јан Вел Дорф изјавио је да су неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору Након 16 година шутње, дански је војник испричао како је са својим колегама, као дио мисије УН-а, био нијеми свједок убиства деветеро хендикепираних српских цивила у основној школи у Двору, дан након службеног завршетка „Олује“, 8. августа. Дански војници, вјеројатно мучени савјешћу, испричали су телевизији БТ своје виђење тог догађаја. Егзекуција немоћних цивила, који су били у колицима или на штакама, одвијала се само неколико метара од 200 данских војника

Убијени хендикепирани српски цивили

Српске инвалиде у Двору побили „Сисачки громови“?

БАЊАЛУКА, 29. АПРИЛА – Српски цивили који су 1995. године побијени у Основној школи „Двор“ у истоименој хрватској општини највјероватније су знали да их чека смрт, јер је медицинско особље које се о њима бринуло побјегло непосредно прије доласка убица у школску зграду. Иза масакра почињеног дан након службеног завршетка акције „Олуја“ стоје хрватски војници, каже Милорад Прибичевић, који је од 1996. до 2006. године био службеник бањалучке канцеларије Документационо-информационог центра „Веритас“ и који већ дуже истражује случај „Двор“. Прибичевић, који је живио у тадашњем Двору на Уни, а сада је настањен у Бањалуци сматра да су злочин починили или припадници Суњске бојне или „Сисачки громови“. „Ближе истини је да

Ексхумација

У Загребу сутра идентификација посмртних остатака 16 Срба

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу сутра ће бити организована идентификација прелиминарно идентификованих посмртних остатака 16 Срба ексхумираних у Двору на Уни и у Медарима код Нове Градишке, потврдила је данас Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. Ченгићева је прецизирала да је од 16 ексхумираних ријеч о седам чланова породице Вуковић из Медара, чије ће посмртне остатке по жељи породице преузети представници Института за нестала лица БиХ ради сахране на подручју БиХ, додајући да ће преостали број посмртних остатака након идентификације породице преузети и највјероватније сахранити у Хрватској. На идентификацију су позвани представници Института за нестала лица БиХ, чланови породица погинулих, Канцеларије

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.