arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Пребиловци као вредност и светиња

6. фебруар 2018.

СТАВ СНД ПРЕБИЛОВЦИ По свему што их обележава Пребиловци су посебна, вишезначна, вредност српског народа и требало да буду у рангу Вида, Зејтинлика, Шумарица, Ћеле Куле, и других, сличних места. Они заслужују да се новим или херцеговачким Врачарем. Због тога би требало да буду обновљени, заштићени и сачувани као живо село, културно.споменик и меморијално подручје, етно-парк и парк-природе. За све то постоје разлози и услови. Овде не треба објашњавати зашто тренутно немају пажњу какву заслужују, што су препуштени некажњеном уништавању и забораву. Нажалост, слична је судбина и многих других вредности овога народа, али то није оправдање за даљу пасивност и мирење са постојећим. Потпуна и аутентична обнова Пребиловаца Пребиловце треба

Недељко Митровић Фото: СРНА

Митровић: Дејтонским споразумом српски народ добио државу

18. новембар 2017.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истиче да Дејтонски мировни споразум има посебан значај за српски народ јер је по први пут добио националну државу на овим просторима – Републику Српску. „Циљ свих будућих генерација власти у Републици Српској требало би да буде да се Српској обезбиједи самосталност, а ако то није могуће, да се вратимо на изворни Дејтонски споразум, како би се Српској вратиле све незаконито одузете надлежности“, рекао је Митровић Срни поводом 22 године од парафирања Дејтонског мировног споразума. Митровић је навео да се на изворни Дејтонским споразум треба вратити одлуком Народне скупштине Републике Српске или референдумом грађана Српске. „Дејтонски мировни

У Аранђеловцу отворена изложба о Ливањским Србима

5. новембар 2017.

У парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 4.новембра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишине и Радована Пилиповића. Уз богат уметнички програм изложбу је отворио протојереј Жељко Ђурица, коме се и овом приликом захваљујемо јер му километри од Брчког до Аранђеловца нису препрека да личним присуством покаже своју приврженост и подршку ливањским Србима. Поздравним речима, добродошлицом и подсећањем на историју и заоставштину ливањских Срба гостима су се обратили: протојереј Милован Ранковић, старешина цркве Светог Архангела Гаврила; Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ; Немања Девић, историчар; и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица. У уметничком делу

Аранђеловац: Отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

30. октобар 2017.

Изложбу експоната и фотографија коју је, са благословом Његовог Преосвештенства, тадашњег владике бихаћко-петровачког господина Атанасија, припремило Удружење Огњена Марија Ливањска у жељи да осветли део своје богате културне и духовне заоставштине и бурне историје, а која је приказана у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Лондону и Бијељини, имаће прилику да виде и грађани Аранђеловца. Са благословом Његовог Преосвештенства владике шумадијског Господина Јована, изложба ће бити свечано отворена у суботу 04. новембра т.г. у 17 часова, у простору цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу. Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Отац Милован ће одржати поздравну беседу, а присутнима ће се обратити и гост из Брчког – отац Жељко Ђурица иначе парох лијевањски до јануара

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Покољ Срба на Билогори

29. септембар 2017.

На данашњи дан прије 75 године усташе су на Билогори у Хратској убиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. „Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин“, рекао предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Крајем септембра 1942. почела је непријатељска офанзива на Билогори, са 5.000 усташа, домобрана и Нијемаца. Непријатељ је тада у логоре – јасеновачки и сисачки – отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Усташе су у то вријеме у селима

Зашто?

18. септембар 2017.

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Пребиловчани су људи са највећим срцем

8. август 2017.

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Jama_Golubinka_u_Surmancima.jpg

Један од најбестијалнијих усташких злочина

4. август 2017.

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац. „То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима“, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не

Молитвено сећање на ливањске Србе убијене 1941. године

29. јул 2017.

Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама: Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна…. Страдали су сви, од тек рођених до старих и немоћних. Велики број њих су живи бачени у јаме да тамо умиру данима. Тих дана заувек су нестале целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба. Након педесет година, 1991. године, потмци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној

ВИДЕО – Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.

17. јул 2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

Душан Ј. Басташић

01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО

6. јул 2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

Предсједник Милорад Додик над Шарановом јамом – ВИДЕО

6. јул 2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. У овом Сабрању је учествовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља. – Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса. Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату

01.07.2017. Др Младен Иванић над Шарановом јамом – ВИДЕО

5. јул 2017.

Предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић присуствовао је парастосу над Шарановом јамом на Велебиту, поводом ”Дана сјећања на Јадовно 1941. године” и 76 година од страдања више од 40.000 људи, углавном Срба, у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. ”Шаранова јама је свето мјесто за српски народ. Не смијемо да заборавимо жртве које је поднио наш народ”, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић поклањајући се жртвама, којих је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијених – 40.123. Предсједавајући Иванић рекао је да је и ове, као и прошле године, дошао на ово мјесто да ода почаст невино страдалим жртвама и

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. јер нисмо заборавили

30. јун 2017.

Удружење Јадовно 1941. осму годину за редом организује обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941.“. Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, у суботу 01. јула 2017. поводом седамдесет и шесте годишњице од страдања, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 01. јула 2017, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Након молитве упутићемо се узбрдо, око 5км до јаме

др. Ђуро Затезало

Јадовно – Комплекс логора смрти НДХ

29. мај 2017.

English Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, jедан jе од првих логора масовне смрти успостављен у Независноj Држави Хрватскоj већ средином априла 1941. године. Формиран jе од стране државних органа – полициjске управе, у коjи су се са читавог подручjа НДХ допремали Срби и Јевреjи ради уништења, уз сурадњу државних, воjних, полициjских и партиjских органа, све до краjа аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкоj. Чим jе успостављен усташки режим, уз помоћ Ниjемаца и Италиjана, он

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА