АНТЕ ЗЕМЉАР је рођен у Пагу 1922. године. Судионик је НОБ-а од 1941. као илегалац, политички радник и официр. Од 1949. до 1953. као политички затвореник прошао је тортуру на Голом отоку. Основно и средњошколско образовање стекао је у Пагу и Шибенику, а у Загребу је дипломирао компаративу књижевност на Филозофском факултету. Објавио је десетак књига. Анте Земљар се у књижевности огледао као пјесник, приповједач, путописац, романописац, критичар и сценариста. Сурађивао је у готово свим релевантним књижевним часописима, а писао је и радиокомедије те филмске сценарије. Посебно се истакао тзв. оточном књижевности, описавши у неколико књига поднебље и људе из којега је потекао – Хрватско приморје и кварнерске отоке. Објавио

Da bi se otkrilo čvrsti podatak, gdje i kada, te kako počinje paška ustaška veza sa organizacijom konc. logora na SLANI kao i lukavština u škrtim riječima kojima ovi organizatori bježe od priznanja a preko čega mi ostajemo bez jedinstvenih podataka, treba pogledati okolnost pod kojim su ustaše u Pagu 10. IV 1941. god. preuzimali vlast (načelnika, logornika, povjerenika). »Nedjelja« ustaški list u svibanjskom i lipanjskom broju 1941. donosi dopis već pominjanog kanonika, ustaškog organizatora Josipa Felicinovića, koji nas detaljno upoznaje s aprilskim (ratnim) danima kao i daljnim danima – uspostave ustaške vlasti u Pagu. Svi citati u ovom odlomku uzeti su iz njegova dva dopisa pod naslovima »Zadnji trzaji

Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва наjсветиjих Епископиjа Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док jе после парастоса Кадиш, jевреjску молитву за мртве, читао загребачки Рабин Лучано Прелевић. Парастосом, паљењем свећа и полагањем венаца код Шаранове jаме у кругу девастиранога Спомен обележjа нa Велебиту у Хрватскоj у суботу jе после 22 године одржан парастос а затим и комеморативни скуп jадовинским жртвама комплекса усташких логора у коjима су на наjсвирепи начин убиjено више од 40 хиљада Православних Срба, Јевреjа и незнатан броj неподобних Хрвата. Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва наjсветиjих Епископиjа Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док