Разговарала Наташа Јовановић Коме није стало до истине о зверским мучењима у Јадовну, ко брише историјско сећање, зашто су страдалишта постала излетишта, те могу ли се на томе темељити добросуседски односи, за „Печат“ говори председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941 Својевремено је књига „Од Косова до Јадовна“ завредела пажњу српске јавности. Данас, чини се, пригоднији би наслов био „Нит Косова, нит Јадовна“. Колико чињеница да српска гробља остају ван граница матице значи одливање историје, брисање националног идентитета? Везе између Косова и Јадовна су многоструке, као што су сва српска стратишта етапе у страдању нашег националног корпуса. Како на Косову, тако и на Јадовну страдало је

БАЊАЛУКА, 16. ЈУНА (СРНА) – Прва међународна конференција о комплексу усташких логора „Јадовно-Госпић 1941. године“ биће одржана 24. и 25. јуна у Бањалуци гдје ће радове изложити учесници из Израела, Русије, Италије, САД, Њемачке, Хрватске, Србије и Репубилке Српске. Током конференцији биће одржано пет сесија на којима ће реферате поднијети историчари Александар Нећак, Иван Черешњеш, Љиљана Радонић и Ефраим Зуроф, Јован Ћулибрк, Мила Михајловић и Драган Шућур, саопштено је из Удружења грађана „Јадовно 1941“. Реферате ће поднијети Кирил Феферман, Филипо Петручи, Рафаел Израели, Милан Кољанин, Младенка Иванковић, Никола Жутић, Мелита Швоб, Дани Новак, Владимир Умељић и Јован Мирковић. Конференција почиње у 9.30 часова уводним излагањем познатог српског историчара Ђуре Затезала

Код Шаранове јаме на Јадовну, 26. јуна 2011., служиће се Парастос Јадовничким жртвама и одржати сабрање поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно, на седамдесету годишњицу страдања. Организатори окупљања су Одбор за Јадовно Горњокарловачке Епархије, Српско народно вијеће из Хрватске и УГ Јадовно 1941. из Бање Луке. Заинтересовани за пут из Бање Луке да се јаве на број телефона удружења: 051/ 333-588 или 051/ 333-500. или путем електронске поште: [email protected] Полазак аутобуса је са паркиралишта код Кастела у 5.00 часова. Успутне станице за путнике су Приједор и Нови Град. Заинтересовани за пут са подручја Р. Србије да се јаве на број телефона Одбора за Јадовно при Асоцијацији избјегличких и других удружења

Латина, Италија, 02. април 2011. Сала за конференције, Театар „Габриеле Д’Аннунзио“ Књига о злочинима Титових трупа над Италијанима након 8. септембра 1943., представљена у националној Скупштини пре око месец дана, заједно са сведочењима Ајмонеа Финестре, пружа неочекивану историјску слику. Ко су били Титови партизани одговорни за злочин над Италијанима? По први пут се истиче да је прво етничко чишћење у Европи почињено 1941. над Србима у Хрватској; Ајмоне Финестра је непосредни сведок тог злочина. Истоветно етничко чишћење, на истом простору и на исти начин почињено је, тек пар година касније, над Италијанима. По сведочењима и по документима који тек сада и невероватном спорошћу излазе на површину, изгледа да су и

ГОСПИЋ, 14. АПРИЛА – Личанин Дане Ластавица, пензионисани правник из Госпића, објавио је књигу „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић 1941-1945. и над Србима од 1991.“ у којој пише о уништавању документације о почињеном геноциду и о ватиканским коријенима нетрпељивости Хрвата према Србима. „У својим књигама записао сам да су усташки кољачи, након што би поклали и у јаме побацали српски народ, до паса голи и крвави с ножем у руци трчали у римокатоличку цркву у Горњем Косињу код Перушића да им католички поп скине гријехе с душе да би могли ићи кући“, подсјећа Ластавица. Ластавица /84/ је већ познат по својим досадашњим истраживањима о

Логор Јадовно и jаме коjе га окружуjу су, пре Јасеновца, били место где jе требало да без трагова нестану сви неприхватљиви народи из НДХ. За нешто више од 120 дана постоjања логора, ту jе убиjено више од 40.000 људи. Али о њему, као и о броjним другим логорима у НДХ, много се мање зна него о Јасеновцу. Злочин због тога ниjе мањи Значи, ту сте ви. Ето, коначно се срећемо“, каже човек, наjмање му jе седамдесет лета, док дрхтавим покретом додируjе камени бедем око Шаранове jаме. Из тела се отима грч. Наслања главу на камен и ћути. После шездесет и девет година оваj човек jе сазнао и видео место где

English На основу члана 108 тачка 3, Устава Српске Православне Цркве, а према указаној потреби доносимо Нашу следећу О Д Л У К У којом при Епархији горњокарловачкој оснивамо Одбор за обележавање и неговање сећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941. године. Одбор сачињавају: 1.Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Герасим, председник 2.Господин Душан Басташић, доктор стоматологије из Бања Луке, подпредседник 3.Архимандрит Михаило, игуман манастира Гомирје 4.Протојереј-ставрофор Мићо Костић, парох ријечки 5.Протојереј Далибор Танасић, парох коренички 6.Господин Ђуро Затезало, историчар 7.Господин Раде Косановић, начелник Општине Крњак 8.Господин Милорад Делић, начелник Општине Врховине 9.Господин Слободан Платиша, директор Центра за развој при СНВ-у 10.Господин Синиша Љубојевић, доградоначелник Града Огулина  Данас је у манастиру

При Епархиjи горњокарловачкоj Српске православне цркве /СПЦ/ осниван jе Одбор за обиљежавање и његовање сjећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941. године, саопштено jе Срни из ове епархиjе. Одбор сачињаваjу епископ горњокарловачки Герасим, коjи jе и предсjедник Одбора, потпредсjедник jе Душан Басташић из Бањалуке, а чланови архимандрит Михаило, игуман манастира Гомирjе, протоjереj-ставрофор Мићо Костић, парох риjечки, протоjереj Далибор Танасић, парох коренички, Ђуро Затезало, историчар, Раде Косановић, начелник општине Крњак, Милорад Делић, начелник општине Врховине, Слободан Платиша, директор Центра за развоj при СНВ-у и Синиша Љубоjевић, замjеник градоначелника Огулина. У манастиру Пресвете Богородице у  Доњем Будачком jуче jе одржана и прва сjедница овог одбора на коjоj су разматрани његови задаци

Након десетак година како је Госпић и локацију оближњег усташког логора Јадовно посјетио др. Огњен Краус, предсједник Жидовске општине Загреб, у друштву тадашњег личког жупана Фрковића, у сриједу су Госпић и Јадовно и девастирани споменик усташким жртвама посјетили Иво и Славко Голдштајн из Загреба. С њима у друштву био је Дарко Милиновић, министар здравства, личко-сењски жупан Милан Јурковић и госпићки градоначелник Милан Колић. На Шарановој јами почаст су одали и челници Општине Врховине и Удбина. Министар Милиновић посјетио је злогласни усташки логор и обећао градњу споменика и цесте до Шаранове јаме гдје су логораши ликвидирани. Након десетак година како је Госпић и локацију оближњег усташког логора Јадовно посјетио др. Огњен

Парастосу и полагању вjенаца код Шаранове jаме, на планини Велебит код Госпића 26. jуна 2010 године су присуствовали многоброjни потомци и поштоваоци jадовинских жртава из Хрватске, Србиjе, Републике Српске -Босне и Херцеговине, Црне Горе и шире. Међу њима се сабраше и неколицина потомака жртава из Мостара града уз помоћ у организациjи Српске православне црквене општине мостарске. Са сигурношћу се зна за више од двjеста одведених Срба из Мостара да су своjе овоземаљске животе скончали у овом злогласном логору, а претпоставља се да их jе више од триста педесет, jер многи ни дан данас са сигурношћу не знаjу гдjе то несташе гране са њихових породичних стабала… Парастос jадовинским жртвама служио jе

Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941 Dr. sc Đuro Zatezalo, ( Beograd, Muzej žrtava genocida, 2007 ), Vol. 1, pp. 821, Vol. 2 Zbirka dokumenata), pp. 906. U ovaj  opsežan rad o kompleksu ustaških logora poznatom po imenu Jadovno, Dr. Zatezalo je uložio više decenija mukotrpnog rada. Čitalac će lako zapasti u depresiju i biti ganut do suza kad bude pri čitanju suočen s volumenom zločinstava nad desetinama hiljada nevinih žrtava u tom prvom od logora smrti u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ( NDH ), 1941. godine. Žrtve su bili pretežno Srbi i Jevreji, a počinioci hrvatski ultra-nacionalisti, Ustaše, sa svojim vođom ( Poglavnikom ), Ante Pavelićem. Njihov je cilj bio