arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Неколико ширих, аутентичних свједочења

Марија Босанац, рођена Маљковић, супруга ухапшеног Милана Босанца, брице из Грубишног Поља Била је субота, 26. априла ’41. У бријачници је било муштерија. Око пет сати тамо се нашао тај крвник Лекчевић, што је дао цијелу улицу похапсит’. Он је био студент, син оне Маришке Бенове. Био је студент са Бранком Кљајићем, а дао је и њега ухапсит’. Стао је пред огледало и каже: „Нитко ме не зна тако лијепо уредити као ви, брицо”. Предвечер сам отишла по млијеко. У бријачници је остао Митар Петровић. У повратку видим Митра гдје жури и трчи. Прође мимо мене. Пред опћином је био Чорак и пуно оних који су дошли из Загреба оним

Далмација: једна заборављена истина

Конференција у Латини, Италија: „Далмација: једна заборављена истина“

Латина, Италија, 02. април 2011. Сала за конференције, Театар „Габриеле Д’Аннунзио“ Књига о злочинима Титових трупа над Италијанима након 8. септембра 1943., представљена у националној Скупштини пре око месец дана, заједно са сведочењима Ајмонеа Финестре, пружа неочекивану историјску слику. Ко су били Титови партизани одговорни за злочин над Италијанима? По први пут се истиче да је прво етничко чишћење у Европи почињено 1941. над Србима у Хрватској; Ајмоне Финестра је непосредни сведок тог злочина. Истоветно етничко чишћење, на истом простору и на исти начин почињено је, тек пар година касније, над Италијанима. По сведочењима и по документима који тек сада и невероватном спорошћу излазе на површину, изгледа да су и

dane_lastavica1.jpg

КОРИЈЕНИ НЕТРПЕЉИВОСТИ ХРВАТА ПРЕМА СРБИМА – У ВАТИКАНУ

ГОСПИЋ, 14. АПРИЛА – Личанин Дане Ластавица, пензионисани правник из Госпића, објавио је књигу „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић 1941-1945. и над Србима од 1991.“ у којој пише о уништавању документације о почињеном геноциду и о ватиканским коријенима нетрпељивости Хрвата према Србима. „У својим књигама записао сам да су усташки кољачи, након што би поклали и у јаме побацали српски народ, до паса голи и крвави с ножем у руци трчали у римокатоличку цркву у Горњем Косињу код Перушића да им католички поп скине гријехе с душе да би могли ићи кући“, подсјећа Ластавица. Ластавица /84/ је већ познат по својим досадашњим истраживањима о

Иво Јосиповић

Дуго прећуткивани геноцид

Логор Јадовно и jаме коjе га окружуjу су, пре Јасеновца, били место где jе требало да без трагова нестану сви неприхватљиви народи из НДХ. За нешто више од 120 дана постоjања логора, ту jе убиjено више од 40.000 људи. Али о њему, као и о броjним другим логорима у НДХ, много се мање зна него о Јасеновцу. Злочин због тога ниjе мањи Значи, ту сте ви. Ето, коначно се срећемо“, каже човек, наjмање му jе седамдесет лета, док дрхтавим покретом додируjе камени бедем око Шаранове jаме. Из тела се отима грч. Наслања главу на камен и ћути. После шездесет и девет година оваj човек jе сазнао и видео место где

Одбор за Јадовно

Седница одбора за Јадовно

English На основу члана 108 тачка 3, Устава Српске Православне Цркве, а према указаној потреби доносимо Нашу следећу О Д Л У К У којом при Епархији горњокарловачкој оснивамо Одбор за обележавање и неговање сећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941. године. Одбор сачињавају: 1.Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Герасим, председник 2.Господин Душан Басташић, доктор стоматологије из Бања Луке, подпредседник 3.Архимандрит Михаило, игуман манастира Гомирје 4.Протојереј-ставрофор Мићо Костић, парох ријечки 5.Протојереј Далибор Танасић, парох коренички 6.Господин Ђуро Затезало, историчар 7.Господин Раде Косановић, начелник Општине Крњак 8.Господин Милорад Делић, начелник Општине Врховине 9.Господин Слободан Платиша, директор Центра за развој при СНВ-у 10.Господин Синиша Љубојевић, доградоначелник Града Огулина  Данас је у манастиру

Логор Јадовно

ОСНОВАН ОДБОР ЗА ЊЕГОВАЊЕ СЈЕЋАЊА НА ЈАДОВИНСКЕ ЖРТВЕ

При Епархиjи горњокарловачкоj Српске православне цркве /СПЦ/ осниван jе Одбор за обиљежавање и његовање сjећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941. године, саопштено jе Срни из ове епархиjе. Одбор сачињаваjу епископ горњокарловачки Герасим, коjи jе и предсjедник Одбора, потпредсjедник jе Душан Басташић из Бањалуке, а чланови архимандрит Михаило, игуман манастира Гомирjе, протоjереj-ставрофор Мићо Костић, парох риjечки, протоjереj Далибор Танасић, парох коренички, Ђуро Затезало, историчар, Раде Косановић, начелник општине Крњак, Милорад Делић, начелник општине Врховине, Слободан Платиша, директор Центра за развоj при СНВ-у и Синиша Љубоjевић, замjеник градоначелника Огулина. У манастиру Пресвете Богородице у  Доњем Будачком jуче jе одржана и прва сjедница овог одбора на коjоj су разматрани његови задаци

Goldstein-Jadovno-2009.jpg

Посјет некадашњем усташком логору Јадовно

Након десетак година како је Госпић и локацију оближњег усташког логора Јадовно посјетио др. Огњен Краус, предсједник Жидовске општине Загреб, у друштву тадашњег личког жупана Фрковића, у сриједу су Госпић и Јадовно и девастирани споменик усташким жртвама посјетили Иво и Славко Голдштајн из Загреба. С њима у друштву био је Дарко Милиновић, министар здравства, личко-сењски жупан Милан Јурковић и госпићки градоначелник Милан Колић. На Шарановој јами почаст су одали и челници Општине Врховине и Удбина. Министар Милиновић посјетио је злогласни усташки логор и обећао градњу споменика и цесте до Шаранове јаме гдје су логораши ликвидирани. Након десетак година како је Госпић и локацију оближњег усташког логора Јадовно посјетио др. Огњен

Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

Jadovno 26. jun 2010. – Prvo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941. – Јадовно 26. jун 2010. – Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Слике са Првог обиљежавања Дана сjећања на Јадовно 1941.   Jadovno, R. Hrvatska – Јадовно, Р. Хрватска Старе и нове фотографије са Јадовна.   Slana, Pag, R. Hrvatska – Слана, Паг, Р. Хрватска Фотографије са спомен подручја Слана на острву Пагу.   Logor Slana, Pag, R. Hrvatska – italijanske fotografije iz 1941. – Логор Слана, Паг, Р. Хрватска – италиjанске фотографиjе из 1941. Шест драгоцјених фотографија, уступљених од стране Јеврејског историјског музеја из Београда.   ВИДЕО – 26. ЈУН 2010. Дан сjећања на Јадовно На

P5160043.jpg

Потомци жртава из Мостара у Јадовну – Дан сјећања на Јадовно 1941.

Парастосу и полагању вjенаца код Шаранове jаме, на планини Велебит код Госпића 26. jуна 2010 године су присуствовали многоброjни потомци и поштоваоци jадовинских жртава из Хрватске, Србиjе, Републике Српске -Босне и Херцеговине, Црне Горе и шире. Међу њима се сабраше и неколицина потомака жртава из Мостара града уз помоћ у организациjи Српске православне црквене општине мостарске. Са сигурношћу се зна за више од двjеста одведених Срба из Мостара да су своjе овоземаљске животе скончали у овом злогласном логору, а претпоставља се да их jе више од триста педесет, jер многи ни дан данас са сигурношћу не знаjу гдjе то несташе гране са њихових породичних стабала… Парастос jадовинским жртвама служио jе

„Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941.“ Recenzija: Damir Mirković, Professor Emeritus, Brandon University, Canada

Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941 Dr. sc Đuro Zatezalo, ( Beograd, Muzej žrtava genocida, 2007 ), Vol. 1, pp. 821, Vol. 2 Zbirka dokumenata), pp. 906. U ovaj  opsežan rad o kompleksu ustaških logora poznatom po imenu Jadovno, Dr. Zatezalo je uložio više decenija mukotrpnog rada. Čitalac će lako zapasti u depresiju i biti ganut do suza kad bude pri čitanju suočen s volumenom zločinstava nad desetinama hiljada nevinih žrtava u tom prvom od logora smrti u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ( NDH ), 1941. godine. Žrtve su bili pretežno Srbi i Jevreji, a počinioci hrvatski ultra-nacionalisti, Ustaše, sa svojim vođom ( Poglavnikom ), Ante Pavelićem. Njihov je cilj bio

Ексклузивно: На Велебиту пронађено мјесто логора Јадовно!

English Вама који сте само чули, као и онима који знају нешто више о логору Јадовно из 1941. овај наслов дјелује збуњујуће. Онима који нису чули за логор Јадовно, ово је само још једна вијест о неком логору, а постоје разноразни логори (извиђачки, радни…) , на неком познатом или непознатом локалитету. Многима је Велебит познат као географски појам. Некима је познат и као парк природе, дестинација која се промовише као погодна за екстремне спортове, планинарење, параглајдинг, спелеологију и бициклизам. На љетовање стазом смрти Многи су преко Велебита, на путу за љетовање, не знајући за Јадовно,  прошли оштрим серпентинама, на врху планине застали да протегну ноге, поједу сендвич и направе фотку

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге  аутора Миланa Басташићa, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић.   Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба  

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба

У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран. Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено

DSC00918.jpg

На Јадовну 26 јуна 2010. – Обраћање Душана Басташића предсједника Удружења Јадовно 1941.

English Господине Предсjедниче Републике Хрватске, Ваше Екселенциjе, даме и господо, добар Вам дан. Преосвећени Владико, браћо и сестре, Помаже Бог. Поздрављам Вас испред Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Изражавам велику захвалност свима онима, коjи су подржали нашу инициjативу да се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно одржи данас на овако достоjанствен начин уз обнову двиjу Спомен плоча. Поред помоћи многих добрих људи, посебно истичем подршку Српског народног виjећа, Асоциjациjе избjегличких удружења Срба из Хрватске у Београду, Горњокарловачког Владичанства Српске Православне цркве и Организациjе Срба из средње Европе. Велико разумиjевање замjеника жупана Личко-Сењског  господина Милана Крмпотића нам значи много али и буди наду да можемо очекивати

На Јадовну 26 jуна 2010. - Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

ПРЕНОСИМО: Против политике изједначавања жртава

У рејону Шаранове јаме, близу мјеста некадашњег усташког логора Јадовно, одржана је 26. јуна комеморација и прво обиљежавање Дана сјећања за преко 40 000 жртава тог усташког логора смрти који је дјеловао преко љета 1941. године. Комеморацији су присуствовали хрватски предсједник Иво Јосиповић, изасланик предсједника Србије Бориса Тадића Млађан Ђорђевић, изасланик премијера РС Саво Лончар, хрватски вицепремијер Слободан Узелац, амбасадор Србије Станимир Вукићевић, већи број државних званичника , као и руководиоци града Госпића и Личко сењске жупаније на челу са замјеником жупана Миланом Крмпотићем. Споменимо да се комеморацији придружила и мајка српског предсједника, Невенка Тадић, чији је отац једна од жртава тог усташког стратишта. Обиљежавање првог Дана сјећања на жртве

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свест о злу

У глобалној сваковрсној кризи која се, извесно, рефлектује на све државе, па

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.