У уторак 24. jуна 2014. у 11 часова, у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци биће служен парастос Јадовничким Новомученицима. У Београду ће парастос бити служен истога дана у Цркви св. Саве у 12 часова Поводом обиљежавања 73 године од злочина Независне Државе Хрватске, на подручjу Лике, Велебита и острва Пага љета 1941 године, у бањалучком Храму Христа Спаситеља и београдскоj цркви св. Саве, биће служен парастос Јадовничким Новомученицима. У само 132 дана постоjања логорског комплекса Госпић-Јадовно-Паг, на том подручjу jе побиjено више од 38.000 Срба са циjелог подручjа коjе jе обухватала злочиначка НДХ. Парастос Јадовничким Новомученицима, биће служен у Бањалуци пету годину за редом други дан након ходочасничког путовања на Велебит,  Јадовно и

На Велебиту обележен дан сећања на страшне злочине у Јадовну. Положили венце – из Србиjе, РС, Словениjе, Хрватске… Комеморативним скупом и парастосом, код Шаранове јаме, на Велебиту, јуче је обележен „Дан сећања на Јадовно 1941“. Потомци страдалих, али и око стотинак грађана из Србије, Републике Српске, Хрватске и Словеније, положили су венце на место где су свирепо, у првих дана рата 1941. убијени Срби, Јевреји и Роми. Овогодишњи скуп организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг 1941. На веома неприступачном месту, десет километара од Шаранове јаме, положен је часни крст, и одата је још једна почаст невиним жртвама. Ту се присутнима обратио Душан Басташић, председник

Код Шаранове jаме на Велебиту служен jе парастос jадовничким жртвама поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године, а недалеко одатле на мjесту логора и данас налази гробница из коjе нису ексхумирани посмртни остаци 1.300 Срба и 200 Јевреjа. Парастос су служили свештеници Горњо-карловачке и Бањалучке епархиjе, коjем су, осим потомака и поштовалаца жртвама, присуствовали и представници власти Републике Српске. Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић рекао jе да се након парастоса око 150 потомака и поштовалаца жртава упутило jадовничком мученичком стазом, дугом око седам километара, до мjеста некадашњег логора Јадовно, гдjе jе служен помен жртвама. На том мjесту jе 2012. године постављен часни крст освештан у храму Христа Спаситеља у Бањалуци.

English Благословом Његовог Преосвештенства, епископа горњокарловачког г. Герасима, од 20. до 22. јуна, биће обиљежени Дани сјећања на Јадовно 1941. Узношење Часног Крста Мученичком стазом Јадовничком – 24.06.2012. Молитвено Сабрање поводом Дана сјећања на Јадовно 1941, почиње у петак, 20. јуна у поподневним часовима, окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком. Исто вече биће одржана промоција књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године“, аутора јереја Драгана Шућура. У суботу 21. јуна 2014, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 10 часова, Његово Преосвештенство епископ горњокарловачки г. Герасим, служиће свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенослужитеља Српске Православне Цркве. Након тога, кренућемо Мученичком стазом Јадовничком до мјеста логора

English  Нађите снаге и одговорности па одговорите на питање: ЗАШТО СТЕ НАМ ТО УЧИНИЛИ? Хрватски политички врх обиљежио је европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима, на хрватски начин. Најприје Јазовка па онда Јадовно. Србима увреде, дипломатским представницима и свјетској јавности -рог под свијећу. Уз велика објашњења како се ради о цивилизацијској историјској вриједности (на коју их је подсјетила Европа), кажу да су послије седамдесет година дошли на јаму Јазовку на Жумберку гдје су партизани по доласку у Загреб 1945. побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Ово је ваљда требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора кад није речено да су ту побијене усташе заробљене приликом напада партизана на

Изложба „Моjе Јадовно“ jесте путуjуће свjедочанство, састављено од фотографиjа, скица, копиjа докумената, чиjи jе циљ да говори о страдању Срба у фашистичкоj творевини – НДХ. Ово jе истакнуто у Билећи, приликом отварања изложбе о комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Страдање Срба, Јевреjа и Рома од десетог априла 1941. године, потврђуjе да jе системски геноцид био државни проjекат фашистичке НДХ. Кориjени сежу у вриjеме Анте Старчевића, у другу половину деветнаестог виjека, казуjе Предраг Лозо, аутор изложбе „Моjе Јадовно“. „Сама чињеница да се чекало више од седамдесет година од стравичног злочина и да се о томе ћутало због тога што jе почела да ради од 10.априла четрдесет прве…у доба комунистичке Југославиjе ниjе могло

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић истиче да ни усташама ни комунистичким властима ниjе одговарало да се утврди тачан броj жртава у концентрационом логору „Јасеновац“, као и да српска политичка елита сноси вишедецениjску одговорност за ту неорганизованост. „Полазна основа треба да има неколико чињеница – попис ратних жртава коjи jе 1964. године урадила партизанска организациjа Савез удружења бораца народно-ослободилачког рата. Затим, коришћењем података пописа из 1921. и 1931. требало би урадити процене броjа становника за 1941, 1942, 1943, 1944. и 1945. на териториjама коjе су биле у саставу НДХ, па их поредити са пописом из 1948. године“, прецизира Ђурић. Он напомиње да би ту процену требало обрађивати користећи

English У Шарановој јами на Велебиту, окончао је свој живот оснивач и посљедњи предсједник старог Ротари клуба, Спиридон Шпиро Боцарић На састанку Ротари клуба Бања Лука, у уторак, 8. априла 2014. године, гост је био др Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941“. Др Басташић је у веома занимљивом обраћању изнио основне податке о удружењу, о његовим досадашњим резултатима рада на изношењу истине о страдању преко 40.000 душа у Јадовничкој трагедији. Ријеч је о Србима (95%) и Јеврејима (око 5%), цивилима, женама, дјеци, свештеницима, који су свирепо побијени током свега неколико мјесеци 1941. године од стране усташа Павелићеве НДХ и најчешће бачени у неку од многобројних јама у околини Госпића. Излагање

Ћирилица Prenosimo tekst „Vjesnika u srijedu“ od 10 juna 1952. o suđenju ustaškim zločincima iz logora Slana na ostrvu Pagu. Od lipnja do kolovoza 1941. pobijeno je u logoru „Slano“ na Pagu oko 15.000 Srba i Židova Sticajem okolnosti dospjeli su  u ruke pravde nakon punih 12 godina sedmorica ustaških koljača: Luka Barjašić, Slavko Baljak, Jadre Strika, Jere Fratrović, Bene Barić, Mile Didulca i Ivan Kevrić. Kroz tri mjeseca 1941 oni su kao pripadnici I. satnije V. ustaške bojne učestvovali u uništavanju zatvorenika Srba i Židova u logoru „Slano“ na Pagu. Nije nam namjera da evocirajući ondašnje događaje iznesemo samo suha fakta, grozote počinjenih zlodjela ili izvještaj iz sudske dvorane,