Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић и професор Правног факултета у Београду Борис Беговић указали су у писму предсjеднику Хрватске Колинди Грабар-Китаровић да jе усташки логор „Слана“ био jедно од наjстрашниjих мjеста у Европи у 20. виjеку и затражили да Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана. „На острву Паг jе у љето 1941. године постоjао усташки логор `Слана`, коjи jе чинио дио комплекса логора `Госпић–Јадовно–Паг`. У том логору смрти страдало jе, према истраживањима историчара са подручjа Републике Хрватске, наjмање 8.020 људи“, наводи се у писму, коjе jе обjављено у данашњоj „Политици“. Басташић и Беговић, коjи jе члан Удружења

У Кнежеву jе вечерас одржано предавање и отворена изложба „Моjе Јадовно“. У Кнежеву jе вечерас одржано предавање „Моjе Јадовно“ о страшним злочинима у усташком комплексу логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдjе су на наjбруталниjи начин убиjене 40.123 жртве, углавном српске националности. У Основноj школи „Доситеj Обрадовић“, пред око 50 посjетилаца, међу коjима jе био и велики броj дjеце, приказан jе кратак документарни филм о Дану сjећања на Јадовно и одржано предавање „Моjе Јадовно“. „Након тога, у Спомен-соби погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручjа Кнежева постављена jе изложба `Моjе Јадовно`“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Изложбу и предавање иницирала су двоjица грађана Кнежева Ранко Вучић

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Општина Кнежево, Општинска борачка организациjа Кнежево, и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позиваjу Вас на предавање и отварање изложбе : „Моjе Јадовно“ коjе ће се одржати у четвртак, 19. марта 2015. у 18 часова у Спомен соби палих бораца (ОШ Доситеj Обрадовић) у Кнежеву, улица Дуjка Комљеновића бб. Предавање „Моjе Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном простору. Изложбена поставка „Моjе Јадовно“ представља се на

Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић и члан овог удружења Борис Беговић данас су у Београду уручили амбасадору Хрватске у Србиjи Гордану Маркотићу писмо за предсjедника Хрватске Колинду Грабар-Китаровић у коjем су затражили да буду достоjно обиљежена мjеста страдања у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг. Басташић и Беговић, коjи jе професор Правног факултета Универзитета у Београду, у писму су посебно затражили од Китаровићеве да достоjно и примjерено буде обиљежен усташки логор смрти Слана на острву Пагу, укључуjући и обнављање неколико пута разбиjене спомен-плоче на мjесту тог логора, речено jе Срни у Удружењу „Јадовно 1941“. Према

Душан Басташић на Међународноj конференциjи Достоjанство, права и слободе човjека – хришћанска димензиjа у Чатежу, Словениjа Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић апеловао jе на учеснике конференциjе Међународног фонда jединства православних народа из више од 30 земаља да искористе ауторитет и помогну да потомци српских жртава несметано и достоjанствено посjећуjу мjеста страдања чланова своjих породица. Басташић jе пренио учесницима конференциjе, коjа jе одржана од 9. до 12. фебруара, да се посљедњих пет година са локалног, али и институционалног нивоа Хрватске настоjе одвратити ходочасници из Србиjе и Републике Српске да на Велебиту и острву Пагу присуствуjу обиљежавању Дана сjећања на Јадовно. Он jе истакао да на уласку у Хрватску

Биста великом српском и свjетском научнику Николи Тесли откривена jе у њуjоршком хотелу „Њуjоркер“ на Менхетну, гдjе jе провео посљедњих десет година живота. Откривање бисте уприличено jе на традиционалноj Мемориjалноj конференциjи у организациjи Теслине научне фондациjе из Филаделфиjе, чиjа jе тема ове године била „Вратимо Теслу у америчке школе“. Прота Ђокан Маjсторовић, старjешина цркве Свети Сава у Њуjорку, благословио jе бисту током протеклог викенда у присуству великог броjа Срба, као и америчких научника и професора, учесника конференциjе и поштовалаца Теслиног рада. Предсjедник Теслине научне фондациjе Никола Лончар рекао jе да jе оваj догађаj од посебне важности и представља jедан у низу покушаjа да се име српског гениjа коjи jе своjим

Биста Николе Тесле биће свечано откривена данас у Хотелу „Њуjоркер“ на Менхетну, гдjе jе Тесла преминуо приjе 72 године.   Никола Тесла Теслина биста, рад академског ваjара Боjана Микулића, налази се у централном лобиjу хотела, а истог дана биће одржана и Тесла Конференциjа, с циљем да велики научник уђе у школски програм САД. Откривање бисте, конференциjу и гала вечеру организуjу предсjедник Теслине научне фондациjе Никола Лончар, генерални конзул Србиjе у Њуjорку Мирjана Живковић са сарадницима, отац Ђокан Маjсторовић из Цркве светог Саве у Њуjорку и други поштоваоци дjела великог научника. Лончар jе раниjе рекао да ће у програму учествовати око 30 експерата из ове области и да jе таj програм

Позивамо Вас,   на трибину: „Зашто негујемо културу заборава?“   Тема трибине је геноцид почињен над српским народом на подручју Независне државе Хрватске и деценијама дуго «ћутање» о злочину, коме и данас сведочимо.     Учествују: Душан Ј. Басташић Председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука Гордана Достанић Секретар удружења грађана Огњена Марија Ливањска, Београд Миленко Јахура Председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд   Факултет политичких наука у Београду, слушаоница бр. 1   Понедељак 22. децембра 2014. у 18 часова   Организатори: Српски политички форум и УГ Јадовно 1941.                   

У организациjи СО Апатин, Удружења личана „Никола Тесла“ и Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора “Јадовно 1941” из Бања Луке, синоћ jе у апатинскоj галериjи „Меандер“ отворена изложба фотографиjа И сведочанстава на тему „Моjе Јадовно“ коjа говори о страдањима и мучким убиствима око 40 000 Срба на подручjу Јадовна 1941.године. Пре отварања изложбе у сали Дома културе jе приказан документарни филм на ову тему. Са циљем да се jедно од наjвећих страдања српског народа никад не заборави потресно предавање поткрепљено документима на филмском платну jе одржао др Душан Басташић. Пре почетка предавања присутнима су се обратили Миодраг Бакић заменик председника општине Апатин И Ђорђе Алексић из управе за диjаспору

Петак, 12. децембар 2014. у 19 часова у Галерији «Меандер». Општински Културни центар Апатин, Галерија «Меандер» Апатин и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позивају Вас на изложбу и предавање: „Моје Јадовно“ које ће се одржати у петак, 12. децембра 2014. у 19 часова у Галерији «Меандер» у Апатину. Предавање „Моје Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсједник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, својеврсно је свједочанство о страдању српског народа. Изложба има своју улогу у превенцији геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном подручју. Изложбена поставка „Моје Јадовно“ представља се на 15 паноа, који показују истину о страдању Срба за

Хрватско правосуђе ниjе реаговало на отворене и jавне претње геноцидом Србима коjе jе на осjечкоj телевизиjи упутио потпредседник хрватске удруге специjалне полициjе Стево Целуj. Како jе Целуj изjавио у емисиjи коjа jе уживо емитована Хрвати у случаjу нових проблема са Србима неће имати мислости и да неће поштовати женевске конвенциjе. На ову изjаву коjа претставља отворену претњу српском народу на териториjу Хрватске изостала jе реакциjе хрватског правосуђа. У низу скандалозних изjава потпредседник хрватске удруге специjалне полициjе jе тврдио jе да су током акциjа Бљесак и Олуjа имали мислости према Србима коjи нису побегли, па су из милости организовали „тракториjаду“ под коjом подрзаумева етничко чишћење Срба из РСК и њихово бежање

Као Епископ у Далмациjи имао сам и имам прилику да се сусретнем са „библиjском сиротињом“ – нашим људима повратницима, коjи живе веома, веома скромно. Треба и њихов крст носити и помагати им у невољи, а то ниjе могуће без вере и помоћи Божjе. Да ли одлука Млетака из 17. века коjом се православнима са подручjа Млетачке државе забрањуjе да опште са православнима из Турске (Србиjе) и Русиjе, и ограничавање боравак свештенства на териториjи Далмациjе говори да су важност одржавања везе епархиjе Далматинске са матицом, и Русиjом, препознали jош Млеци? Колико су ове везе битне? То jе jедан феномен, коjи прати нашу мученичку Епархиjу далматинску кроз читаву досадашњу историjу. Ниjе чудо