Конференциjа за новинаре на коjоj су представљена нова издања Музеjа жртава геноцида Члан Управног одбора Музеjа жртава геноцида Александар Нећак изjавио jе поводом 22. априла – Дана сjећања на жртве геноцида у Другом свjетском рату да ниjе довољно само сjећање на жртве, већ jе потребно обимно истраживање о жртвама, околностима под коjим су убиjене и њиховим егзакуторима да се страшни злочин не би поновио. Нећак jе на конференциjи за новинаре у Београду, на коjоj су представљена нова издања Музеjа жртава геноцида, указао да само записано сjећање остаjе валидно за историjу и може бити употриjебљено за едукациjу младих коjи нису ни свиjесни тежине коjу у себи носе риjечи геноцид и холокауст.

Промоциjа књиге Митрополит Свети Петар Зимоњић у Источном Сараjеву Књига „Митрополит Свети Петар Зимоњић“, аутора протоjереjа-ставрофора Ранка Билинца, коjа говори о животу и раду митрополита захумско-херцеговачког и приморског, а потом и митрополита дабробосанског, коjи jе мученички пострадао од усташа 1941. године, промовисана jе синоћ у Културном центру Источно Ново Сараjево. Риjеч jе о докторском раду протоjереjа Билинца, коjи jе одбрањен на катедри за историjу Филозофског факултета Универзитета у Источном Сараjеву. Аутор књиге истиче да jе митрополит Петар Зимоњић, коjи jе познат и као Дабробосански и Сараjевски, „велико осjетило Православне цркве, светитељ коjи jе своjим животом свjедочио Господа, васкрслог Христа“. „Циjелог живота jе говорио о `малом` човjеку и његовим вриjедностима. Увиjек

Имала сам прилике да се ових дана нађем у друштву млађих људи у распону од 20 до 30 година. На моjе задовољство ту су се нашли и омладина, коjи су интелектуалци, као и они са завршеном средњом школом. Углавном су сви били Срби, сем jедне особе коjа исто живи у Србиjи, али jе полутанка дете из мешаног брака Хрвата и Српкиње. Желела сам обавити са њима нефромални разговор о томе како они виде садашњу ситуациjу и шта у опште знаjу о злочинима над Србима. Наиме jа сам им навела уопштене податке о броjкама са коjима jа располажем, да jе на пример на териториjи Босне и Херцеговине, за време Другог светског рата убиjено 721.000 Срба, да jе у Сребреници у задњем рату убиjено преко 3.200 Срба,

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Петак, 27. марта 2015. у 19 часова у Музеjу старе Херцеговине у Фочи. Музеj старе Херцеговине у Фочи и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позиваjу Вас на предавање и отварање изложбе : „Моjе Јадовно“ у петак, 27. марта 2015. у 19 часова у Музеjу старе Херцеговине у Фочи, улица Краља Петра I бр: 20. Предавање „Моjе Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном подручjу.

Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић и професор Правног факултета у Београду Борис Беговић указали су у писму предсjеднику Хрватске Колинди Грабар-Китаровић да jе усташки логор „Слана“ био jедно од наjстрашниjих мjеста у Европи у 20. виjеку и затражили да Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана. „На острву Паг jе у љето 1941. године постоjао усташки логор `Слана`, коjи jе чинио дио комплекса логора `Госпић–Јадовно–Паг`. У том логору смрти страдало jе, према истраживањима историчара са подручjа Републике Хрватске, наjмање 8.020 људи“, наводи се у писму, коjе jе обjављено у данашњоj „Политици“. Басташић и Беговић, коjи jе члан Удружења

У Кнежеву jе вечерас одржано предавање и отворена изложба „Моjе Јадовно“. У Кнежеву jе вечерас одржано предавање „Моjе Јадовно“ о страшним злочинима у усташком комплексу логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдjе су на наjбруталниjи начин убиjене 40.123 жртве, углавном српске националности. У Основноj школи „Доситеj Обрадовић“, пред око 50 посjетилаца, међу коjима jе био и велики броj дjеце, приказан jе кратак документарни филм о Дану сjећања на Јадовно и одржано предавање „Моjе Јадовно“. „Након тога, у Спомен-соби погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручjа Кнежева постављена jе изложба `Моjе Јадовно`“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Изложбу и предавање иницирала су двоjица грађана Кнежева Ранко Вучић

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Општина Кнежево, Општинска борачка организациjа Кнежево, и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позиваjу Вас на предавање и отварање изложбе : „Моjе Јадовно“ коjе ће се одржати у четвртак, 19. марта 2015. у 18 часова у Спомен соби палих бораца (ОШ Доситеj Обрадовић) у Кнежеву, улица Дуjка Комљеновића бб. Предавање „Моjе Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном простору. Изложбена поставка „Моjе Јадовно“ представља се на

Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић и члан овог удружења Борис Беговић данас су у Београду уручили амбасадору Хрватске у Србиjи Гордану Маркотићу писмо за предсjедника Хрватске Колинду Грабар-Китаровић у коjем су затражили да буду достоjно обиљежена мjеста страдања у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг. Басташић и Беговић, коjи jе професор Правног факултета Универзитета у Београду, у писму су посебно затражили од Китаровићеве да достоjно и примjерено буде обиљежен усташки логор смрти Слана на острву Пагу, укључуjући и обнављање неколико пута разбиjене спомен-плоче на мjесту тог логора, речено jе Срни у Удружењу „Јадовно 1941“. Према

Душан Басташић на Међународноj конференциjи Достоjанство, права и слободе човjека – хришћанска димензиjа у Чатежу, Словениjа Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић апеловао jе на учеснике конференциjе Међународног фонда jединства православних народа из више од 30 земаља да искористе ауторитет и помогну да потомци српских жртава несметано и достоjанствено посjећуjу мjеста страдања чланова своjих породица. Басташић jе пренио учесницима конференциjе, коjа jе одржана од 9. до 12. фебруара, да се посљедњих пет година са локалног, али и институционалног нивоа Хрватске настоjе одвратити ходочасници из Србиjе и Републике Српске да на Велебиту и острву Пагу присуствуjу обиљежавању Дана сjећања на Јадовно. Он jе истакао да на уласку у Хрватску

Биста великом српском и свjетском научнику Николи Тесли откривена jе у њуjоршком хотелу „Њуjоркер“ на Менхетну, гдjе jе провео посљедњих десет година живота. Откривање бисте уприличено jе на традиционалноj Мемориjалноj конференциjи у организациjи Теслине научне фондациjе из Филаделфиjе, чиjа jе тема ове године била „Вратимо Теслу у америчке школе“. Прота Ђокан Маjсторовић, старjешина цркве Свети Сава у Њуjорку, благословио jе бисту током протеклог викенда у присуству великог броjа Срба, као и америчких научника и професора, учесника конференциjе и поштовалаца Теслиног рада. Предсjедник Теслине научне фондациjе Никола Лончар рекао jе да jе оваj догађаj од посебне важности и представља jедан у низу покушаjа да се име српског гениjа коjи jе своjим

Биста Николе Тесле биће свечано откривена данас у Хотелу „Њуjоркер“ на Менхетну, гдjе jе Тесла преминуо приjе 72 године.   Никола Тесла Теслина биста, рад академског ваjара Боjана Микулића, налази се у централном лобиjу хотела, а истог дана биће одржана и Тесла Конференциjа, с циљем да велики научник уђе у школски програм САД. Откривање бисте, конференциjу и гала вечеру организуjу предсjедник Теслине научне фондациjе Никола Лончар, генерални конзул Србиjе у Њуjорку Мирjана Живковић са сарадницима, отац Ђокан Маjсторовић из Цркве светог Саве у Њуjорку и други поштоваоци дjела великог научника. Лончар jе раниjе рекао да ће у програму учествовати око 30 експерата из ове области и да jе таj програм

Позивамо Вас,   на трибину: „Зашто негујемо културу заборава?“   Тема трибине је геноцид почињен над српским народом на подручју Независне државе Хрватске и деценијама дуго «ћутање» о злочину, коме и данас сведочимо.     Учествују: Душан Ј. Басташић Председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука Гордана Достанић Секретар удружења грађана Огњена Марија Ливањска, Београд Миленко Јахура Председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд   Факултет политичких наука у Београду, слушаоница бр. 1   Понедељак 22. децембра 2014. у 18 часова   Организатори: Српски политички форум и УГ Јадовно 1941.