Потпредсjедник Владе Републике Српске Антон Касиповић рекао jе да се могло и може урадити више у вези са комплексом Доња Градина, коjи jе био у систему концентрационих логора Независне Државе Хрватске, иако су институциjе Српске посљедњих година доста радиле на томе. Касиповић jе подсjетио да jе као министар просвjете и културе Републике Српске радио на укњижавању Доње Градине на Републику Српску, те да jе много урађено и у области образовања, али и филмскоj индустриjи, иако jе могуће више. “Једина одбрана од злочина jесте суочавање са злочином у његовоj пуноj размjери и димензиjи коjа jе нормалном људском уму несхватљива, неприхватљива и након толико децениjа, у свим своjим габаритима нехуманог и злочиначког,

Пише: Милован Матић Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико

Будући да сам, др. Ђуро Затезало, са закашњењем, тек прије неколико дана прочитао памфлет Звонимира Деспота, износим чињенице које утемељено оповргавају његове малициозне тврдње. Прије свега др. Ђуро Затезало је цијело вријеме рата у свом родном Карловцу и није му се изгубио траг 1991. нити је икада живио у Београду, па ни књиге тамо не издаје, осим наведене књиге о Јадовном. На захтјев предсједника Туђмана 1991. постао сам члан Саборске комисије за злочине рата и пораћа, зване Вукојевићева комисија, све до престанка њеног рада. У исто вријеме био сам и члан Саборског одбора за Блеибург и нисам нестао 1991. без трага. Жалосно је да интелектуалац као што је Деспот употребљава

English Рори Јеоманс Јеоманс истражуjе у Архиву удружења, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj Протеклих десет дана у Бањалуци борави британски историчар Рори Јеоманс ( Rory Yeomans). На позив удружења, циjењени историчар истражуjе грађу у Архиву удружења Јадовно 1941, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj, под насловом ”Утопиjа терора: Живот, смрт и свакодневно искуство у усташкоj Држави” (The Utopia of Terror: Life, Death and Everyday Experience in the Ustasha State). Рори Јеоманс jе аутор књиге ”Визиjе уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941-1945” (Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945.) издане 2013. године

Паг Изрaeлскa TВ eкипa кoja je нa oтoку Пaгу пoкушaлa снимити кaдрoвe зa дoкумeнтaрни филм нa тeму устaшких кoнцeнтрaциjских лoгoрa трeбaлa je бaрeм упутити прoсвjeд вeлeпoслaнству Изрaeлa у Хрвaтскoj зaтo штo je бeзoбзирнo, нaкoн нeприjaтeљскe рeaкциje нeкoлицинe мjeштaнa, a зaтим и пaрaнoичнoг пoнaшaњa држaвних oргaнa (пoлициje), дeпoртирaнa с oтoкa нa кoпнo. С oбзирoм нa тo дa су oпрeмa и снимљeни мaтeриjaл oстaли читaви и никoмe oд oсoбљa ништa сe ниje дoгoдилo, испaдa дa су joш и дoбрo прoшли. Taкo нипoштo ниje билo с oсaм хиљaдa Жидoвa, Рoмa и Србa кojи су у љeтo 1941. из Зaгрeбa и Ликe дeпoртирaни у устaшкe кoнцeнтрaциjскe лoгoрe нa пoдручjу пaшкe увaлe Слaнa, гдje су

Маj 2006- Повратак са Слане. Дени и Хаjа Новак и Душан Басташић Сви су се мjештани нашли увриjеђени, jер они стално долазе, снимаjу неке куће, да су тамо били логораши, што ниjе истина – тако jе jедан становник Пага ХРТ-овим новинарима обjаснио зашто су са свога отока протjерали израелску телевизиjску екипу коjа jе у ували Слана и Матеjна намjеравала снимати документарац о тамошњим усташким логорима. Хоће ли сутра неки локални хахари на исти начин поступити и у Јасеновцу? Добро, логори на Пагу нису обиљежени и риjетко се спомињу, али тешко да тамошњи становници не знаjу да jе у љето 1941. на сjеверноj страни њихова отока било заточено неколико тисућа Жидова,

English Ходочасници испред Основне школе у Метаjни Израелска ТВ екипа сприjечена jе да на острву Паг сними документарни филм о усташким концентрационим логорима успостављеним почетком Другог свjетског рата у ували Слана и Метаjни. Мjештани Метаjне позвали су у суботу, 5. септембра, полициjу због “неовлаштеног” снимања, па jе израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полициjе. “Ово jе jедан у низу примjера коjи показуjе посљедице тога што хрватски народ, за разлику од њемачког, ниjе прошао катаразу и ниjе се суочио са тим диjелом своjе историjе, него се континуирано бришу и негираjу трагови злочина”, рекао jе за Срну предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Он jе изразио наду да ће ово искуство

English Израелска ТВ-екипа коjа jе хтjела снимати документарац о усташким логорима напустила Паг под пратњом полициjе Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана на отоку Пагу Израелска ТВ екипа намjеравала jе на отоку Пагу снимати документарни филм о усташким концентрациjским логорима успостављеним почетком Другога свjетског рата у ували Слана и Метаjни на Пагу, али то нису успjели jер су мjештани Метаjне позвали полициjу због неовлаштеног снимања школе те jе израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полициjе, обjавио у недjељу ХРТ-а у свом средишњем Дневнику ЗАГРЕБ – Израелска ТВ екипа намjеравала jе на отоку Пагу снимати документарни филм о усташким концентрациjским логорима успостављеним почетком Другога свjетског рата у

Званични Загреб и даље глув на све позиве да обележи место злогласних усташких логора на Пагу Битка да Хрватска призна да се на Пагу у време НДХ десио масовни злочин над Србима и достоjно обележи место на коме се налазио злогласни логор Слана и даље не престаjе. Ових дана навршило се 74 године од затварања логора, али нова хрватска власт са председницом Колиндом Грабар Китаровић на челу ниjе показала намеру, баш као ни њихови претходници, да из пиjетета према осам хиљада убиjених људи (међу коjима jе било много жена и деце), постави обележjе на том делу острва. Тачниjе, да обнови спомен-плочу коjа jе већ три пута уништавана. Представници Удружења „Јадовно