Комплекс Јадовно Архиве - Страница 49 од 83 - Јадовно 1941.

На подручјима данашње Хрватске и БиХ извршен је геноцид

7. јун 2016.

Хрватска Влада донијела је одлуку о истраживању, ексхумацијама и уређењу гробишта из Другог свјетског рата, а мјеста страдања српског народа стављена су у исти ранг са другим мјестима страдања домобрана и усташа, наводи предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић Приредио : Миломир САВИЋ Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић истиче да страдање српског народа у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ не само на подручју Хрватске, већ БиХ и Срема, има све елементе геноцида. “То су у својим иступима потврдили и неки од највиших хрватских званичника, као што је бивши хрватски предсједник Иво Јосиповић”, наводи Басташић за Срну поводом обиљежавања 75 година од злочина у

Важно саопштење – српским туристима у Хрватској

4. јун 2016.

Драгим нашим суграђанима желимо сунчане дане и леп провод у Лиjепоj нашоj. Ценимо њихов модеран животни став и правазилажење свих примитивних националистичких граница. Издигли су се из мноштва своjих затуцаних и фашистичких сународника, коjи никада неће изаћи из деведесетих. Поникли у земљи продаваца кромпира, отрцаних шаjкача, зноjавог фолклора и превазиђене ћирилице, направили су младалачки искорак ка Западу. За Југославиjу опет има наде – драги и никад прежаљени Тито би био поносан на поjедине младе Србиjанце. Желимо им леп провод и срећан пут, да их уживање и радост прате током целог аранжмана. Додали бисмо неколико ситних и необавезних предлога Вама коjи летуjете. Док будете пролазили своjим колима поред Саве, застаните негде

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

Обележавање стратишта је за председницу Хрватске локално урбанистичко питање

24. мај 2016.

Председник удружења „Јадовно1941.” др Душан Ј. Басташић и професор Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године амбасадору Републике Хрватске у Београду Гордану Маркотићу предали су писмо за председницу Колинду Грабар Китаровић, а две недеље касније „Политика“ је објавила то писмо. Разговор са професором Беговићем водимо у време у коме прошлост којој је посвећено ово писмо и те како прожима савремену европску Хрватску, све више захваћену усташком иконографијом. А многи се, били министри културе или популарни певачи, не задржавају само на фолклорним испадима. Професора Беговића, међутим, интересује прошлост и судбина писма која даје многе одговоре. – У писму смо изнели неке чињенице о покушајима обележавања усташког логора смрти „Слана“ на

Басташић: Отворено писмо господину Арие Ливнеу

22. април 2016.

Поштовани господине Ливне, драги чика Арие, Пишем Вам отворено писмо јер желим да његов садржај допре не само до стручне јавности, прије свега историчара, социолога и психолога него и до најшире јавности или барем оног њеног дијела у чијој свијести опстаје историјско насљеђе злочина почињеног од стране Независне Хрватске државе. Моје дубоко поштовање сте задобили Вашом опредјељеношћу да и у позном животном добу несмањеном енергијом указујете и подсјећате на зло које је за посљедицу имало стравичну трагедију српског, јеврејског и ромског народа а које и данас живи и пројављује се у нашем ужем и ширем региону. Протеклих дана, под кровом велелепног здања Јеврејског културног центра у Бањалуци, који носи Ваше

Да ли ће Милорад Пуповац бојкотовати и хрватску комеморацију на Јадовну?

15. април 2016.

Како је Пуповац одлучио да делегација СНВ не присуствује централном комеморативном скупу поводом обиљежавања 71 годишњице пробоја јасеновачких логораша Темељни разлози који су га, како је изјавио, навели на овај корак нису од јуче, него су постојали не само за вријеме бивше СДП-ове власти него и раније док је СДСС био у коалицији са ХДЗ-ом и када се, барем не јавно, није могло чути Пуповчево негодовање на начин како се комеморише жртвама Јасеновца. Пише: Душан Ј. Басташић Истина је да у протеклих неколико мјесеци од успоставе нове хрватске власти, свједочимо низу догађаја који указују да се хрватско друштво не стиди а камоли одриче историјских тековина НДХ и да је можда

Централни споменик на спомен-подручју Јасеновац. Фото: Wikimedia Commons/Bern Bartsch.

Јевреји бојкотују Загреб, а Срби?

7. април 2016.

“Очекујем да се Срби у Хрватској и политички врх у Србији придруже Јеврејима, а онда да заједно тражимо међународни притисак на Загреб”, каже Душан Басташић. Јевреји у Хрватској, БиХ и Србији јединствени су у намери да бојкотују комеморацију жртвама логора у Јасеновцу коју организује државни врх Хрватске. Разлог: рехабилитација усташтва, посебно видљива од када је на власти коалициона влада предвођена ХДЗ. Да ли ће се и Срби придружити бојкоту? Не само због тога што су били најбројније жртве усташког геноцида, већ и зато што су и данас прва мета проусташких снага, почев од физичких напада, позива на линч, па до разбијања ћириличних табли. Душан Басташић, председник Удружења “Јадовно 1941”, сматра

Басташић: Подршка одлуци јеврејских општина да бојкотују скуп у Јасеновцу

6. април 2016.

Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић изјавио је да потпуно разумије и подржава одлуку јеврејских општина у Хрватској да бојкотују комеморативни скуп посвећен обиљежавању 71 године од пробоја јасеновачких логораша. “То окупљање организује се под покровитељством хрватске државе, која не само да `гласно` ћути на реинкарнацију идеологије фашизма и усташтва, него и изјавама неких својих министара, саборских посланика и европских парламентараца испољава отворену благонаклоност према овим застрашујућим појавама”, рекао је Басташић. Он је изразио наду да ће јеврејска заједница истрајати у својој одлуци, посебно због неприхватљиве и увредљиве музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац. “Жалосно је да се вође српске заједнице у Хрватској још нису јасно одредиле према

Басташић: Некада смо своје жртве скривали због “братства и јединства”, а данас због “добрих односа”

4. април 2016.

Једна од реченица која описује Србе каже да је реч о народу који слабо памти, а брзо заборавља. Историјска искуства у протеклих сто и више година, уколико желимо да их сагледамо, чини се, то и потврђују. И док са једне стране, из разних политичких и других разлога одбијамо да се сетимо славних, али и болних делова наше прошлости, са друге стране постоје бројне организације, махом финансиране из иностранства, које нам намећу најчешће политизовану интерпретацију суочавања са прошлошћу. Јасно је да и данас у институцијама Србије и Српске нема довољно политичке воље да се злочини хрватских усташа над Србима обелодане и путем образовног процеса и процеса културе сећања усвајају у трајно

Викар усташа

6. март 2016.

Алојзије Степинац је тешка табу тема. Алојзија Степинца се не дотиче у јавности нитко. Јадовно. Готово сваке године сам тамо. Усташко стратиште, мјесто гдје није никада било чврстог објекта, зграде, бараке, захода или било чега. Само издвојена ледина ограђена бодљикавом живом. Ту су довођени људи да би их погубили. Јадовно и комплекс логора је сустав тридесетак јама у којима је погубљено око 40 000 људи. Према некима пуно мање, “само” 26 000….у тај комплекс се убрајају и губилишта на отоку Пагу, Метајна и увала Слана….мјесечева површина на којој и усред љета није угодно нити у јакни. Цијело подручје око увале је препуно људских остатака, мјесто је стравично. Толико стравично да

Топ-листа ревизиониста

1. март 2016.

‘Новости’ доносе преглед ревизионистичких изјава, публикација и акција: За разлику од осталих чланица Европске уније које кажњавају оне који поричу холокауст, у Хрватској надлежне институције нису реаговале на читав низ појава којима се ‘јавно одобрава, пориче или знатно умањује казнено дјело геноцида, злочин агресије, злочин против човјечности или ратни злочин’ почињен у Другом свјетском рату. Прије неколико недеља суд у Будимпешти условно је на три године затвора осудио Ференца Оросхазија, Мађара који је јавно порицао холокауст. Оросхази је 2012. у јавном говору прочитао одломке из књиге ‘Човјек без судбине’ Имре Кертесза, нобеловца који је преживио холокауст, за које је казао како доказују да се геноцид над Јеврејима није догодио. Због

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

9. фебруар 2016.

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

У уторак ТВ емисија: Пут Часног Крста

26. јануар 2016.

Емисија Пут Часног Крста емитоваће се 26. Јануара 2015 у 19.45 на РТС 2. Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој

Колиндина шутња

12. јануар 2016.

Јучерашњи дан председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић сигурно је провела у свечаној атмосфери, иако наши суседи још немају владу и налазе се у постизборној грозници. Колинда је, међутим, пре годину дана победила на изборима за председницу Хрватске, али, док је испијала шампањац, сумњам да је макар и на тренутак помислила на једну оскрнављену спомен плочу на острву Паг. Можда је давно требала да посети острво страве по чијем стењу се још налазе комади бодљикаве жице којом су пре 75 година опасани српски и јеврејски логори смрти. Да није тих комада жице и тих сећања, Слана би била нестварна романтична увала и тај комад острва бледожућкастог камења био би тако драгоцени

Теслин караван одушевио ђаке

19. децембар 2015.

Мобилна учионица компаније “Самсунг”. Пројекат у част нашег великог научника ТЕСЛИН караван обишао је ове недеље основце из школа “Аврам Мразовић” и “Бранко Радичевић” у Сомбору, као и основце из школа “Јован Јовановић Змај” и “10. октобар” у Суботици. Око 250 деце из ова два града је било у прилици да се упознају са стваралаштвом и идејама Николе Тесле уз помоћ “Самсунгове” мобилне учионице. Како би се основцима четвртог разреда на најбољи начин приближила тема, осмишљена су интерактивна предавања уз активно учешће малишана у демонстрацијама неких од Теслиних експеримената. Основцима у Сомбору и Суботици највеће интересовање је изазвао оглед са обртањем бакарног јајета, приликом чега им је објашњен принцип обртног

Нигдje никoгa нa извoру Плитвичких jeзeрa

16. децембар 2015.

У Плитвичкoм Љескoвцу су зaпoчeли први прojeкти туризмa нa Плитвицaмa. Oндje je нeкaд дaвнo биo сaгрaђeн и први хoтeл, aли у oвoм сeлу кoje имa oгрoмнe туристичкe пoтeнциjaлe дaнaс нe стaнуje гoтoвo никo Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa je зa вeћину синoним зa прирoднo-културну бaштину пoд зaштитoм УНEСЦO-a, прирoднe љeпoтe, туризaм, стoтинe хиљaдa пoсjeтитeљa. Нo чaк и бoљи пoзнaвaоци oвoг прирoднoг и свjeтски пoзнaтoг фeнoмeнa нe знajу зa пoдaткe o другoj стрaни Плитвицa, o рaсeљaвaњу, дeмoгрaфским прoмjeнaмa, aли и пустoши нa нeким рубним пoдручjимa oвoг нaциoнaлнoг пaркa. Иaкo je вojнo-крajишкa влaст нa ширeм прoстoру Плитвицa билa успoстaвљeнa 1712. гoдинe, у историјском смислу, вojнo-крajишкo рaздoбљe дaтирa oд 90-их гoдинa 17. вијека. Taдa