У казнионицу Окружног суда Госпић, коју ће претворити у логор, усташе су похапшене Србе из Госпића и читаве Лике почели да доводе већ 11. априла 1941. године. Током маја и јуна, прилив ухапшених је растао из дана у дан, а по изградњи комплекса логора Јадовно, транспорти са Србима, Јеврејима и Хрватима су у Госпић стизали из свих дијелова НДХ. Интензивније, свакодневно довођење на губилишта логора Јадовно почело је почетком јула и трајало све до 18. августа 1941. Почетком јула је концентрациони логор у Госпићу потпуно завршен и оспособљен да прихвати дневно и до 1.000 заточеника. То потврђује и Налог Равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ од 8. јула 1941,

English Завера ћутања По први пут jе италиjанскоj и светскоj jавности доступна књига штампана и обjављена пре више од 60 година. Вест не би била сензациjа, да се не ради о званичном документу италиjанске владе припремљеном и презентираном на Мировноj конференциjи у Паризу 1947. године, непобитном сведочанству и приjави злочина Маршалових комунистичких трупа над италиjанским становништвом у Истри и Далмациjи. Злочин тим страшниjи jер почињен у годинама после завршетка рата, у савременоj терминологиjи познат као „етничко чишћење“, резултирао jе „нестанком“ више десетина хиљада италиjанских цивила чему jе следио егзодус у Италиjу 350.000 Италиjана, дотада вековних становника ових краjева. Назив књиге jе „Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.“, издавач

У просторијама „Медија центра“, 12. децембра 2016. године, одржана је конференција за новинаре коју су приредили представници Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Новинарима су се представили: Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“, песници Матија Бећковић и Мирослав Максимовић, као и Борис Беговић, потомак. Oпширније у прилогу Ђорђа Мијушковића. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/prilog%20jadovno.mp3 Преузмите фајл Извор: Слово Љубве Везане вијести: Хрватска би да сакрије трагове страдања Срба и Јевреја Матија Бећковић: Данас је народ који је неколико пута предвиђен за истребљење проглашен  

Ископавање Шаранове јаме које врши Хрватска и најаве подизања јединственог споменика за жртве усташког режима и оне који су стријељани након Другог свјетског рата, служе намјери да се изједначе жртве и злочинци, упозорили су данас потомци и поштоваоци жртава логора смрти НДХ „Госпић-Јадовно-Паг“. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић указао је на конференцији за новинаре у Београду да Шаранова јама на Велебиту „није обична јама“, него симбол страдања Срба довлачених из цијеле Хрватске, БиХ и из Срема са само једним циљем – да би били убијени и бачени у крашке јаме. „Шаранова јама није обична јама. Она је симбол страдања, једна од 32 јаме /у систему логора смрти за Србе

Чланови удружења „Јадовно 1941“ о тајном прекопавању Шаранове јаме на Велебиту Све се обавља у тајности, нису обавештени ни СНВ, ни Црква Комисија Владе Хрватске, задужена за истраживање и ексхумацију жртава Другог светског рата и послератног периода већ пети дан, у тајности, и без присуства породица жртава, прекопава Шаранову јаму на Велебиту, један од симбола масовног српског страдања у систему концентрационих логора НДХ Госпић-Јадовно-Паг! Ову информацију „Новостима“ је потврдио Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора. -Увређени смо и забринути због тога што нико од породица жртава, српских удружења и представника наших институција није позван да на лицу места присуствује новим прекопавањима

Ево стигао је децембар, па верујем да се спрема и снег. Све и да почне падати, да обели свака планина, а нарочито Велебит, једно би место остало црно и пахуљама непокорено. То место је Шаранова јама. Толико је дубока да је вековни снегови не би могли напунити да сви одједном падну, али су је могла напунити тела Срба и Јевреја. Некоме ових дана поново није било довољно то што је она пуна српских лешева, већ су поново кренули да је прекопавају. Не знам зашто. Нико не зна зашто. Остаје нам да претпостављамо. Кад неко прекопава башту, он је тако одржава, а кад један народ прекопава јаму, он се нада да

КАРЛОВАЦ, 3. ДЕЦЕМБРА – Његово преосвештенство владика горњокарловачки Герасим изјавио је Срни да није званично обавијештен о истраживању и прекопавању Шаранове јаме и других јама на Велебиту у које су усташе бацале побијене Србе, иако је надлежан за подручја гдје се оне налазе, али да ће тражити да кости жртава након ископавања буду предате Српској православној цркви. „Кости жртава су наше и ми ћемо упутити захтев да нам се након ископавања оне предају, да их ми похранимо у наше храмове како доликује земним остацима светих мученика“, рекао је владика Герасим. Он је додао да понеку информацију о прекопавању јама на Велебиту сазна „са стране, од других људи“. „Забрињава нас то

Комисија Владе Хрватске, задужена за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног периода већ трећи дан прекопава Шаранову јаму на Велебиту, изјавио је предсједник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић. Нико од представника породица жртава није позван ни укључен у рад те Комисије. Јама је већ неколико пута истраживана, а извјештаји о пронађеним остацима били су различити, што оставља простор за манипулацију, поручио је Басташић. – Чуди нас да рад Комисије није најављен у медијима. Прекопавање траје већ трећи дан, а у хрватским медијима нема ни гласа о томе. Ни  наша црква није обавијештена. Све то скупа јако нас вријеђа – истиче Басташић Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: АУДИО

У организацији Асоцијације студената Факултета безбедности Универзитета у Београду, у четвртак 10. новембра, одржана је трибина Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора. Овa трибина део је пројекта „Студије сећања“ који ће се реализовати током јесењег семестра ове школске године и обухватиће низ трибина и предавања о неговању културе сећања, теми која има велики јавни значај. На трибини су излагала двојица предавача, Душан Ј. Басташић, председник удружења Јадовно ’41. и историчар Јован Пејин. После уводне речи уследило је предавање Душана Ј. Басташића који је своје излагање концентрисао на у јавности мало познат логор за жене и децу Метајна, на острву Пагу, али је поред тога говорио и о историјату Госпићке