У галерији Завичајног музеја у Јагодини, 20. септембра у 19. часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен жртвама страдалим у комплексу логора Независне државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије изложбе биће приказана репортажа „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 20. – 30 септембра 2017. а може се погледати од 09. до 17. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена

У знак сјећања на српске мученике који већ седамдесет и шест година чекају да се изваде из косињских безданих јама, да се уз опело сахране и тако нађу вјечни мир. Током Другог свјетског рата на простору Косиња оружане снаге НДХ (усташе, домобрани, оружници и тзв. „бијела гарда“- наоружани цивили) извршиле су злочин геноцида над српским становништвом. На најсвирепији начин убијено је преко хиљаду српских становника, углавном цивила. Трећина жртава су била дјеца до петнаест година старости. Послије деведесетих година поједини госпићки истраживачи „косињске повијести“, настоје тај злочин минимизирати и приказати га као међусобно српско убијање у циљу оптуживања Хрвата. Око 250 српских жртава још увијек се налази у крашким јамама-гробницама на подручју

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић у пратњи предсједника удружења грађана Јадовно 1941. Душана Басташића,  обишао је градске просторије у бањалучкој Улици краља Петра Првог Карађорђевића које ће бити додијељене Удружењу “Јадовно 1941”.  Наводећи да је на овој локацији пословни простор града већ дуже запуштен, Радојичић је захвалио представницима Удружења “Јадовно 1941” што су се прихватили озбиљног посла. Подсјећајући да “Удружење Јадовно 1941” његује традицију и сјећање, прије свега, на злочине из Другог свјетског рата, углавном усташке, Радојичић је рекао да је на овој локацији у центру Бањалуке могуће добити меморијални простор, са сталним и повременим изложбама, мјесто за сјећање на оно што се дешавало у Другом свјетском рату. “Генерално постоји проблем са

Да су 1941, што jе било могуће jер jе Никола Тесла тада био жив, Хрвати у родном Смиљану ухватили светски славног проналазача, сместа би га убили, као што су током Другог светског рата убили 4 337 Срба из тадашњих личких котара (срезова) Госпића и Перушића, или као што су побили 559 смиљанских Срба од коjих jе неке крштавао и смиљански прото Милутин Тесла. Убили би га и 1991. године Пише ЈОВО БАЈИЋ Тешко jе наћи Србина са толико дубоким и разгранатим српским коренима и тако утемељеном српском свешћу као што jе био Никола Тесла. И свака помисао да се он може изместити из српског и краjишког бића и накнадно, посмртно

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Зорана Мирковића „Расно законодавство у НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Зоран Мирковћ у свом излагању истиче да нацистичка Немачка јесте створила амбијент за насиље огромних размера, али су други учесници у сенци немачке моћи имали сопствене интересе и разлоге за уништење оних грађана који су сматрани непожељним. На примеру Хрватске се види да су расни закони и каснији прогон Јевреја и Рома уследили као свесно и аутономно деловање НДХ, сматра Мирковић. Прогон Јевреја, уз замерку да су били продужена рука српског режима, био је заснован на жељи

Уочи обележавања 76 година од страдања Срба у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, др Борис Беговић, професор Правног факултета Београду и члан Удружења „Јадовно 1941.“, рекао је да му недостају речи да опише како се осећа када корача путевима наших предака који су страдали у велебитским јамама. „То је наша прошлост и ми морамо да водимо рачуна о њој, јер ако ми то не радимо, нико неће“. Наш гост се осврнуо и на конференцију „Правни поредак НДХ“ која је одржана крајем марта месеца на Правном факултету. Више информација о страдању Срба у НДХ потражите на порталу Јадовно.срб . Послушајте аудио снимак: Извор: Слово Љубве Везане вијести: Борис Беговић: То што радимо је због

Села Ивањска, Главица, Баштра и Добро Село, срез Крупа. Усташе су 21. јула 1941. године похватали и одвели у логор Јадовно код Госпића 105 људи из среза Крупа и то из Ивањске 42 мјештана, из Главице 1, из Баштре 4 и из Доброг Села 58 мјештана. Сви су убијени у логору Јадовно. Извор: +Дане Р. Ластавица, Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945, а Србима 1991-…?, Нови Сад 2011., стр 262-263 (Поименични списак страдалих). Котар Велика Кладуша. Око 21. јула 1941. године жандари и усташе су похватали 30 Срба из града Велике Кладуше и околних села и одвезли их у Госпић гдје су настрадали.

Лику сам увек замишљао камениту, оковану у стене, нешто попут Катунске нахије. Оно што сам видео није ни налик томе. Првог дана јула бујала је у зеленилу. Оивичена планинама прекривеним шумом, зелена и свежа сијала је на јутарњем сунцу. Над њом се надноси Велебит, моћан и мрачан, који се пружа читавим западним обзорјем. Све је деловало уснуло – обрађена поља, жита која су се таласала као море, зелени пашњаци, брда под шумом и куће на ободима поља под брдима. Просто је несхватљиво да овакав предео има тако мрачну и крваву историју. Лика је натопљена крвљу десетина хиљада невиних жртава. То су били људи који никоме ништа нису скривили. Највећа кривица