На Јадовну обележено 76 година од страдања Срба у НДХ. Више од пет стотина људи присуствовало помену страдалима у комплексу логора Дa Велебит може да плаче, данас би сигурно заплакао. Сваки камен овог личког горостаса уздахнуо би, пустио сузу и помолио се се за душе скоро 40 хиљада Срба и Јевреја, из свих српских крајева, мучки убијених у логорима Госпић- Јадовно- Паг тадашње Независне државе Хрватске. Камен не може, али људи могу. Више од пет стотина људи свих генерација окупило се данас над Шарановом јамом и одало пошту страдалим прецима. – У једном дана наша кућа је остала без мушких глава. Одвели су ђеда, стричеве и оца. Баба успела да

Код Шаранове јаме на Велебиту обиљежен је „Дан сјећања на Јадовно 1941″године. Служењем парастоса, паљењем свијећа и полагањем цвијећа одата је почаст за 40 хиљада убијених у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне државе Хрватске. Обиљежавању су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, ресорни министар Миленко Савановић и потомци жртава. Предсједник Српске поручио је да жртве усташких покоља не смију бити заборављене. Предсједавајући Предсједништва БиХ рекао да је „Шаранова јама“ свето мјесто за српски народ. За само 132 дана, на најсвирепији начин убијено је 38 хиљада Срба, двије хиљаде Јевреја и бројни други идеолошки противници НДХ. Њихова тијела бачена су у 32 јаме широм комплекса

Заборављена стратишта Госпић-Јадовно-Паг крију трагове страшних злочина с почетка Другог светског рата Остаци страшног система логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, у НДХ, данас су добрим делом девастирани. Спомен-табле су више пута скидане, а јаме са масовним гробницама необележене. Ово је резиме истраживања др Филипа Шкиљана из хрватског Института за миграције и народности, представљеног у суботу, у Центру за културну деконтаминацију, у оквиру пројекта „Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској“. Подаци о броју страдалих, како наводи Шкиљан, разликују се од аутора до аутора. Ђуро Затезало је број жртава проценио на најмање 40.123, од чега је 32.103 страдало у Јадовном, а 8.020 на подручју Слане и Метајне. Њих 38.010 били су

Одмах након успоставе квислиншке творевине НДХ, у Загребу је основана Усташка надзорна служба (УНС). Њен Уред III је био задужен да организује концентрационе логоре по угледу на концентрационе логоре у нацистичкој Немачкој. На челу Уреда III се налазио Еуген Кватерник Дидо, којем су били подређени „сви органи редарства, оружништва, мјесних заповједништава те уопће свих државних самоуправних органа“.[1] Од почетка маја 1941. године, Кватерник је равнатељ Равнатељства за јавни ред и сигурност (РАВСИГУР). Створен је голем полицијски апарат, с врло разгранатим службама и организацијама. УНС и РАВСИГУР су биле установе које су једине имале право да оснивају логоре у циљу масовног хапшења, мучења и убијања свих непоћудних за НДХ. Због тога

Ни најбујнија машта не би могла вјерно дочарати све оно што се збивало у усташком логору Јадовно, у његовим помоћним логорима, над бројним безданим јамама и на стратиштима. Готово је немогуће описати шта су све усташки зликовци радили с недужним народом. Сачувани су многи документи, записници, извјештаји, објављене бројне изјаве, саслушања злочинаца и преживјелих из јама, али су све то само блиједе слике језиве збиље. Злочини почињени над невиним српским и јеврејским народом у комплексу логора Јадовно по својој бруталности превазилазе оно што и упућени познавалац људске психе може претпоставити да је хумано биће у стању да направи. Када се погледа број жртава у Јадовном, у комплексу његових логора, који

Упркос ригорозним мјерама које су усташе проводили у циљу осигурања логора Јадовно на Велебиту и логора Слана на отоку Пагу, у неколико случајева су појединци или мање групе заточеника покушали побјећи из жице и спасити се. Према расположивим изворима и сазнањима до којих сам дошао током рада, као и на основу изјава преживјелих, да се закључити да је постојала могућност бијега, и то из сваког логора у комплексу Јадовно, па и из самог Јадовна. Појединци, па и групе, могли су побјећи већ током спровођења од мјеста хапшења до логора или путем ка стратишту. Просто је невјероватно да су тек групице усташа спроводиле по двјеста и више људи, који су послушно

Смјештај унутар комплекса усташких логора Госпић, у Јадовну, Слани, Метајни, Ступачинову и Овчари, унеколико се разликовао, али је у свима био готово неподношљив, чак и за кратко вријеме боравка. Зашто је то било тако, јасно је већ и из досадашњег излагања. То нису били логори грађени намјенски за дужи останак заточеника: са зградама, канализацијом, санитарним чвором и другим потребним просторијама, већ импровизовани логори, установљени уз минималне трошкове – углавном отворени ограђени простори, у којима су људи једва преживљавали посљедње дане или сате свог живота, прије но што би били насилно уморени. Једино је казнионица Окружног суда у Госпићу била у згради, али су и у њој заточеници били смјештени, поред