Да су 1941, што jе било могуће jер jе Никола Тесла тада био жив, Хрвати у родном Смиљану ухватили светски славног проналазача, сместа би га убили, као што су током Другог светског рата убили 4 337 Срба из тадашњих личких котара (срезова) Госпића и Перушића, или као што су побили 559 смиљанских Срба од коjих jе неке крштавао и смиљански прото Милутин Тесла. Убили би га и 1991. године Пише ЈОВО БАЈИЋ Тешко jе наћи Србина са толико дубоким и разгранатим српским коренима и тако утемељеном српском свешћу као што jе био Никола Тесла. И свака помисао да се он може изместити из српског и краjишког бића и накнадно, посмртно

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Зорана Мирковића „Расно законодавство у НДХ“. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Зоран Мирковћ у свом излагању истиче да нацистичка Немачка јесте створила амбијент за насиље огромних размера, али су други учесници у сенци немачке моћи имали сопствене интересе и разлоге за уништење оних грађана који су сматрани непожељним. На примеру Хрватске се види да су расни закони и каснији прогон Јевреја и Рома уследили као свесно и аутономно деловање НДХ, сматра Мирковић. Прогон Јевреја, уз замерку да су били продужена рука српског режима, био је заснован на жељи

Уочи обележавања 76 година од страдања Срба у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, др Борис Беговић, професор Правног факултета Београду и члан Удружења „Јадовно 1941.“, рекао је да му недостају речи да опише како се осећа када корача путевима наших предака који су страдали у велебитским јамама. „То је наша прошлост и ми морамо да водимо рачуна о њој, јер ако ми то не радимо, нико неће“. Наш гост се осврнуо и на конференцију „Правни поредак НДХ“ која је одржана крајем марта месеца на Правном факултету. Више информација о страдању Срба у НДХ потражите на порталу Јадовно.срб . Послушајте аудио снимак: Извор: Слово Љубве Везане вијести: Борис Беговић: То што радимо је због

Села Ивањска, Главица, Баштра и Добро Село, срез Крупа. Усташе су 21. јула 1941. године похватали и одвели у логор Јадовно код Госпића 105 људи из среза Крупа и то из Ивањске 42 мјештана, из Главице 1, из Баштре 4 и из Доброг Села 58 мјештана. Сви су убијени у логору Јадовно. Извор: +Дане Р. Ластавица, Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945, а Србима 1991-…?, Нови Сад 2011., стр 262-263 (Поименични списак страдалих). Котар Велика Кладуша. Око 21. јула 1941. године жандари и усташе су похватали 30 Срба из града Велике Кладуше и околних села и одвезли их у Госпић гдје су настрадали.

Лику сам увек замишљао камениту, оковану у стене, нешто попут Катунске нахије. Оно што сам видео није ни налик томе. Првог дана јула бујала је у зеленилу. Оивичена планинама прекривеним шумом, зелена и свежа сијала је на јутарњем сунцу. Над њом се надноси Велебит, моћан и мрачан, који се пружа читавим западним обзорјем. Све је деловало уснуло – обрађена поља, жита која су се таласала као море, зелени пашњаци, брда под шумом и куће на ободима поља под брдима. Просто је несхватљиво да овакав предео има тако мрачну и крваву историју. Лика је натопљена крвљу десетина хиљада невиних жртава. То су били људи који никоме ништа нису скривили. Највећа кривица

Велебит – Тишина гласнија од лелека побијених невиних људи, туга дубља од злогласних јама, понос на мученике виши од врлети Велебита. Јадовно, мјесто мрачне историје цивилизације и смртоносни полигон за затирање српског сјемена. О Јадовну су исписане и испричане многе приче. Ниједна, међутим, не може бити толико добра и аутентична да би описала осјећај у српској души, која се поклања десетинама хиљада мученика. Зато су њихови потомци над јадовничким јамама смрти углавном ћутали. Гробну тишину над Шарановом јамом, у чијој утроби од звјерске усташке руке 1941. године скончаше хиљаде Срба, надјачавале су само ријечи молитве и пламен свијеће, који је као да и сам показује отпор и пркос, одолијевао повјетарцу.

Код Шаранове јаме на Велебиту јуче је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, те потомци жртава и бројни ходочасници положили вијенце. Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља. – Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али