Мирјана Стојисављевић Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Мирјана Стојисављевић

Хаџи Мирјана Стојисављевић: Књига изласка

16. март 2025.

Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, него хоћемо ли или нећемо да постојимо. Цар Лазар Сада већ у годинама када „извесни делови мога живота почињу да личе на испражњене дворане палате јер је сиромашни власник одустао да живи у целој палати” (М. Јурсенар), одлучих да на једном месту саберем сопствена размишљања о своме милом српском роду. Стога сам у својеврсну аудијенцију примила властите успомене на двадесетдвогодишњу борбу за српски језик, и то од оног часа када сам почетком маја 1992. године са реком Срба морала напустити Сарајево. „Књига изласка”, симболичног назива, садржи у другом делу приповест о томе како сам изашла из ратом захваћеног града, одбијајући да

Мирјана Стојисављевић: По трагу Бранка Ћопића

2. јануар 2025.

О лијепом и страшном животу Бранка Ћопића поводом 110 година од пишчевог рођења, 1. јануара 1915. године. Од првих новинских прича у „Политици“, од којих се издржавао у студентским данима па до краја живота Бранко Ћопић је остаo једини професионални писац у социјалистичкој Југославији, што собом довољно казује колико је безалтернативно схватао списатељски позив. Познаје ли се и приближно његов стваралачки опус, онда се без сумње може изрећи суд да је овај најзавичајнији од свих српских писаца, животно везан за родне Хашане и личке коријене из Велике Попине, сав свој ванредни таленат посветио управо страдалном крајишком тежаку пратећи његов усуд од 1941. до 1946. године,

Проф. др Мирјана Стојисављевић: Гаравице мрачне и крваве

4. септембар 2024.

Проф. др Мирjана Стојисављевић: Историjски час поводом седамдесетогодишњицице усташког Покоља на Гаравицама код Бихаћа. Од памтивијека и прије Библије све наше ријечи биле су ничије. Откад их раздијелисмо међ собом свако смо слово замијенили гробом. Душко Трифуновић Почетком августа (5. августа) 2011. године на Гаравицама код Бихаћа одржан је парастос и историјски час поводом седамдесетогодишњице од усташког Покоља извршеног, од 3. јуна до 4. августа 1941. године, над тринаест и по хиљада Срба, цивилних жртава геноцида са подручја Бихаћког среза и околних места.[1] Потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља подсетили су се и на чињеницу да је погром плански извршен управо на добровољачкој српској земљи по којој су „лобање пољем

Покушаји приписивања антисемитизма удружењу Јадовно 1941. неутемељени су и злонамјерни

15. март 2020.

Саопштење за јавност поводом објаве студије проф. др Мирјане Стојисављевић под насловом „Иза зидина тајни“ на порталу удружења Јадовно 1941. На званичном порталу удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, 04. марта ове године публикована је студија проф. др Мирјане Стојисављевић, редовног професора на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци под насловом „Иза зидина тајни“. Као предсједник удружења грађана Јадовно 1941. и као главни и одговорни уредник портала Jadovno.com, овим путем упућујем јавно извињење свима онима, посебно припадницима састрадалног јеврејског народа које су садржај и ставови изнесени у поменутој студији, објављеној на нашем порталу увриједили и нанијели душевну бол и молим за опрост. Удружење грађана Јадовно 1941. протеклих једанаест година, низом

ЋИРИЛИЦА И ПРАВОСЛАВНО СЛОВЕНСТВО

27. фебруар 2020.

Увек је теже заступати и сведочити истину него је знати. M. Ломпар Mи смо у ропству, искупи нас Господе. Св. Теофан Затворник Рат за наш ум 1. Скоро непримјетно, код Срба па и Руса прошла је обљетница у којој је сав православни свијет и ћирилична цивилизација требало да на сва звона обиљежи сто година од октобарске револуције, тог најкриминалнијег чина у историји свијета, а не само православног словенства и Свете Русије; да се никада више не понови сцена када су устаници предвођени јудеомасонском антимонархистичком кликом кренули у напад и заузели Зимски дворац (Ермитаж). У страшном терору јудеобољшевичких звијери према “класном непријатељу”, а уистину руском православљу, пострадало је потом шездесет и

Филм о Јасеновцу у контексту мржње из увоза

22. фебруар 2020.

У студији је са културноисторијског и семиотичког становишта интерпретиран истоимени интервју са Славком Голдштајном, историчаром из Хрватске, дат 1999. године књижевнику Миљенку Јерговићу поводом изрицања пресуде усташком злочинцу, команданту концлогора Јасеновац, Динку Шакићу. О, Свеопјевана Мати! Интерпретација самог наслова, а потом и текста интервјуа показала је да је Голдштајнова кованица „мржња из увоза”, стављена у наслов у виду плаката, спинована, тј. намерно семантички обрађена да одврати читалачку пажњу са неоусташке мржње код Хрвата према Србима, на мржњу која је стигла из увоза, од усташке емиграције. У исти мах показало се да је кованица „мржња из увоза” специјално направљена да буде пандан „говору мржње”, како Хашки трибунал именује вербални деликт који

Мирјана Стојисављевић: Великим покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва

17. децембар 2019.

Обраћање проф. др Мирјане Стојисављевић на промоцији књиге Академика Василија Крестића „Геноцидом до велике Хрватске“, одржане 16. децембра 2019. у простору Универзитетске библиотеке у Бањој Луци. Поштоване даме и господо, драги пријатељи и саборци, предстaвници удружења Јадовно 1941, удружења Баштионик, Kрајишког културног центра “Свети Сава” Бањалука, односно Сабора крајишких удружења који је организовао представљање књиге академика Василија Крестића “Геноцидом до велике Хрватске”, поводом дана Српске крајине у Бањалуци, помаже Бог! Наслов мог излагања гласи: Великим Покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва 1. Живимо у строго контролисаном свијету у коме се свијест усмјерава на врло рафиниран начин, путем лажних култова којим су праве вриједности замијењене лажним, што обесмишљава