Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране
Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о
Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод. Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са
Седнеш овако испред куће у којој си такорећи одрастао, у којој су живели људи који су те волели више од живота па се сетиш…. Како ти је баба кувала гриз у свеже закуваној вареници, како
На подручjе некадашњег усташког логора Слана сам први пут дошао 2006. Као и тада 1941, и онда jе на Слани пржило сунце. Рекао би наш народ „гори земља“. Овдjе нема земље, Слана jе сами камен.
Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од кише која нас је неумољиво прогонила. Под церадом, која је подсећала на оне каубојске кочије, у колони која се није прекидала, грабили смо
Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су
Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева
У ритму глувог гламочког кола, ови су се стихови почетком месеца проломили над Шарановом јамом, једном од стратишта логора Јадовно на Велебиту. Кад се споје Гламочко глуво, Павлина Радовановић и Београдски синдикат настане песма о
Оружане формације Независне Државе Хрватске, предвођене усташким емигрантима и помогнуте локалним хрватским становништвом католичке и муслиманске вјере, у озакоњеном злочину починиле су масакр, без премца у Другом свјетском рату. Д. Басташић; ФОТО: Никола Зајц /
Спавајте мирно, рођени моји!!! Пронашла сам вас, рођени моји, под зеленим покровом, међу дивљим травама, у шуми израслој из ваших костију. Водило ме срце, рањено и жељно. Водила ме крв ваша што тече мојим венама.
Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први
Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише
Са благословом Епископа зворничко – тузланског Господина Фотија, Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, организују јавну трибину. О правном насиљу, које је било увод у физичко насиље, говориће
Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Никола у Зандаму, и Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму, Холандија, организује двије трибине. „Јадовно – претеча Јасеновца„ – Сјећањем
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
