Четрнаест година након октобарске револуциjе коjа jе ваљда, циљ jе био такав, разбила мрак у Србиjи и донела слободу и независно новинарство, добили смо новог борца за слободу jавне речи и исто такво новинарство. Зове се Срђан Шкоро. Ко jе Срђан Шкоро? Да ли сте, одговорите себи, искрено, да вас други не чуjу, ви из руководства УНС-а, НУНС-а, НСПМ пре овог случаjа икада чули за тог човека?   Има више од 50 година живота. Коjи његов текст памтите, коjу уредничку функциjу, jуриш на барикаду “државног новинарства”? Како jе, мученик, пропустио силне прилике да се у годинама иза нас докаже као борац за слободно новинарство и слободу мишљења? Откуд сад та храброст достоjна народног хероjа.

Нисам, признаjем, гледао “Тешку реч” Драгана Ј. Вучићевића са своjим сталним гостом, председником Владе Србиjе. Знао сам шта ће да каже!   Гледао сам Ољу Бећковић, “Утисак недеље” и њене госте: Срђана Шкора, БИВШИ шеф ДЕСК-а Новости, Небоjша Крстић, БИВШИ саветник Бориса Тадића, БИВШИ члан бенда “ИДОЛИ” и Небоjша Спаић, БИВШИ новинар Новости, БИВШИ главни уредник НИН-а, БИВШИ саветник генералног директора, убудуће – бивши, jер свуда где jе био – постао jе бивши. Оправдано! Тема: смена Срђана Шкора после гостовања у jутарњем “прелиставању” на РТС и по много чему бесмислено саопштење Српске народне странке, издато на дан кад jе лидер напредњака постао – председник Владе Србиjе и кад jе Србиjа у

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу Хрватска ниjе саставила ни годину дана од уласка у Европску униjу а политичка и економска ситуациjа у тоj земљи усложњава се, компликуjе и довешће, то jе сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показуjу да jе Хрватска демократска заjедница популарниjа од тренутно владаjуће Социjалдемократске партиjе Зорана Милановића. Надлежне службе у Европскоj униjи изнеле су податак да jе привреда Хрватске наjгора у целом систему ЕУ, да

Немам ниjедну лепу реч за Кристиjана Голубовића, нити ме интересуjе његов живот. Ни с jедним од таквих кафу нисам попио, у медиjе коjе сам водио (и водим) улазили су и улазе само преко црне хронике   Али, ово што се последњих дана у медиjскоj сфери догађа око Голубовића диже ми џигерицу, што би рекао народ. Опет двоструки стандарди и лицемерjе од коjег пуца образ. Дижем обе руке да сада и заувек све мале екране у Србиjи затворимо за људе из криминалног миљеа, осуђиване, осумњичене, проблематичне, али и за оне коjи су незапослени а возе кола вредна 80.000 евра, оне с вилама на Дедињу и Сењаку а нико не зна чиме

„Стожеру за хрватски Вуковар“ ниjе било доста што jе поскидао све ћириличне табле по граду и што jе сакупио 630 хиљада потписа широм Хрватске за расписивање референдума о забрани ћирилице, па jе недавно, по угледу на Хитлерове нацисте, обjавио списак локала и трговина чиjи су власници Срби. Историjа нас учи да иза овога следи „Кристална ноћ“ У нацистичкоj Немачкоj локале и куће Јевреjа обележавали су Давидовом звездом. У Вуковару ће, нема сумње, некретнине тамошњих Срба лоцирати с четири С или само словом С. У Немачкоj jе након обележавања следило одвођење Јевреjа у концлогоре, или директно на стрељање. Србима у Вуковару судбина jош ниjе jасна, али стрељање ће вероватно избећи; друго

Они коjима jе било и jесте важниjе све што jе туђе, а прљаво, затуцано, примитивно оно што jе домаће, српско, не могу Капору да опросте што jе деведесетих, с оловком и свеском, обилазио ратишта по разним Краjинама и бележио страдања народа из чиjег корена jе никао. Не ради се ту о лакоj прози нити он, Момчило Момо Капор, беше лак писац. Било jе то нешто ново у књижевности бивше државе, правац за многе, укључуjући оне коjи су Капора касниjе оспоравали, али нико од њих ниjе додирнуо ни греду таванице на коjоj су романи Моме Капора. Данас, четири године након што се преселио у одаjе из коjих никада више неће изаћи

Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу, или неком другом пруже прилику да то учини. Јелко Кацин, словеначки европарламентарац, дао jе интервjу порталу „Аналитика“ – чиjе jе седиште у Подгорици, а Тањуг пренео – у коjем износи

Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Ако су Албанцима на Косову допустили да разбиjу Србиjу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу државу ХОЋЕ ли Украjина остати у границама скроjеним далеке 1954. године, у кабинету шефа комуниста СССР-а, Украjинца Никите Хрушчова, све са Кримом (отетим од Русиjе) унутар украjинске државне авлиjе? Тешко. Ко ће отерати руског воjника с те стратешки можда наjважниjе тачке у Црном мору? Да неће неки НАТО двоjац, сличан Солани и Кларку, подићи авионе и крстареће ракете, и послати их, уместо ка Београду, овога пута према Москви? Неће, наравно, све

Прошло jе ево више од двадесет година како службени Београд ћути пред дефинициjом рата коjи jе разорио Титову Југославиjу, коjа jе постављена у Загребу, Љубљани и Сараjеву, а прихваћена у Бону, Вашингтону, Лондону, Бечу…   Прошло jе ево више од двадесет година како службени Београд ћути пред дефинициjом рата коjи jе разорио Титову Југославиjу, коjа jе постављена у Загребу, Љубљани и Сараjеву, а прихваћена у Бону, Вашингтону, Лондону, Бечу… Та дефинициjа гласи: Југославиjу jе срушио српски хегемонизам, у лику Слободана Милошевића, потпомогнут САНУ и ЈНА. Уз додатак: Србиjа jе агресор, остале републике су жртве. На страну овога пута због чега jе Београд погнуте главе ћутао пред овом колосалном лажи, ко му jе наредио да ћути, шта jе

Процес коjи jе почео у Хагу, на основу хрватске тужбе коjа хоће да докаже геноцидност Србиjе и противтужбе Београда чиjи jе циљ да изнесе доказе о геноциду Хрватске над Србима, пружа српскоj страни велику шансу да у међународним оквирима коначно изнесе истину како се Југославиjа распала у грађанском рату што су испровоцирали сецесионисти на челу са Туђманом Пред Међународним судом у Хагу почео jе процес чиjи краj многи виде као нерешен резултат; суд ће, учи нас ова школа, констатовати да геноцид нису починиле ни Хрватска ни Србиjа, расправе о дометима судске пресуде у локалним оквирима потраjаће десетак дана, све ће се смирити а живот и дани потопиће оно што би

Ово што jе кренуло из Тузле, не слути на добро. Мотиви и захтеви jесу социjални, али нигде се почетни, поjавни облици тако великом брзином не претвараjу у нешто друго, као у Босни. Иво Андрић, таj велики зналац и тумач Босне и Херцеговине, има jедну у jавности мање познату приповетку, зове се “Писмо из 1920. године”, коjа на савршен начин, прецизно и неумољиво, скида све маске и намазе с лица оног што зовемо Босна и Херцеговина. На jедном месту тог антологиjског текста, писаног у првом лицу Андрићевог приjатеља коjи заувек напушта Босну, каже се да jе то земља тврде вере, узвишене чврстине карактера, земља нежности и љубавног жара, осећања и непоколебљиве