arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ratko Dmitrović

Neretva i Košare

21. maj 2016.

Kod većine Srba odavno nema onoga čega je kod junaka na Košarama bilo u izobilju U toku su inicijative, u nekoliko gradova Srbije, da se promenama naziva ulica (neke nose imena ljudi o kojima se ništa ne može reći, ni uz pomoć enciklopedije) održi sećanje na junake karaule Košare. To je ono tragično-herojsko mesto na granici Srbije i Albanije, gde su pripadnici naše vojske, aprila, maja i juna 1999. godine, pokazali da čovek može više nego što mu je dato. Za sve to vreme bili su izloženi stalnoj artiljerijskoj vatri Vojske Albanije, napadima OVK i udarima NATO avijacije. Poginulo ih je 108. Verujmo da je ovo sa ulicama početak nečega

Ratko Dmitrović (Foto Tanjug)

Ti meni vojvodo, ja tebi kroatofilu

19. maj 2016.

Kakve tvitove i saopštenja su razmenili glodur „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović i članovi NUNS-a Žestoka tviter-rasprava između direktora i glavnog urednika „Večernjih novosti” Ratka Dmitrovića i pojedinih članova Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) toliko se zahuktala da ovo udruženje traži izjašnjavanje resornog ministra Ivana Tasovca. Ratko Dmitrović ne traži ništa. Osim što i dalje svojim tvitovima uzburkava NUNS-ovo članstvo koje ga optužuje za govor mržnje. Kako je sve počelo? Dmitrović se, komentarišući komemoraciju u Blajburgu kao jedini prostor kolektivne žalosti Hrvata, prisetio kako je još devedesetih „govorio i pisao da je Hrvatska neoustaška država” i da su ga zbog takvog stava „napadali jedino u Srbiji”. Kada ga je jedan od

Meštrovićev spomenik kralju Petru iznad gradskih vrata na Pilama u Dubrovniku podignut je 1923. godine, a uklonile su ga ustaše 1941. godine.

Prije samo sto godina: Splićani i Dubrovčani klicali Bože pravde!

15. maj 2016.

U borbi za oslobođenje i ujedinjenje uoči Prvog svjetskog rata Dalmacija je imala istaknuto mjesto. Iako savremena hrvatska istoriografija to pitanje izostavlja, dio hrvatskih građanskih slojeva bio je projugoslovenski orijentisan isto onoliko koliko je bio i prosrpski. Njihova borba nije bila tek politička nužnost, već često i najdublje ubjeđenje zbog kog su rizikovali. Takođe, Srbija u tim krugovima nije bila posmatrana kao objekat koji će pomoći u suzbijanju italijanskog uticaja, već kao Pijemont čijoj su se demokratiji istinski divili mnogi hrvatski umjetnici i intelektualci onog vremena. To je doba kada je 19-godišnji Miroslav Krleža prebjegao u Beograd da se kao dobrovoljac prijavi u srpsku vojsku i bori za slobodu, kada

Ratko Dmitrović

Predstava zvana ZSO

7. maj 2016.

Srbi greše, uz ostalo, i u tome što izjave albanskih političara shvataju neozbiljno. Sve što oni, Albanci, kažu, ili najave, sve se ostvari Ulazi li Srbija, na putu prema vratima EU, u lavirint? Da li su i danas Brisel, Vašington i Berlin isti oni i isti onakvi kakve je pred svoj prerani odlazak upoznao Zoran Đinđić: dvolični, neiskreni, antisrpski? Šta će Srbija sve morati da uradi kako bi postala članica Evropske unije? Sećate se, nije bilo davno, nakon jedne runde celodnevnih pregovora s kosovskim Albancima, u Briselu, uz posredovanje Federike Mogerini, a radilo se o delu Briselskog sporazuma koji reguliše postojanje Zajednice srpskih opština (ZSO), član naše delegacije, Marko Đurić,

Matija Bećković: Samo ti, dijete, radi svoj posao – najvažnija srpska reč

6. maj 2016.

Beseda povodom nagrade Pečat vremena za književnost. Nesporna je samo ta reč koja je pala na strašnom mestu, u odsudnom času, i dobila kosmičke razmere kao delo jedino moguće unutrašnje slobode. I ma kako se zvao taj koji je to izgovorio, on je postojao, i postojaće dok postoji onaj koji je iz njega progovorio i jezik na kojem je ta reč izgovorena. Sveta je reč,a ne čovek. O dvehiljaditoj godini hrišćanstva upisan je Vukašin iz Klepaca u svete srpske mučenike, a na ikoni novoprosijanog svetitelja našla se njegova reč: „Samo ti, dijete, radi svoj posao“ Sedamdesetih godina prošlog veka u izdanju Jevrejske opštine u Beogradu pojavio se zbornik uspomena preživelih

Akademik Matija Bećković

EKSKLUZIVNO Matija Bećković: „Gospode, pomiluj“ (video)

1. maj 2016.

Nova knjiga Matije Bećkovića predstavljena nedavno u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sastavljena je od tri poeme: „Gospode, pomiluj“, „Učini mi ljubav“ i „Slava tebi Bože“, koje su zapravo pesnikova molitva Bogu. Na Uskrs, ekskluzivno za Sputnjik, Matija Bećković govori stihove: „Gospode, pomiluj“. Izvor: SPUTNIK   Vezane vijesti: Matija Bećković  

Matija Bećković

Bećković: Srbija gata, a drugi odlučuju

27. april 2016.

Matija Bećković, za „Novosti“, o „Tri poeme“ i našoj budućnosti posle izbora. Prvi put u SANU spomenut Dragiša Vasić kao žrtva Jasenovca TRI pesme koje slave Boga, Ljubav i Molitvu, objedinjene u knjizi „Tri poeme“, u izdanju SKZ-a, akademik Matija Bećković predstavio je juče u Svečanoj sali SANU. Ovaj triptih religijskih stihova čine naslovi „Gospode, pomiluj“, „Učini mi ljubav“ i „Slava tebi Bože“, a pesnik ih je, kaže, ispevao u posebnom zanosu, u „nepesničko vreme u slavu bezvremenog carstva poezije“. Pred mnogobrojnim poštovaocima Bećkovićevog umeća, njegovim prijateljima i kolegama, o knjizi su iscrpno govorili profesori Stojan Đorđić i Jovan Delić, dok je autor nadahnuto govorio odlomke iz poema. Ipak, pre

SANU Foto: B92

U SANU održana promocija „Tri poeme“ Matije Bećkovića

26. april 2016.

U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti danas je povodom 75 godina od osnivanja ustaškog logora Jasenovac promovisana knjiga „Tri poeme“ akademika Matije Bećkovića. Akademik Miro Vuksanović naveo je da tri Bećkovićeve poeme – „Gospode pomiluj“, „Učini mi ljubav“ i „Slava tebi Bože“, ustvari predstavljaju molitve Bogu, prenose beogradski mediji. „Pesnik i majstor reči je u poemi `Učini mi ljubav` uzeo imenicu duša iz koje je ponikla ljubavna nežnost i podigao je u superlativ nad superlativima“, rekao je Vuksanović. Profesor Stojan Đorđić naglasio je da je Prvu poemu Bećković napisao 2013. godine i da je za osnovu uzeo poznatu i najkraću hrišćansku molbu za milost Božiju, koja je stala u samo

Nemanja Dević je prekopao mnoge arhive u zemlji i inostranstvu

Nemanja Dević: Zbog dobrih ljudi i Sunce sija

20. april 2016.

O, kako nam samo fale jednostavni dani, jednostavni ljudi i jednostavni razgovori. Danas sam prepodne proveo u selu Cerovcu, sa četiri generacije Radojevića-Mančića. Bez posebnog povoda. Piše: Nemanja Dević Radojevići su nekad bili jedna od najuglednijih familija u selu, i to se i danas oseća u njihovom držanju, priči, ophođenju, u njihovoj ozbiljnosti i smislenoj šali, u gostoprimstvu i načinu na koji brinu o domaćinstvu. U prijatnom ambijentu, ispod stoletne lipe i okruženi niskim stablima jabuka, vodili smo više nego ugodan razgovor o našim i prošlim danima. Red i sklad, tako retko međusobno poštovanje i ljubav – to je prvo što pada u oči gostu ove porodice. I hrast i

arcibald-naslovna.jpg

Sećanja i zavet doktora Rajsa

19. april 2016.

Neki postaju Srbi rođenjem. Neki, sa većom odgovornošću, postaju i Srbi po osećanju. Najmanje je onih koji su iznad svega Srbi po delu. Doktor Arčibald Rajs je uoči Velikog rata bio priznat stručnjak za sudsku medicinu, kriminolog od karijere. Živeo je u zemlji koja je bila neutralna. Kada je u avgustu 1914. odlučio rešio da krene put napadnute Srbije o kojoj je malo znao, rizikovao je i život, naučnu karijeru, spokoj i sva materijalna blaga. Ali, ono što je u Srbiji video, srce mu je ispunilo drugim blagodetima. Toliko da je u smiraj života zaželeo da baš i to srce ostavi da počiva među Srbima. Na Kajmakčalanu, visoko, gde zvižde

Dušan J. Bastašić

Bastašić: O činjenju, nečinjenju i zločinjenju (3)

18. april 2016.

Ne treba nas impresionirati i iznenaditi misionarska uloga Vladike Jovana Ćulibrka u poduci naroda serbskog o Holokaustu i njegova sve otvorenija naklonost prema toj temi, pošto preosvećeni slovi za velikog stručnjaka za Holokaust. Piše: Dušan J. Bastašić Magistarske studije iz jevrejske kulture pohađao je u Spomen-ustanovi Jad Vašem i na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu, a magistarski rad „Istoriografija holokausta u Jugoslaviji“ odbranio je kod dr. Davida Bankiera, tadašnjeg šefa Međunarodnog instituta za proučavanje holokausta u Jad Vašemu. Trenutno priprema doktorat iz iste oblasti sa dr. Joavom Gelberom. Vladika je dobitnik prestižne nagrade „Golda Meir“ za 2004. godinu. Nema ništa čudno u tome da naučne institucije podržavaju i protežiraju svoje dobre studente

Ratko Dmitrović

Kad nećemo mi…

15. april 2016.

Sve što je Hrvatska dobila od 1990. godine na ovamo, dobila je zahvaljujući Nemačkoj. Dakle, to je adresa za odgovor na pitanje šta će Zagreb da nam radi na putu ka EU Događa se ono što smo i očekivali; Hrvatska je započela rabotu potpetljavanja nogu Srbiji, na putu do vrata Evropske unije. Može li tu da bude velike muke, potpune blokade? Ne, jer to ne zavisi od Zagreba. Hrvatska je dobila samostalnost zahvaljujući Nemačkoj, postala je članica EU zahvaljujući Nemačkoj i odnos Hrvatske prema Srbiji, u ovom slučaju, zavisiće direktno od odnosa Berlina prema Beogradu. Hoće se reći da će Hrvatska uraditi ono što joj Nemačka kaže da uradi. Istina,

Nemanja Dević: Za sve one koji mogu srcem da osećaju

15. april 2016.

Neprimetni, ograđeni, uz parking autobuske stanice u Barajevu, stoje spomenici zaboravljenih junaka iz velike Otadžbinske vojne iz 1914. Piše: Nemanja Dević Nekada ugledni Milenko Đokić, koji požive stotinu godina (i bi svedok čitavog velikog skoka, od Srpske revolucije do nezavisnosti i ujedinjenja) sahranjen pored sina jedinca Milorada, koji je kosti ostavio na Mačkovom kamenu. Svetli grobovi, oko kojih svakodnevno prolaze svi oni koje put navede na ovu stranu, a retko ko od njih zastane, da ugleda jasan putokaz. Oko njih neugledni travnjačić, opušci i zgužvani papirići. Njih niko neće pomenuti na izborima. Njima će jednom godišnje, a možda ni tada, boračke organizacije na čudno grobište položiti cveće. Ali oni su

Bastašić: Podrška odluci jevrejskih opština da bojkotuju skup u Jasenovcu

6. april 2016.

Predsjednik Udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke Dušan J. Bastašić izjavio je da potpuno razumije i podržava odluku jevrejskih opština u Hrvatskoj da bojkotuju komemorativni skup posvećen obilježavanju 71 godine od proboja jasenovačkih logoraša.  „To okupljanje organizuje se pod pokroviteljstvom hrvatske države, koja ne samo da `glasno` ćuti na reinkarnaciju ideologije fašizma i ustaštva, nego i izjavama nekih svojih ministara, saborskih poslanika i evropskih parlamentaraca ispoljava otvorenu blagonaklonost prema ovim zastrašujućim pojavama“, rekao je Bastašić. On je izrazio nadu da će jevrejska zajednica istrajati u svojoj odluci, posebno zbog neprihvatljive i uvredljive muzejske postavke u Spomen-području Jasenovac. „Žalosno je da se vođe srpske zajednice u Hrvatskoj još nisu jasno odredile prema

Ratko Dmitrović

Tajna jedne slobode

2. april 2016.

Postoje tri teorije koje objašnjavaju oslobađajuću presudu u slučaju Vojislava Šešelja. Koja je najbliža istini? To, budimo iskreni, niko nije očekivao. Od Šešelja, preko Sarajeva i Zagreba do poslednjeg člana SRS u Inđiji, na primer. Nikome na pamet nije padala mogućnost da tročlano veće Haškog tribunala, na čelu sa sudijom Antonetijem, oslobodi Šešelja po svim tačkama optužnice. Kako se to dogodilo, tačnije, zašto se dogodilo? Postoje tri teoretske postavke: prva je Šešeljeva i oslanja se na čast i poštenje dvojice sudija, ovih koji su ga oslobodili. Druga kaže da su „vlasnici“ Haškog tribunala – koji jeste politički sud bez ikakve dileme – oslobodili Šešelja u nameri da ga na domaćem

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA