arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Matija Bećković posetio manastir Gračanicu: Svi smo sabrani oko Kosova

11. oktobar 2016.

Akademik Matija Bećković posetio KiM i razgovarao sa vladikom Teodosijem: Najveće poniženje za naš narod nije otimanje i okupacija Kosova, nego teranje Srba i Srbije da na to pristanu Na Kosovo nisam dolazio od devedesetih godina prošlog veka, ali sam sve to vreme više bio na Kosovu nego kada sam češće dolazio. A nisam jedini, možda nikada ranije sav srpski narod nije bio sabran na Kosovu kao sada kada nas tu gotovo nema, a ja sam posebno uzbuđen da stojim pred Gračanicom i pred Simonidom. Ovo je u utorak rekao akademik Matija Bećković ispred manastira Gračanica, koji je posetio i gde se sastao sa vladikom Teodosijem. – Ono što se

Krst na križu Ratka Dmitrovića

Predstavljena knjiga Krst na križu Ratka Dmitrovića

9. oktobar 2016.

U Beogradu je u četvrtak predstavljena knjiga Ratka Dmitrovića „Krst na križu“, koja sadrži priloge za bolje razumijevanje srpsko-hrvatskih odnosa. Promociji u Skupštine grada prisustvovao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, gradski menadžer Goran Vesić, akademici Aleksa Buha, Dragoslav Mihailović, direktor „Veritasa“ Savo Štrbac, novinar Miroslav Lazanski i brojna publika. Akademik Vasilije Krestić rekao je da je knjiga vrlo dobra, ali specifična istorija srpsko-hrvatskih odnosa iz koje će i običan čitalac naučiti i saznati mnogo toga. Kako možete kupiti knjigu? Pogledajte OVDJE. On je naveo da u knjizi ima ukupno 105 tekstova iz kojih „stiče utisak koliko su tužni srpsko-hrvatski odnosi, koliko je zlo uneseno u njih i gde se kriju

Promocija knjige "Krst na križu"

Promocija knjige „Krst na križu“

6. oktobar 2016.

U Skupštini grada Beograda, u četvrtak veče predstavljanje dela Ratka Dmitrovića. Govoriće recenzenti Vasilije Krestić, Milovan Vitezović i autor Knjiga „Krst na križu“ Ratka Dmitrovića, o istorijski komplikovanim odnosima Srba i Hrvata, biće predstavljena u četvrtak 6. oktobra u 18 časova u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda. O ovom delu, koje baca potpuno novo svetlo na vekovne, nimalo skladne odnose dva naroda i otkriva mnogo toga što nismo znali, govoriće akademik Vasilije Krestić, književnik Milovan Vitezović i autor.  Knjiga je zaintrigirala čitaoce širom Srbije. Za samo nedelju dana, a pre promocije, prodato je nekoliko hiljada primeraka ovog jedinstvenog izdanja u savremenoj srpskoj publicistici. – Do mnogih činjenica koje je saopštio,

Dušan J. Bastašić: Treba nam novo Načertanije

29. septembar 2016.

Dušan J. Bastašić već godinama se nalazi na čelu UG Jadovno 1941. Ovo udruženje je svojim radom uspjelo da okupi oko sebe veliki broj potomaka žrtava ustaškog terora i zajedničkim snagama postigli su zavidne rezultate u objelodanjivanju istine o strašnim zločinima, koji su počinjeni u vrijeme zloglasne NDH. Posao koji bi trebalo da radi država sveo se na entuzijazam i volju nekolicine pojedinaca. U razgovoru za Srpsko Kolo Bastašić otkriva genezu srpskog ćutanja, ali i kritički posmatra realnost u kojoj se se često sami odričemo očuvanja nacionalnog identiteta. Koliko danas, 75 godina nakon zločina, uopšte znamo o Jadovnu ali i o drugim stratištima iz vremena NDH? – O prvom likvidacionom

Strast za slobodom iscrpli smo u borbi za slobodu

24. septembar 2016.

Naš narod nema velikih tradicija sa slobodom. Sloboda je vekovima bila neostvaren san. Naš nacionalni hobi je borba za slobodu. Svu strast za slobodom iscrpli smo u borbi za slobodu. Verovali smo da je sloboda: držanje govora o slobodi, obećavanje slobode, podizanje spomenika slobodi, borba za slobodu, sećanje na borbu za slobodu. Slobodu smo ispisivali velikim slovima i zamišljali je kao veliki miting na kome će se, uz muziku, zastave i jaka obezbeđenja, govoriti o slobodi. Mi smo oslobođenje izjednačili sa slobodom. Pošto smo se oslobodili, nismo znali čega bismo se još mogli osloboditi. Mislili smo da svi sanjamo o istoj slobodi, istom hlebu, istom odelu, istoj pesmi, istoj ženi.

Ratko Dmitrović

Namet i selamet

24. septembar 2016.

Od smrti Stefana Tomaševića, čiji su brat i sestra preživeli prihvatajući islam, Bosna sahranjuje one koji u njoj žive, i sebe samu. Nemaju Srbi ništa s tim, Dodik najmanje. Davno su pametniji od mene rekli da Bosna nije moguća kao država, posebno kao jedinstvena, centralizovana država. To je duboko podeljena zemlja, rasečena verskim mačevima i ništa tu Dodik nije dodatno podelio, ni prošlih godina ni ovim referendumom. Taj posao obavljen je davno, a Bosna je opstajala samo zato što je unutrašnje nemire, gustu, otvorenu ili podmuklu mržnju naroda u njoj kontrolisala ili velika sila sa strane ili ista takva sila iznutra. Sredinom 15. veka, tačnije 1463. godine, u Bosnu i

Akademik Matija Bećković

Memorandum je ime operacije koju su službe obavile pripremajući raspad Jugoslavije

18. septembar 2016.

To je možda, a i bez možda, najvarvarskiji čin u 175 godina dugoj istoriji Akademije, koja je varvarstvu često izlagana, ali nikad tako javno i neskriveno. Za Akademiju taj dokument i ne postoji, ali u istoriji bestiđa i besuđa postoji. To je možda, a i bez možda, najvarvarskiji čin u 175 godina dugoj istoriji Akademije, koja je varvarstvu često izlagana, ali nikad tako javno i neskriveno. Za Akademiju taj dokument i ne postoji, ali u istoriji bestiđa i besuđa postoji. Pogotovo za one u „postčinjeničnoj eri“ koji laž i istinu ne razlikuju. I za Akademiju i za Srbiju bi bilo tragično ako ni posle 30 godina to varvarstvo ne bi

Matija Bećković

Srpski jezik se i ne brani

17. septembar 2016.

Akademik Matija Bećković rekao je da su svi mali jezici danas ugroženi i svi se brane koliko god mogu i kako znaju i umiju, dok se srpski jezik i ne brani, nego se „još i potura“. „Jezik više brine o nama, nego mi o njemu, a znamo kako je prošlo sve o čemu smo mi brinuli“, rekao je Bećković za „Blic“. On je naveo da je vrijeme redukovalo jezik, svelo ga na dvije do tri riječi, kojima se, kao nekom vrstom esperanta, cijeli svijet sporazumijeva riječima „super“, „okej“ i „giv mi fajv“, a da svako ko govori više od te tri riječi „smara ili je terorist“. Bećković je rekao da

Ratko Dmitrović

Memorandum, konačno

17. septembar 2016.

Nakon tri decenije nerazumnog, ponižavajućeg ćutanja, SANU je konačno sa sebe počela da skida jednu veliku podlu laž Opisao sam ovaj slučaj nekoliko puta, ali neće smetati ni na ovom mestu. Dakle, negde u kasnu zimu 1990. godine, sedim u restoranu „Kornati“, centralni deo Zagreba, i sa još trojicom sabesednika bistrimo politiku. Vreme je to kad Hrvatska čeka izbore, osnovane su već HSLS i Hrvatska demokratska zajednica, svi poznati hrvatski nacionalisti seli su u prve redove, defiluju ekranima i listovima dnevne i periodične štampe, Katolička crkva otvorila vrata mračnih odaja i otuda pustila na svetlo dana aveti koje je uvek znala, i danas zna, da koristi u rabotama natopljenim krvlju,

Ratko Dmitrović (Foto Tanjug)

Ratko Dmitrović: U Hrvatskoj se još samo političari javno deklarišu kao Srbi

14. septembar 2016.

Za Ratka Dmitrovića, glavnog urednika uglednih beogradskih Večernjih novosti i generalnog direktora Kompanije Novosti, inače Srbina iz Hrvatske, rođenog na Baniji, u selu Komogovina, čiji su novinarski počeci vezani za Sisak i Zagreb kojeg je napustio 1991. godine, može se sa sigurnošću reći da je kroz cijelo vrijeme recentnih dramatičnih srpsko-hrvatskih odnosa ostao dosljedan, ustrajan i čvrst u svojim stavovima o položaju srpske zajednice u Hrvatskoj kao i o odnosu Srba i Hrvata u Hrvatskoj i općenito na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogima njegovi stavovi nisu po volji, ali u svijetu bezličnosti i krhkosti stavova, dosljednost se pokazuje kao zavidna vrlina jer očito nije pokolebana ozbiljnim protuargumentima. Pretpostavljam da je Vaš

Ratko Dmitrović

Todorić, a ne Junker

2. septembar 2016.

Ne može Žan Klod Junker da smiri antisrpsku histeriju u Hrvatskoj, ali mogu Ivica Todorić, Emil Tedeski i još nekoliko desetina hrvatskih biznismena, koji u Srbiji imaju preko 300 firmi Pismo pristiglo u Vladu Srbije, potpisano od strane Žan-Kloda Junkera, dotični verovatno nije ni video dok mu ga, u vidu aktivne diplomatske pošte, nisu stavili na sto. Njega je napisao službenik evropske administracije, relativno niskog ranga. Klasičan diplomatski rečnik, krcat opštim mestima i frazama. Nedostaje samo briga za crne rupe i efekte staklene bašte. Iznenađenje? Ne. Naivno je bilo očekivati od Evrope da javno kritikuje sopstveno čedo. Ni javno ni tajno. Ništa Hrvatska danas nije drugačija od one i onakve

Ratko Dmitrović

Hvala Milanoviću

27. avgust 2016.

Hrvatska levica i hrvatska desnica razlikuju se samo u tome što su levičari znali da hrvatsku državu nije moguće stvoriti istrebljenjem, već upotrebom Srba Nije Zoran Milanović lud, nije ni budala. Oslobođen obaveze da pazi šta priča, jer nije stajao pred kamerama, na javnom mestu, on je samo bio iskren. Njegova odvratna retorika o Srbima, Srbiji, Bosni, ustaštvu, geopolitici… nije njegova. Ništa u skandaloznom iskazu ovog čoveka nije autentično; Milanović je savršen predstavnik nečega što se zove hrvatska levica. E, tu hrvatsku levicu mnogi Srbi, posebno u Beogradu, ne poznaju, još uvek je vide kao nadu, most na kojem će se ponovo dodirnuti bratstvo i jedinstvo Hrvata i Srba. Ništa

Ratko Dmitrović

Miletovi referendumi

19. avgust 2016.

Na strani Srpske su Srbija i Rusija. Da li je ta podrška dovoljna i ima li u njoj i dalje Dodika kao ključnog igrača? Znamo šta je Bajden u Beogradu rekao javno, pred kamerama, ali ne znamo o čemu su on, Vučić i Nikolić razgovarali u četiri oka, uslovno rečeno – tajno. Ne znamo šta je sugerisano, preporučeno, a šta prihvaćeno, gde je, na primer, u svemu tome Milorad Dodik, a bez njega kao teme ovi razgovori nisu mogli da prođu. Zbog čega Amerikancima smeta Dodik? Neposlušan je. Dodik je svojevremeno za Amerikance bio omiljeni lik među Srbima s leve strane Drine. Behu to oni dani kada je Mile predstavljao

Ratko Dmitrović

Blagi osećaj gađenja

6. avgust 2016.

Tamo gde sam ja bio 1992. godine, neki su stigli tek ovih dana Redovi koji slede imaju snažan lični pečat, tiču se autora, pa kome se ne dopada takav pristup, neka odmah odustane. O čemu se radi. Punih 25 godina pišem i govorim da je Hrvatska, Tuđmanova, hadezeovska, podignuta na temeljima ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Za tu tvrdnju prinosio sam i prinosim bezbroj dokaza, od leksike, preko simbola, termina, do suštine državne politike i metodologije delovanja. Rečju, ustašluk. Otvoren, prikriven, okrečen i ofarban, pa brutalan, razvodnjen, pa opet žestok… kako je kada i kome trebalo, na partijskom i državnom nivou, ili pojedinačno. Zbog takvih stavova nikada u Hrvatskoj nisam imao

Ratko Dmitrović

Dmitrović: Nije Glavaš problem

30. jul 2016.

Ako Hrvatima nije problem da rehabilituju NDH, zašto je Srbima na vlasti problem izneti stav da Milošević nije kriv za raspad Jugoslavije. A nije. Evo nas opet na još jednom srpsko-hrvatskom početku. Tamo gde se laž šepuri a istina jedva nos da pomoli. Opet trijumfuje hrvatsko stanovište. Ne tvrdim da bi u makar delimično izmenjenoj situaciji Srbima bilo značajno bolje, ali je sigurno da bi bilo bolje. Ne mislim da bi Zagreb prihvatio stav Beograda ali bi taj stav, da je donet i da smo na njemu istrajavali poslednjih dvadesetak godina, ispisao drugačiju, istini blisku verziju razloga nestanka Jugoslavije. Reč je o sada već zapanjujućem ćutanju službenog Beograda i odbijanju

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA