arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ratko Dmitrović

Orleanke naših dana

28. april 2017.

Radi li se ovde o novcu, unosnoj prodaji obraza, ili nečem mnogo ozbiljnijem Moje oslobađanje je pobeda Albanaca, kazao je Ramuš Haradinaj kada su ga pre dva dana pustili iz francuskog pritvora. Ne, Ramuš, vi Albanci ste u ovoj dugoj priči sredstvo, tvoje oslobađanje je samo još jedan poraz Evrope. One koja, plašimo se, tu pred našim očima zauvek nestaje. Evrope stvorene na francuskim revolucionarnim idejama slobode, jednakosti, bratstva; Evrope koja se divila veličanstvenoj ulozi male, hrabre Srbije u Velikom ratu; Evrope čiji su najveći umovi pevali u slavu te Srbije; Evrope koja je u odsudnim trenucima znala da izabere put časti i sopstvenog spasa. I uvek je na tom

jasenovac_topola.jpg

Šta očekivati od filma o Jasenovcu u produkciji i režiji stranaca?

27. april 2017.

Sjajno, ne moramo ništa da platimo i neko drugi će da obavi posao umjesto nas. Daćemo im sve što imamo – arhiv, materijal, logistiku (da li besplatno ili uz naknadu?). Samo, da li će nam se dopasti rezultat tog posla? Kome ćemo da se požalimo, ako slika i poruka koju taj film pošalje u svijet ne bude onakva kakva treba da bude – istinita? Piše: Zorica Đoković Zašto mislimo da će stranci bolje ispričati ovu strašnu priču srpske nacionalne istorije, koja nije samo srpska, ali se nas Srba najviše tiče? Samo zato što imaju pare koje mi, navodno, nemamo (a imali smo da izdvojimo nekoliko miliona u ime navodnog genocida

Ratko Dmitrović

Došli smo do pečata

21. april 2017.

Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči, ovo bez rata ne može da prođe E, pa evo nas ispred scene sa koje je konačno do plafona podignuta zavesa. I poslednje svetlo je upaljeno, nema više ni senki, sve je savršeno jasno. Drama sa više činova, napisana u Prizrenu 1878. godine, uoči Berlinskog kongresa, ulazi u krešendo poslednjeg čina; ostalo je samo da na kraju neko izađe (najverovatnije Edi Rama) i službeno proglasi veliku Albaniju. Praktično, ona postoji. Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči. To je tako, ko slavio ko žalio. Da li će se zvati sjedinjene albanske države, da se i na taj način dodvore Vašingtonu, ili kako već,

Dušan J. Bastašić

Profesore Mišina u kakvu to raskolničku kaljužu gurate srpsku javnost?

21. april 2017.

Direktor Muzeja žrtava genocida nas onako “ex cathedra”, u maniru izlagača na naučnom skupu, po ko zna koji put za redom, pokušava zaokupiti brojem jasenovačkih žrtava Piše: Dušan J. Bastašić Onaj dio nevladinog sektora koji okuplja potomke i poštovaoce žrtava Genocida, na srpskom jeziku Pogroma, Satiranja, Istrebljenja ili Pokolja počinjenog od strane Nezavisne Države Hrvatske, iz mnogo razloga pažljivo prati svaku javno iznesenu riječ direktora Muzeja žrtava genocida iz Beograda. Od toga, koja osoba stoji iza te funkcije, mnogo je važnije da ona predstavlja ne samo najvišu, državnu instituciju Srbije ali i vaskolikog srpskog naroda, u čijoj je kompetenciji (između ostalog) izučavanje, publikovanje i obrazovanje Srba o Pogromu, Satiranju, Istrebljenju

Dr Dušan J. Bastašić fotografija: Frontal.SRB/DHS

Dušan Bastašić: Ne postoji holokaust nad Srbima

20. april 2017.

Obrazovanje o holokaustu se najavljuje kao sastavni dio programa u osnovnim i srednjim školama Srpske. Iako nema ništa protiv toga, naš sagovornik smatra da je neprirodno da srpska djeca uče o stradanju drugih, ali ne i svog naroda. Piše i pita: Dani(j)el Simić Dušana Bastašića znam otkako sam saznao šta je Jadovno. Sedam godina kasnije, garantujem da 99% učenika u osnovnim i srednjim školama nema ni najblažeg pojma šta ovaj termin znači. A i ovaj jedan procenat sam nategnuto ostavio, da se neko pametno i osviješteno đače ne uvrijedi čitajući. Nada umire posljednja. Jedina promjena u javnoj sferi od tada, jeste što smo postigli da se u mejnstrim medijima, ali

Danka Kojadinović

Blede sećanja na genocid nad Srbima

17. april 2017.

English “…zaborav omogućava ranama da gnoje… .kada sećanje čili, znači da zlo čini da rane gnoje, „ Papa Francisko u Bazilici Svetog Petra u Rimu / aprila 2015. / Dve godišnjice obeležile su april 2015.: genocid nad Jermenima /1/ i genocid nad Srbima. /2/ Prva  je obeležila stogodišnjicu proterivanja jermenskih hrišćana, građana Otomanske imperije, koje je kulminiralo stradanjem milion i pet stotina hiljada Jermena. /1//3/. Druga godišnjica obeležila je sedamdeset godina od proboja logoraša iz  ustaškog logora Jasenovac ,  u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Ovaj logor bio je deo sistema brojnih koncentracionih logora smrti u kojima je mučeno i ubijeno više od milion Srba,  desetine hiljada Jevreja i Roma, metodama koje

Genocid ili holokaust?

15. april 2017.

Čini se da će Srbi o stradanju sopstvenih predaka učiti od predavača školovanih u inostranstvu, tj. Izraelu. Piše: Zorica Đoković Članak „Novosti“ od 7. aprila 2017. pod naslovom „U školama Srpske izučavaju zločine NDH” izazvao je različite reakcije. Dobrim dijelom su te reakcije pozitivne, što je pokazatelj da postoji potreba da se događanja koja su prethodila Drugom svjetskom ratu, kao i sam rat i poratni period, objasne na neidološki i nepristrasan način. Nakon više decenija komplikovane i „teške“ istorije, nametnute krivice i preuveličane odgovornosti, Srbima prija da čuju da se neko sjetio i njihovih nevinih žrtava o kojima, inače, jedva da ima pomena u udžbenicima istorije. Na prvi pogled, zamisao je dobra.

Matija Bećković u Domu kulture Gračanica

Kosovo pre Kosova

11. april 2017.

Istorija je dovodila u sumnju čak i mesto gde se bitka dogodila, a poezija je Kosovo uočila još pre Kosova. Poetska pronicanja su dosegnula da će to ubavo polje postati ne samo ubojno, nego i usudno i presudno. Pesnik je ovo polje odavno izabrao da smesti svoju pesmu. Pretkosovske pesme počinju otmicom žena i Banović Strahinja baš na Kosovu pokazuje svoju moralnu retkost. I Marko Kraljević ide pravo na Kosovo kod bijele Samodreže crkve da presudi na kome je carstvo. Majka Jevrosima izgovoriće pre Lazarevog opredeljenja, reskije i srpskije svedenu biblijsku reč: Bolje ti je izgubiti glavu Nego svoju ogr’ješiti dušu! Eto, kolika je vrednost duše, i kako je reskira

jasenovac-straza.jpg

Priča o Srbinu, komunističkom ubici, likvidiranom u Jasenovcu, od strane onih s kojima je rušio Kraljevinu SHS

6. april 2017.

Predvečerje kasnog jula, 1940. godine. Dan se lagano gasio u dolini ispod Petrove gore. U kafanu na periferiji čuvene Banje Topusko, smeštene na prostoru koji spaja Baniju i Kordun, ušla su četvorica mladića i posedala za sto kod zida, suprotno od šanka. Na drugoj strani prostorije, gde je bilo desetak stolova, dvojica starijih ljudi igrala su karte. Dva stola dalje, prema onoj četvorici, leđima okrenut ka zidu, sedeo je čovek pedesetih godina, s kosom puštenom do ramena i bradom kakvu viđamo kod pravoslavnih sveštenika. Četvorka je najpre šaputala a kako je vreme prolazilo i na stolu se povećavao broj krigli od piva, njihov razgovor bio je sve glasniji. Na čoveka

Nemanja Dević

Vekovnik: Naši mali izbori

5. april 2017.

Pre nekih mesečak dana bio sam na jednom gastarbajterskom punoletstvu. Dečko rođen u Nemačkoj, njegovi su odavde, pa su posebno proslavili rođendan tamo, a posebno ovde. Tamo je verovatno bilo po švapskim adetima, ali ovde je bila sodoma i gomora. Ustvari, tipično srpsko punoletstvo, uz more alkohola, pevaljku, trubače. Gosti i gošće kao na nekom porno kastingu – devojke polugole, nakvarcovane, istetovirane, momci isto tako išarani, nabildovani, da im prsnu one košulje i majice usteluše. Naravno, mnoštvo gastosa punih love, pa su na muziku samo leteli evrići. Još kad su se takvi opili… I sve je bilo u tom fazonu, dok jednog trenutka, u ponoć, nije ušla slavljenička torta sa

Nemački vojnici streljaju omladince u logoru Sajmište (Foto Vikipedija)

Povodom Vašeg dopisa koji ste uputili ministru Aleksandru Vulinu..

5. april 2017.

Objavljujemo u cijelosti odgovor na pismo koje je na adresu Ministra Aleksandra Vulina uputila 20. februara ove godine, gospođa Zorica Đoković iz Zemuna. Republika Srbija MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Broj: 117-00-00748/2017-11 Datum: 10.03.2017. godine B e o g r a d   Za: ĐOKOVIĆ ZORICA Povodom Vašeg dopisa koji ste dana 20.02.2017. godine uputili ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je dostavljen na odgovor Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu ovog ministarstva, u vezi Memorijalnog kompleksa na „Starom beogradskom sajmištu“, kao i stava ovog ministarstva i Vlade Republike Srbije u vezi sa kulturom sećanja na srpske žrtve iz Drugog svetskog rata,

Miloš Ković (Foto D. Ćirkov)

Miloš Ković: Srbi će ostati nacija opredeljena za Kosovski zavet i Nebesku pravdu

5. april 2017.

Izveštaj sa predavanja Miloša Kovića „Srpski nacionalni identitet u novom veku“ Svetosavska omladinska zajednica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke upriličila je u ponedeljak, 4. aprila, u Parohijskom domu Hrama svetog Save na Vračaru, predavanje „Srpski nacionalni identitet u novom veku“ profesora Miloša Kovića, istoričara i predavača na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle uvodne reči, u kojoj je istaknut crkveni i stradalnički elemenat srpskog identiteta, usledilo je izlaganje Miloša Kovića. Ković je svoje predavanje otpočeo rečima „bauk nacionalizma kruži Evropom“, što je aluzija na čuvene reči još čuvanijeg nemačkog novinara i prebega u Englesku Karla Marksa. Time je ukratko ukazano na sadašnji politički trenutak u kome se nalazi Evropa i uopšte „zapadni svet“ –

VIDEO – Matija Bećković: Zaboravljene srpske žrtve

3. april 2017.

U nedelju, 26. marta 2017. u sali bioskopa „Jugoslavija“ u Vrbasu održano je predavanje akademika Matije Bećkovića koji je pred prepunom dvoranom besedio na temu „Zaboravljene srpske žrtve“. Tribinu je organizovala Srpska pravoslavna crkvena opština Vrbas. Više od istog autora: Matija Bećković na portalu Jadovno 1941.

Ratko Dmitrović

Sava ispod Savskog mosta

1. april 2017.

Da, svi oni su na ovu temu ćutali početkom devedesetih i svi, već decenijama, ponavljaju da je Srbija razbila Jugoslaviju U Sarajevu je pre dva dana promovisana Deklaracija o zajedničkom jeziku. Tridesetak osoba, s prostora bivše SFRJ, ovim papirom podseća da je jezik kojim govore Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, jedan jezik. Kolosalno otkriće, ravno tvrdnji da ispod savskog mosta teče reka Sava. Mali je prostor, tema široka ko sinje more, pa ću ekonomisati rečima, kako je govorio pokojni Risto Kubura. Krećemo od Ljudevita Gaja, vođe Ilirskog pokreta. On je ilirce ubeđivao da je srpski jezik, štokavica, savršen, te da ga Hrvati moraju uzeti, a kad ga uzeše zahvaljivao je „braći

Akademik Matija Bećković

Bećković: Politička izmišljotina o različitim jezicima

30. mart 2017.

Akademik Matija Bećković istakao je, komentarišući Deklaraciju o zajedničkom jeziku, da bi važno dostignuće bilo to ako srpsku lingvistiku ne bi progonili da odustane od istine da je to jedan jezik i prikloni se političkoj izmišljotini o različitim jezicima. „Da je to jedan jezik, lingvistika se nikada nije ni dvoumila. Bilo bi dobro ako bi se predomislili političari koji su izmislili da su to različiti jezici“, rekao je Bećković za „Politiku“. On je napomenuo da su u slavu laži o različitim jezicima osnovane mnoge katedre i da je po svijetu viđao sudske tumače na čijim vizitkartama je pisalo da prevode sa srpskog, hrvatskog, bošnjačkog, crnogorskog. „Pričali su mi da im

NAJNOVIJE VIJESTI

Dete iz logora

Svedočenje Gojka Šašića koji je svoje prve korake napravio u ustaškom logoru

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA