Колумнисти Архиве - Страница 47 од 77 - Јадовно 1941.

Др Ковић: Срби треба да се уједине као Немци

15. јул 2017.

Питање уједињења Срба мора да буде један од циљева српског народа у некој ближој или даљој будућности, о таквим стварима се размишља на дуже стазе, каже за Спутњик др Милош Ковић. Не подразумева се да се питање уједињења Срба решава сада и овде, али то мора да буде један од циљева српског народа у будућности, о таквим стварима се размишља на дуже стазе, сматра др Ковић. Победник првог састанка Путин—Трамп је руски председник, то је била нека врста светског спектакла. Али поставља питање с ким руски председник треба да разговара и да ли је амерички колега права адреса, јер је одмах по његовом повратку у САД Бела кућа наставила стару политику према Русији — војног

Немања Девић: Ово би ваљало знати пре него што проговоримо о Николи Тесли

11. јул 2017.

Док спремам књигу Теслиног превода Змајевих песама, са вама делим неке од никада преведених речи човека који је мењао свет својим изумима, али и оставио златан траг који из срца народне традиције води до вечне истине. На том месту Пупин и Тесла не само да су на истом путу, већ њиме корачају један поред другог. Никола Тесла пише: “На Косову пољу пао је Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и

Дани(ј)ел Симић: Како сам 1995. отишао у четнике

11. јул 2017.

Предање о монархистима и комунистима код нас, једнако као и о злочинима хрватских усташа, почиње готово обавезно говорниковим породичним приликама. Мог су дједа одвели у Јасеновац, бабу су ми маљем у главу на Јадовну, преклаше ми стрица у Дракулићу, истријебише ми сво племе у Пребиловцима… Тиме излагач истовремено жели показати своју личну и дугогодишњу упућеност у те историјске догађаје, односно нагласити публици да буде опрезна у случају неслагања са његовим ставовима, јер на изговорено може врло емотивно и нецивилизовано реаговати. Ово потоње је психологија, ово прво је систем. СИСТЕМ ЛАЖИ Бранило се и кажњавало за причу о томе. Послије Другог свјетског рата створени систем је стрељањем, затвором и другим питомим

01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО

6. јул 2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

Како је Република Српска анектирала Јадовно

3. јул 2017.

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске! Пише: Дани(ј)ел Симић Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година. Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи. Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме

Матија Бећковић: Извињење

28. јун 2017.

Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним Прво бих набрао Пуне руке божура И фино их увио у тробојку Па главом на Видовдан Бануо пред његов чадар Извини Падишаху што оволико касним Ко ће ме разумети ако ти нећеш Много си ишао испред свог времена Оно што је теби било јасно још онда Ја сам схватио тек сада Све си нам искрено и отворено говорио Али ниси имао коме Ко је онда могао и помислити Да ћеш ти испасти поштенији Од свих који су долазили после тебе Ти ниси освајао свет А да нико твој не погине

Изгледа да нам нису до краја испрали мозак

23. јун 2017.

У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира „Видовдан“. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

Путоказ за туристе у Кнез Михаиловој улици (Фото: Р. Крстинић)

Матија Бећковић: Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

21. јун 2017.

И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придружили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту, каже за „Политику“ академик Матија Бећковић Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не би вам веровао! – каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору. Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије. Министар Владан Вукосављевић је оценио да је

Први пут с дедом на Јадовну

16. јун 2017.

На том пропланку јадовничком, невеликом, али високом, први пут смо се срели мој деда и ја. Пише: Зорица Ђоковић Негдје на Велебиту, усред густе шуме, има један пропланак, невелик, али висок, висок до неба. На рубу пропланка, или на рубу шуме, свеједно, затрављене хумке, високе до неба. А у средини Часни Крст, висок до неба. Све је високо на том пропланку – трава која покрива све, стабла која га окружују и јаук, висок до неба, који још увијек одзвања у онима који имају уши да чују. У нама. Влати боје Духа Светога, шуме гушће него другдје, небо плавље, Крст опомињући, већ поцрнио од чемера, а ипак, све је окупано у

Зашто ћу поћи на Јадовно

15. јун 2017.

Требало ми је много година да схватим, да су заборављена стратишта, нова светилишта нашег народа и да се мој деда на Јадовну, као и стриц у Јасеновцу, кроз мучеништво посветио. Питали су ме зашто идем на Јадовно. Питали су ме гдје је то. Питали су ме и шта је то. Крваво стратиште на Велебиту на које је давно требало отићи, али није имао ко да ме поведе, рекох. Није имао или смио ко ни да ми каже, ни да укаже на Јадовно. Памтим само нејасну, недоречену причу из дјетињства како су деду једног дана из куће, од породичне трпезе, одвели људи у црним униформама. Тек седамдесет двије године касније, на

Српско чојство: Војвода Петар Бојовић

15. јун 2017.

Ваше је само ово: војник на војника, ратник на ратника! Све што је преко тога, није од Бога! Ако ли неко од вас – не дао Бог – прекрши овај завет светих ратника српских, кунем му се, биће избрисан из књиге живота, како на овоме, тако и на ономе свету! Откада је као момче закорачио изван родних Мишевића код Пријепоља, преко војне школе до командних позиција у српској војсци, војвода Петар Бојовић свагда је био први. Истакао се командујући у Балканским ратовима 1912–1913, а 1916–1918. обављао је дужност начелника штаба Врховне команде српске војске. Војвода Бојовић неговао је култ српског ратника и светлог оружја, истицао је јунаштво колико и чојство.

Др Милош Ковић – Час бешчашћа на Филозофском факултету

9. јун 2017.

Да ли се мењање крвне групе Филозофског факултета у Београду, националне институција непроцењивог значаја, спроводи избацивањем непослушних професора, да би на њихово место били доведени нови људи, спремни заиста на све Остао сам затечен масовним отпором студената, али и неких јавних личности, покушају в. д. декана Филозофског факултета у Београду Данијела Синанија да, заједно са још троје колега, будем деградиран тако што ћу бити спречен да обављам своје наставничке дужности. То ме само утврђује у уверењу да, у будућности, наша земља има чему да се нада, али и охрабрује да истрајем у настојањима да се заустави пропадање Филозофског факултета – каже у разговору за „Печат“ др Милош Ковић поводом случаја

Петиција подршке професору Милошу Ковићу!

6. јун 2017.

Студенти Филозофског факултета овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку професору Милошу Ковићу, једном од најистакнутијих историчара млађе генерације, изузетном научнику, друштвено ангажованом интелектуалцу, искреном посвећенику у хуманистичке области људског знања, потиснуте у времену опште комерцијализације друштва, изузетном педагогу и патриотски освешћеном јавном делатнику, против којег је недавно, на факултету на ком држи наставу, поведена стравична хајка и медијски линч од стране једног утицајног, квази либералног дела Управе Филозофског факултета, као и дела научне и ваннаучне јавности. Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним

Верујем у Бога, Српство и у доброг човека

6. јун 2017.

Ове вечери гледам у звездано небо над својим родним крајем. Све чешће, тако, последњих година мисли ми лете док сам загледан у звезде. Вечерас су на Косову и у Метохији, где сам прошле године, баш на овај дан – Тројичиндан, први пут посетио село Мушутиште. Мушутиште је до 1999. било мешовито, српско-албанско село, једно од највећих у покрајини. Налази се око 11 километара југоисточно од Суве Реке, у призренском крају. Карактеристично за многа насеља, Срби су и овде претежно били настањени око својих светиња: оне су им давале снагу да издрже све тешкоће у периодима дугог робовања. Слично је било и у Ђаковици и у Липљану и у Ораховцу и

ВИДЕО – Изложба „Моје Јадовно“ отворена у Љубљани

6. јун 2017.

У парохијском дому храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, у суботу 3. јуна отворена је изложба „Моје Јадовно“, у спомен на Србе и Јевреје страдале у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Изложба је пројекат Културног центра из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941.“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно, а приредили су је студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи предсједник удружења др Душан Басташић. Овом приликом, посјетиоци изложбе имали су прилику видјети документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ те чути предавање Душана Басташића и правника и историчара из Љубљане Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Басташић је рекао