arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Akademik Matija Bećković

Bećković: Srpsko kulturno nasljeđe je albansko iz ugla onih koji „dube na glavi“

19. septembar 2017.

Srpski akademik Matija Bećković izjavio je da se nema šta prigovoriti Albancima koji tvrde da je kulturno nasljeđe Srba na Kosmetu, u stvari, albansko jer je to istina iz ugla čovjeka koji „dubi na glavi“. „Nema im se šta prigovoriti jer iz ugla čoveka koji dubi na glavi, to što su rekli, sve je istina“, rekao je Bećković za „Sputnjik“, komentarišući saopštenje vlasti samoproglašenog Kosova da je film Borisa Malagurskog „Kosovo – momenat u civilizaciji“ rasistički i bez presedana, te dio „sporne kampanje“ protiv članstva samoproglašenog Kosova u Unesku. Direktor Kulturnog centra u Gračanici Živojin Rakočević napomenuo je da do prije 10 godina 80 odsto Albanaca ne bi ni pomislilo

Miloš Ković

Miloš Ković: Veliki i mali

18. septembar 2017.

Da mali ne moraju i ne smeju da popuštaju pred pritiscima velikih, pokazuju i istoriografske studije koje se bave znanjima i predrasudama državnika velikih sila o stranim, ponekad vrlo dalekim zemljama o čijim sudbinama su hteli da odlučuju Na Zapadu, naročito u anglosaksonskim zemljama, već vekovima se veruje da međunarodni odnosi nisu carstvo humanosti i ideala, nego sile i interesa. U poslednjim decenijama, istina, počevši od napada na Srbiju 1999, najjače države Zapada vode i ratove zbog „vrednosti“. Nezavisniji umovi su, međutim, uočili da oni neprijatno liče na krstaške ratove, jer vode u beskrajna i masovna krvoprolića. Umesto pobede ili pravde, ratovi za „vrednosti“ donose pustoš i večite, tinjajuće sukobe

Promocija knjige "Krst na križu"

Večeras u Doboju Dmitrović predstavlja svoju knjigu „Krst na križu“

14. septembar 2017.

U Centru za kulturu i obrazovanje u Doboju, večeras će biti predstavljena knjiga Ratka Dmitrovića „Krst na križu“, koja sadrži priloge za bolje razumijevanje srpsko-hrvatskih odnosa. Dmitrović je novinar-istraživač, porijeklom sa Banije, teritorije današnje Hrvatske. Autor kaže za knjigu da je plod tridesetogodišnjeg istraživanja i pokušaja da objasni i sebi i drugima otkuda tolika mržnja iz dijela hrvatskog naroda prema svemu što je srpsko. Dmitrović ocjenjuje da je budućnost hrvatsko-srpskih odnosa u spoznajama i suočavanju sa činjenicama koje su nesporne. Predstavljanje knjige „Krst na križu“ u dobojskom Centru za kulturu i obrazovanje biće održano večeras u 19.00 časova. Vezane vijesti: „Krst na križu“ bez retka mržnje | Jadovno 1941. Predstavljena

„A hoće li one koji nisu priznali Kosovo da isteraju iz EU?“

24. avgust 2017.

Akademik Matija Bećković izjavio je da ne razume čemu žurba da bude rešeno pitanje Kosmeta i dodao da stiče utisak da su sva druga pitanja rešena, pa je i Srbima i svetu jedino preostalo pitanje Kosova. – Ajde da za ovu priliku, uz Kosovo, nabrojimo još sedam sličnih, i to samo na slovo K: Korzika, Katalonija, Kipar, Kvebek, Krim, Kurilska ostrva, Koreja – rekao je Bećković za NIN. Kada je reč o unutrašnjem dijalogu o Kosmetu koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Bećković kaže da je ta debata završena prie nego što je i počela. On ističe da ne postoji unutrašnji dijalog, kao ni spoljašni monolog. Komentarišući ocene da

Nikola Milovančev: Memorandum dubrovačkog paroha Božidara Mitrovića predsedniku vlade Stojadinoviću

23. avgust 2017.

Dokument koji ovdje donosimo – memorandum dubrovačkog paroha Srpske pravoslavne crkve Božidara Mitrovića[i] Milanu Stojadinoviću, prvom predsjedniku jugoslovenske vlade koji je posjetio Dubrovnik, datiran 28. jula 1938, zanimljiv je zbog prikaza teškog položaja dubrovačkih Srba u prvoj Jugoslaviji. Memorandum je dragocjen dokument za utvrđivanje pune istorijske istine, da su Srbi između dva rata u mnogim krajevima zemlje, a posebno u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji nazadovali u političkom, kulturnom, ekonomskom i demografskom pogledu.[ii]Ta činjenica je već uoči II svjetskog rata bila evidentna kako onima koji su joj se protivili, tako i drugima, koji su je odobravali. Među ovim drugima, spomenuo bih Vasu Bogdanova. On je  usvom mjesečniku „Političko iskustvo“, koji je izdavao 1940.

Akademik Matija Bećković

Matija Bećković na „Trgu od ćirilice“: Uzeli ste ga, jači ste, ali, ne tražite da vam uz Kosovo damo i svoju čast!

20. avgust 2017.

U okviru manifestacije „Trg od ćirilice“ koja se održava u Herceg Novom, 14. avgusta organizovan je koncert „Herceg Novi za Kosovo i Metohiju“. Svoj doprinos ovom koncertu dao je proslavljeni srpski pesnik i akademik Matija Bećković svojom besedom. – Možda se ova tema ne uklapa u moždane vibracije ovog doba godine kad bismo svi želeli da se opustimo i za trenutak odahnemo i održimo iluziju da smo svi laki i bezbrižni. Pokušavali smo da isključimo sve ringle i prekidače i sve sklonimo u stranu, pa ipak nas prestižu i stare i nove brige i nove misli. Kako bi bilo dobro da nas Srbe ne tretiraju mimo sveta i ne traže

Dr Miloš Ković

Miloš Ković: Kosovski zavjet preživjeće i doba u kojem ga se odričemo

17. avgust 2017.

Kosovski zavjet ključni je konstituent srpskog identiteta, ideja stara šest vijekova bez koje Srbi ne bi bili ono što jesu i čija će važnost i vitalnost nadživjeti i naše vrijeme kada se ovog predačkog opredjeljenja sve više odričemo. Ovo je u Trebinju poručio istoričar prof. dr Miloš Ković, na predavanju „Kosovski zavjet u istoriji srpskog naroda“, koje je u Muzeju Hercegovine održano u organizaciji ove ustanove i Srpskog udruženja „Ćirilica“. Ković je rekao da savremeni kritičari kosovskog zavjeta, koji apeluju na „realnost“ i ovu ideju smatraju retrogradnom, proizvodom mitomanske svijesti i slavljenjem poraza, zaboravljaju da Kosovo ne slavi poraz već svjedoči „opredjeljenje za Carstvo Nebesko“ i spremnost na žrtvu, da i

Ivanić: Zahvalan sam udruženju Jadovno 1941. na svemu što je uradilo

15. avgust 2017.

U intervjuu za Frontal.srb, dr Mladen Ivanić, srpski član predsjedništva BiH govorio je pored ostalog i o istorijskom sjećanju. Ivanić je prvi visoko rangiran, direktno izabrani narodni predstavnik iz Srpske, koji je došao nad Šaranovu jamu, mjesto sjećanja na 40.000 ubijenih u kompleksu hrvatskih logora smrti Gospić – Jadovno – Pag. Razgovor za FRONTAL vodio Dani(j)el Simić Bili smo svjedoci nedavno izrazite sreće srpskog naroda kada ste vi po drugi, a Milorad Dodik prvi put, zajedno došli na Jadovno. Koliko je to svijest stvarne potrebe, a koliko vaše međusobno takmičenje u tome ko je veći Srbin? Mene je otac odveo na Jadovno, kada smo išli na more moskvičem preko Velebita.

Miloš Ković

Miloš Ković: Razumno o Kosovu

14. avgust 2017.

„Unutrašnji dijalog“ o Kosovu i Metohiji pokrenut je na čudan način. Krajem jula, u vreme godišnjih odmora, najznajniji mediji u Srbiji počeli su da nam, u svojim udarnim vestima, prenose poruku da bi nas istrajavanje na „mitovima“ i na zadržavanju celine Kosova i Metohije u sastavu Srbije odvelo u nove ratove, u kojima bi naša deca uzalud gubila živote. Ponavlja se i da Srbija ne može da vrati ono što je odavno izgubila, da je vreme da budemo „realni“, kao i da će brzo i miroljubivo rešenje kosovskog konflikta Srbiji otvoriti vrata Evropske unije. Srbija, međutim, ne sme da daje brzoplete odgovore na kosovsko pitanje. Ona mora da prestane da

Godišnjica pogibije 12 ravnogoraca u selu Kusatku

10. avgust 2017.

Sadržaj: Na današnji dan, 1944, u mom selu Kusatku kod Smederevske Palanke poginulo je 12 ravnogoraca u borbi sa nemačkim okupatorskim snagama. U sećanje na njih, oklevetane i zaboravljene antifašiste i borce za slobodu, dajem odlomak koji sam im posvetio u knjizi. Piše: Nemanja Dević “Napadi na nemačke tranportne linije bili su u leto 1944. česti. Snage JVuO, pod komandom potporučnika Dobrosava Radojkovića, popunjene su 9. avgusta 1944. mobilizacijom. Istog dana, izvešteni od šefa železničke stanice iz susednog Kovačevca da će kroz Kusadak proći nemački transportni voz sa oružjem, uputili su se ka železničkom stajalištu Rabrovac, koje je bilo najpogodnije za postavljanje zasede. Planirali su napad na voz, ne bi

Foto: Vladimir Stojaković | Dušan Bastašić: Više učimo o bitkama Romela u Africi nego o stradanju Srba

Dušan Bastašić: Više učimo o bitkama Romela u Africi nego o stradanju Srba

4. avgust 2017.

Dušan Bastašić, predsjednik Udruženja građana „Jadovno 1941“, rekao je da su se zločini, odnosno genocid NDH-a nad Srbima proteklih decenija sistematski zataškavali te da do prije desetak godina nije znao da je u kompleksu ustaških logora Jadovno – Gospić – Pag ubijeno više od 40.000 ljudi, od čega više od 38.000 Srba. NN: Nedavno je po osmi put obilježen Dan sjećanja na Jadovno. Jeste li zadovoljni kako je to sve proteklo? Bastašić: Nikad više ljudi iz Srbije i RS nije bilo kao sada. I što je za nas jako važno – nismo nikad imali jaču i bolju medijsku podršku iz Srbije i RS, a sigurno je da je to djelimično

Sandra Blagić: Ne dozvolimo da nas opet kolju, protjeruju, da nam lome kičmu!

1. avgust 2017.

Dok drugi veličaju svoje zločince i zločine, raznim skupovima i koncertima, mi svoje žrtve zaboravljamo! Zaboravljamo ko smo, šta smo i odakle smo. Djecu liječimo preko SMS poruka, a vlada naručuje nova vozila, jer su im, kako kažu, stara dotrajala. Imam osjećaj da smo ponovo u komunizmu, samo što sad možeš da kažeš šta misliš. A, zarad mira ipak ćuti, jer zašto da se vraćamo u prošlost. Zašto da se sjećamo, nevinih civila i predugačkih kolona, žena, djece, staraca? Zašto da se sjećamo poklanih, prognanih, zaboravljenih? Zašto da se sjećamo, jer to je davno bilo? Bilo prije 25 ili 75 ili 350 godina, sjećati se moramo! Pokušavaju istinu preokrenuti, izvrnuti

Ratko Dmitrović, Vasilije Krestić, Milovan Vitezović i Milomir Kragović / Foto P. Milošević

„Krst na križu“ bez retka mržnje

17. jul 2017.

U Skupštini Beograda nedavno je promovisana knjiga Ratka Dmitrovića u izdanju kompanije „Novosti“. Snažan pokušaj da se prikažu odnosi Srba i Hrvata REDAK i snažan pokušaj da se kroz dva simbola – krst i križ – prikažu odnosi Srba i Hrvata, čije vođe često zaborave hrišćanske poruke, knjiga „Krst na križu“ Ratka Dmitrovića za kratko vreme izazvala je veliku pažnju javnosti. To je pokazala i promocija u prepunoj Svečanoj sali Skupštine grada Beograda. Publika, u kojoj su bili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, akademik Dragoslav Mihailović, gradski menadžer Goran Vesić, istoričar dr Radoš Ljušić i druge ugledne ličnosti, pažljivo je slušala mišljenje recenzenata i autora, koji su govorili o odnosu

Milan Ružić

Milan Ružić: Pismo predaka

15. jul 2017.

„Šaljemo vam ovo pismo po vetrovima sa Kajmakčalana, pticom kukavicom sa Kosova polja, Drinom iz mulja gde vam preci spavaju, NATO lovcem sa Lovćena izdatog, pisano košću srpskom u krv umočenom, perjem dvoglavog orla kićeno, u tri boje obojeno i unapred osuđenog da ostane nepročitano! Gde god je čizma, točak il’ gusenica na srpsku zemlju stala, mi smo legali pod njih da nam zemlju ne ugaze, obljuzgaju i prokopaju. Pucale su nam kosti pod tim čizmama, točkovima i gusenicama, a zemlja se krvlju natapala. Nebo smo branili od čeličnih ptica, ne znamo ni kako, ali nas prestaše nadletati i vatru na nas bljuvati! Od Kosova, grdne muke svetske, krenula je

Miloš Ković: Kosovski zavet (video)

15. jul 2017.

Na Vidovdan 28. juna u prepunoj sali jagodinske gimnazije održana je tribina „Kosovski zavet“ na kojoj je govorio jedan od najboljih srpskih istoričara srednje generacije prof. dr Miloš Ković. Tribinu je organizovala SPC opština jagodinska i Srpska omladinska kulturna organizacija „SOKO“. (Srpska omladinska kulturna organizacija@youtube) Izvor: Stanje stvari Vezane vijesti: VIDEO – Miloš Ković: Sretenjska besjeda u Banjaluci … Miloš Ković: Srbi će ostati nacija opredeljena za Kosovski … Dr Miloš Ković – Čas beščašća na Filozofskom fakultetu … Miloš Ković: Budućnost pripada onima koji se ne predaju …

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA