Колумнисти Архиве - Страница 39 од 78 - Јадовно 1941.

Немања Девић: Тежак ли је наш грех, када их не памтимо и не спомињемо

30. новембар 2018.

Пркосећи новогодишњој еуфорији, читам о нашим пострадалим и прогоњеним свештеницима 1941-1945. и касније, у “грађанском рату у миру“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јануара 2018. године. Листам књиге Вељка Ђурића Мишине, Саве Јовића, Велибора Џомића, напослетку узимам и једну споменицу погинулих православних свештеника из 1960. или 60 и неке… и гледам те ликове, те очи, биографије које су постале житија. Какви су све пастири пострадали… Много их је, најбољих, мученички пострадало од комуниста, много од Немаца, Бугара, Мађара, Арнаута… али највише од усташке руке. Уморени су најсвирепије, да би се та “граница цивилизација“ померила даље на исток, до Дрине. То како

Немања Девић: Ваздушни мост – Операција Халијард

30. новембар 2018.

Ова операција сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра 2017. године. Оркестар ратног ваздухопловства САД изводи химну Боже правде. Амерички амбасадор се на прилично добром српском језику обраћа српским сељацима са шајкачама, који га слушају нетремице, смешећи се. Kада им потом буде додељивао плакете, са некима од њих изљубиће се по три пута. Американци и Срби су се раме уз раме борили за слободу, рећи ће једног тренутка Kајл Скат, па наставити у истом тону: Људи из овог региона су истински хероји. Осећам се понизно кад мислим на

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941.” : Хрвати газе сјећање на Јадовно

29. новембар 2018.

Након што је током 90-их година Хрватска готово етнички очишћена, сада се покушавају затрти и стратишта, нијеми свједоци страдања Срба попут Јадовна, и то путем изрежираних хапшења и спорних оптужница против некадашњих припадника Војске Републике Српске. Сматра ово предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, наводећи у интервјуу за “Глас Српске” да хапшење пензионисаног генерала ВРС Дане Лукајића 30. јуна ове године, а због наводних злочина у логору Мањача, али и прошлонедјељно подизање оптужнице против њега, односно тајминг када је она подигнута, разоткривају право лице власти у Хрватској и њихове стварне намјере. – Жељели су дискредитовати ово српско стратиште у Јадовну, али и на све начине из свијести својих грађана избрисати

Немања Девић: Ма колико од њих бежали, сенке прошлости нас упорно прате

28. новембар 2018.

Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. „Ух, Т. – па знам то село“, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека

ВИДЕО – Један нам недостаје! Ослободите Данета Лукајића!

27. новембар 2018.

У емисији ПОСТ ФАКТУМ о отмици Данета Лукајића, пензионисаног пуковника ВРС, недавно оптуженог да је починио ратне злочине. Гости емисије су предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић и оснивач портала “Фронтал.рс“ Данијел Симић. У студију коментаришу начин хапшења Данета Лукајића, објављивање оптужнице којом га Хрватска терети да је починио ратни злочин и однос институција и удружења Р.Српске према свом некадашњем борцу. У емисију се укључио и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић. Емисија је емитована у петак, 23. новембра 2018. у 21:05. Уредник емисије и водитељ је Бранимир Ђуричић. Редакција: Информативни програм РТРС. Извор: РТРС

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Ј. Басташић: Коме и чему служе „расправе“ о броју жртава Јасеновца?

22. новембар 2018.

Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних

ДАНЕ ЛУКАЈИЋ У МОНТИРАНОМ ОТИМАЊУ ЖИВОТА

18. новембар 2018.

Не треба питати да ли је могуће, него зашто је могуће да 30. јуна ухапшени пуковник ВРС труне од тада у хрватском истражном затвору, да би тек данас била подигнута оптужница? Ко ће заштити овог ветерана од естрадног иживљавања новоусташлука? На најгрубљи могући начин, након сати задржавања и малтретирања на граничном прелазу Изачић/Личко Петрово Село, припадници хрватске полиције су ухапсили Данета Лукајића, извевши га из аутобуса који је возио ходочаснике на обиљежавање страдања више од 40.000 невино убијених Срба и Јевреја у систему усташких логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, као једне од најтрајнијих тековина Независне Државе Хрватске. Бољу симболику нисмо ни могли тражити. Све је ту јасно. Фронтал.СРБ

Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ

15. новембар 2018.

Разуман глас Цркве да се неке одредбе предлога Закона о заштити података о личности ускладе са здравим разумом и са правним стањем. У „Политици” је у суботу, 3. новембра 2018. објављен чланак новинарке Јелене Попадић под насловом „СПЦ против тога да јој држава вири у црквене књиге”. У чланку се говори о захтеву Српске православне цркве да се предлог Закона о заштити података о личности повуче из поступка доношења, а затим је наведен и став проф. др Саше Гајина, члана Радне групе за доношење тог закона у вези са захтевом СПЦ. Српска православна црква по мом мишљењу оправдано упозорава на задирање закона у област података верских заједница, а одговор г.

У Београду представљена књига Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880-2011) аутора Светозара Ливаде

13. новембар 2018.

Нова књига др Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011), у издању Издавачких кућа Службени гласник из Београда и Прометеј из Новог Сада, представљена је 8.11.2018. године у Вуковој задужбини у Београду. Поред самог аутoра, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, др Ђуро Шушњић и др Јовица Тркуља. Увијек је успијевао да остане свој – Желио бих све да Вас поздравим, у име домаћина Вукове задужбине, Издавачке куће Службени гласник из Београда и Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Ово је велики тренутак за све нас који смо дошли да видимо и чујемо др Светозара Ливаду, послије много година. Имао сам срећу да упознам Светозара Ливаду кроз преписке, кроз књиге и преко његовог и мог

Милан Ружић: Разграничење

12. новембар 2018.

Видим да је све више присутна идеја о разграничењу, а и сам термин нас је залудео од онда када су га први пут искористили. Ево, и ја сам за разграничење, али друге врсте. За оно сам разграничење којим бисмо видели шта је остало и где је граница између Србије и Срба. Много је данас Срба који Србију мрзе и поричу да су оно што су и да су рођени тамо где јесу. Прво да видимо коме припадају злочини, коме мучеништво, коме меци у телу, а коме венци на челу. Да разграничимо мученике од мучитеља, Србе од несрба, искрене од плаћених патриота, националисте од нациста, Милошевића од Хитлера и све остало

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

10. новембар 2018.

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Немања Девић: Је л’ Сарајево гдје је некад било

7. новембар 2018.

Сарајево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог јутра падали по маси народа који се окупљао чекајући војску с истока која ће јој донети слободу. Победничком армијом која је долазила на позив Народног вијећа – представничког тела јужнословенских народа Босне и Херцеговине, командовао је војвода Степа Степановић, јунак са Једрена, Цера и Доброг Поља. Стари војвода очекивао је борбе већ на Дрини. Стрепећи, војници су се брзо приближавали граду у ком су после убиства престолонаследника туђина на Видовдан 1914. избиле прве варнице светског пожара. У срцима окупљених била је бура. Дочек српских ослободилаца у Сарајеву био је тријумфалан и потресан – за памћење. Градоначелник Аристотел Петровић је војводи и

Немања Девић: Сви који се осећамо Србима, сутра на Лисичији поток

2. новембар 2018.

Сећам се добро момента када је, 2009, сахрањиван блаженопочивши патријарх српски Павле. Па 2013, када су у Београд стигли посмртни остаци кнеза Павла и краља Петра Другог, да буду коначно сахрањени у својој земљи и на свом Опленцу. И никада нећу да заборавим тај утисак, да је тих дана и у таквим данима, као из неке тмине на светлост дана, изашла једна другачија и боља Србија. Србија за коју смо мислили да је нестала 1945. и да више не постоји. Видело се то по држању људи који су се окупили, по њиховим лицима и, најпре, по њиховим погледима. Тада сам, као студент, по први пут чини ми се очима видео

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав највећи гријех?

31. октобар 2018.

Зашто нам прекопавате кости? Зар вам није довољно што сте нас од 1941 – 1945. и 1992 – 1995. по два пута убили? Зар вам је и то мало? Зар вас није страх Бога? Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. А и ја се питам свашта, није вас било страх ни када сте нас клали, и бацали у бездане, зашто би вас било страх да нам кости опет дирате!? Шта радите са нашим костима? Да ли се то не можете увјерити да сте нас толико поклали, затрпали, забетонирали? Да сте нас, гурали, убијали, маљевима, јер метак није био за

Милан Ружић: Шта друго сем реприза злочина?

31. октобар 2018.

Поново се из Хрватске чују гласови оних који су нас Србе бацали у јаме, оснивали логоре за децу, силовали мајке и ћерке, а наша се јавност чуди откуд сад такви да величају злочинце. Не знам када ће нама бити јасно да од Хрвата не можемо очекивати нешто друго. Не може се од црва очекивати да полети нити се може од жабе створити принц колико год је љубили ми Срби, а склони смо томе да величамо „хрватску браћу и пријатеље“. Изгледа да је наша јавност поверовала да су Хрвати, у складу са Хитлеровом идејом, виша раса од нас, па се тако према њима, а и према себи, и односимо. Не знам