arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Ј. Басташић: Коме и чему служе „расправе“ о броју жртава Јасеновца?

Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних

ДАНЕ ЛУКАЈИЋ У МОНТИРАНОМ ОТИМАЊУ ЖИВОТА

Не треба питати да ли је могуће, него зашто је могуће да 30. јуна ухапшени пуковник ВРС труне од тада у хрватском истражном затвору, да би тек данас била подигнута оптужница? Ко ће заштити овог ветерана од естрадног иживљавања новоусташлука? На најгрубљи могући начин, након сати задржавања и малтретирања на граничном прелазу Изачић/Личко Петрово Село, припадници хрватске полиције су ухапсили Данета Лукајића, извевши га из аутобуса који је возио ходочаснике на обиљежавање страдања више од 40.000 невино убијених Срба и Јевреја у систему усташких логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, као једне од најтрајнијих тековина Независне Државе Хрватске. Бољу симболику нисмо ни могли тражити. Све је ту јасно. Фронтал.СРБ

Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ

Разуман глас Цркве да се неке одредбе предлога Закона о заштити података о личности ускладе са здравим разумом и са правним стањем. У „Политици” је у суботу, 3. новембра 2018. објављен чланак новинарке Јелене Попадић под насловом „СПЦ против тога да јој држава вири у црквене књиге”. У чланку се говори о захтеву Српске православне цркве да се предлог Закона о заштити података о личности повуче из поступка доношења, а затим је наведен и став проф. др Саше Гајина, члана Радне групе за доношење тог закона у вези са захтевом СПЦ. Српска православна црква по мом мишљењу оправдано упозорава на задирање закона у област података верских заједница, а одговор г.

У Београду представљена књига Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880-2011) аутора Светозара Ливаде

Нова књига др Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011), у издању Издавачких кућа Службени гласник из Београда и Прометеј из Новог Сада, представљена је 8.11.2018. године у Вуковој задужбини у Београду. Поред самог аутoра, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, др Ђуро Шушњић и др Јовица Тркуља. Увијек је успијевао да остане свој – Желио бих све да Вас поздравим, у име домаћина Вукове задужбине, Издавачке куће Службени гласник из Београда и Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Ово је велики тренутак за све нас који смо дошли да видимо и чујемо др Светозара Ливаду, послије много година. Имао сам срећу да упознам Светозара Ливаду кроз преписке, кроз књиге и преко његовог и мог

Милан Ружић: Разграничење

Видим да је све више присутна идеја о разграничењу, а и сам термин нас је залудео од онда када су га први пут искористили. Ево, и ја сам за разграничење, али друге врсте. За оно сам разграничење којим бисмо видели шта је остало и где је граница између Србије и Срба. Много је данас Срба који Србију мрзе и поричу да су оно што су и да су рођени тамо где јесу. Прво да видимо коме припадају злочини, коме мучеништво, коме меци у телу, а коме венци на челу. Да разграничимо мученике од мучитеља, Србе од несрба, искрене од плаћених патриота, националисте од нациста, Милошевића од Хитлера и све остало

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Немања Девић: Је л’ Сарајево гдје је некад било

Сарајево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог јутра падали по маси народа који се окупљао чекајући војску с истока која ће јој донети слободу. Победничком армијом која је долазила на позив Народног вијећа – представничког тела јужнословенских народа Босне и Херцеговине, командовао је војвода Степа Степановић, јунак са Једрена, Цера и Доброг Поља. Стари војвода очекивао је борбе већ на Дрини. Стрепећи, војници су се брзо приближавали граду у ком су после убиства престолонаследника туђина на Видовдан 1914. избиле прве варнице светског пожара. У срцима окупљених била је бура. Дочек српских ослободилаца у Сарајеву био је тријумфалан и потресан – за памћење. Градоначелник Аристотел Петровић је војводи и

Немања Девић: Сви који се осећамо Србима, сутра на Лисичији поток

Сећам се добро момента када је, 2009, сахрањиван блаженопочивши патријарх српски Павле. Па 2013, када су у Београд стигли посмртни остаци кнеза Павла и краља Петра Другог, да буду коначно сахрањени у својој земљи и на свом Опленцу.  И никада нећу да заборавим тај утисак, да је тих дана и у таквим данима, као из неке тмине на светлост дана, изашла једна другачија и боља Србија. Србија за коју смо мислили да је нестала 1945. и да више не постоји. Видело се то по држању људи који су се окупили, по њиховим лицима и, најпре, по њиховим погледима. Тада сам, као студент, по први пут чини ми се очима видео

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав највећи гријех?

Зашто нам прекопавате кости? Зар вам није довољно што сте нас од 1941 – 1945. и 1992 – 1995. по два пута убили? Зар вам је и то мало? Зар вас није страх Бога? Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. А и ја се питам свашта, није вас било страх ни када сте нас клали, и бацали у бездане, зашто би вас било страх да нам кости опет дирате!? Шта радите са нашим костима? Да ли се то не можете увјерити да сте нас толико поклали, затрпали, забетонирали? Да сте нас, гурали, убијали, маљевима, јер метак није био за

Милан Ружић: Шта друго сем реприза злочина?

Поново се из Хрватске чују гласови оних који су нас Србе бацали у јаме, оснивали логоре за децу, силовали мајке и ћерке, а наша се јавност чуди откуд сад такви да величају злочинце. Не знам када ће нама бити јасно да од Хрвата не можемо очекивати нешто друго. Не може се од црва очекивати да полети нити се може од жабе створити принц колико год је љубили ми Срби, а склони смо томе да величамо „хрватску браћу и пријатеље“. Изгледа да је наша јавност поверовала да су Хрвати, у складу са Хитлеровом идејом, виша раса од нас, па се тако према њима, а и према себи, и односимо. Не знам

Гост ТВ Храм: Душан Басташић – УГ Јадовно 1941.

На ТВ Храм, у емисији Духовни портрети, гост проф. Раденковића био је др Душан Басташић.   Аутор и водитељ: Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Извор: ТВ ХРАМ

Гордана Достанић: Степинац је брига Ватикана, а наша ширење истине о НДХ

На подручију Ливна још увијек има Срба и у граду и у неколико села. Већина су стари, али има и двадесет двоје дјеце. Они су наша снага”, каже за Српско коло Гордана Достанић, предсједница Удружења Огњена Марија Ливањска. Ријеч је о једном од првих завичајних и меморијалних удружења формираних послије егзодуса деведесетих година прошлог вијека. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. aприла 2016. године. – Не можемо сачувати сјећање на жртве, на страдање, ако не сачувамо оно што свједочи да смо тамо живјели, да смо нешто створили прије страдања. То, без нас које за ливањско подручије везују рођење, живот или предачки гробови, нема

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара „милосрдница“ св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Проф. др Светозар Ливада

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете.  А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге „наше“ или „ваше“. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта „свој“ злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија „крви и тла“, „ми не можемо направити злочин“,

Ко си ти, Скоте, да нама причаш о Андрићу, Миланковићу, Тесли?

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот. Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.