arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Miloš Ković: Naš cilj mora da bude oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda

2. decembar 2020.

Mi smo na silu rasparčani u procesu razbijanja Jugoslavije i mislim da bi naš cilj trebalo da bude ujedinjenje srpskog naroda, rekao prof. Ković. Miloš Ković (Foto: Sputnjik) Iako Džozef Bajden nije ni ušao u Belu kuću, iz SAD i sa zapada je lansirana ideja da bi Srbija i Balkan mogli da postanu deo EUgoslavije. Istoričar Miloš Ković smatra da su SAD imperija na zalasku koju ne treba potceniti, ali da bi priznanje nezavisnosti Kosova zarad liderske uloge na Balkanu značilo da sami sebi testerišemo granu na kojoj sedimo. S obzirom na naše najneposrednije iskustvo sa Bajdenom i njegovim saradnicima, uključujući i ljude iz administracije, njihov slogan povratak Amerike ne zvuči

ISTORIČAR MILOŠ KOVIĆ ZA NOVOSTI: Smrt patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija je završetak jedne epohe

23. novembar 2020.

Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, istoričar Miloš Ković došao je na sahranu patrijarha Irineja. On je, u izjavi za Novosti, rekao da je smrt patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i vladike Milana kraj jedne epohe. – Odlazak svakog patrijarha SPC je završetak jedne epohe. Videli smo šta je to značilo kada nas je na ovom svetu napustio patrijarh Pavle. Sa patrijarhom Irinejem završava se jedna epoha, i to vidimo i po tome što su se gotovo u isto vreme upokojili i mitropolit Amfilohije i vladika Milutin. Dolazi novo vreme, koje ne mora da bude loše po nas. U Crnoj Gori smo posle dužeg vremena osetili ukus pobede, i

Miloš Ković: Mitropolit Amfilohije, čovjek predanja

12. novembar 2020.

Život i žrtva za bližnje u ime večnih vrednosti i Carstva Nebeskog, obnova otačke vere i svetosavsko-lazarevskog predanja – to su zaveštanja mitropolita Amfilohija. Mitropolit Amfilohije (Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska) U istoriji srpske kulture mitropolit Amfilohije (1938-2020) zauzima sasvim osobeno mesto. Gotovo pola veka bio je jedna od najistaknutijih ličnosti našeg javnog života. U tako dugom vremenu svedočio je postojanje i snagu jednog drevnog, zanemarenog predanja. Zagonetka srpske istorije, koju je mitropolit Amfilohije celog života odgonetao, postavljena je u 18. veku. Tada se srpska kultura, ukorenjena u svom balkanskom, pravoslavnom nasleđu, našla pod odsudnim uticajem rimokatoličko-protestantskog, potom i prosvetiteljskog, sekularnog Zapada. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, srpske elite

Nemanja Dević: Raskolom crkve u Americi ugušena je moć srpske političke emigracije

12. novembar 2020.

U okviru ciklusa predavanja Srpska dijaspora u Evropi i svijetu poslije 1945. godine predavanje je održao istoričar dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. Njegova tema bila je Srpska emigracija u Sjevernoj Americi u periodu od 1950. do 1980. godine. Dević je podsjetio da su nacionalne snage u proljeće 1945. godine doživjele poraz u građanskom ratu u Srbiji i Jugoslaviji. SPAS PRONAŠLI U AMERIČKOJ BAZI U ITALIJI – Ostaci poraženih snaga našli su se na sjeverozapadu zemlje u maju 1945. godine. Oni koji nisu imali sreće od strane saveznika su predati Titu u zarobljeništvo, što je okončano njihovom likvidacijom. Ipak, jedan dio je uspio da se prebaci kod

Ponosna sam što pripadam ovom pobedničkom narodu

11. novembar 2020.

Danas obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Dan kada je Nemačka 1918. potpisala kapitulaciju, u Srbiji se ponovo slavi od 2012. godine. Autor: Đurđica Dragaš Sada je i zvanično državni praznik dok se u Kraljevini Jugoslaviji samo obeležavao kao dan kad je sklopljeno primirje i time otvoren put konačnom kraju rata i potpisivanju Versajskog mira krajem juna 1919.godine. Neki istoričari smatraju da, u državi koja je ujedinila pobednike i one koji su bili s druge strane, nije bilo poželjno slaviti pobednički put srpske vojske pa tako ni ovaj dan. Posle Drugog svetskog rata, Dan primirja izbrisan je iz kalendara važnih događaja i praznika. Veličale su se neke druge pobede,

Miloš Ković: Proterivanje nepodobnih sa Filozofskog fakulteta

10. novembar 2020.

U kratkom članku pod naslovom „Istoričari protiv istoričara“, objavljenom u Danasu 4. 11. 2020, izneseno je mnogo neistina. Tu je tačno gotovo samo to da su sudske tužbe „za povredu ugleda i časti“ protiv mene (nisam docent nego vanredni profesor) podneli Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić, Nikola Samardžić i Vlada Stanković. Nije, međutim, istina da oni od mene traže po 450.000 dinara, zatim nekakvih 1.000.000 dinara, kao i plaćanje sudskih troškova. Njih četvoro traže po 1.000.000 dinara, što ukupno iznosi 4.000.000, i isplatu troškova suda. Razlika, očigledno, nije beznačajna. Podneli su čak osam tužbi protiv mene, svako po jednu krivičnu i jednu parničnu. Kada se tome doda da su tekstovi osam

Arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije © Sputnik/ Vladimir Fedorenko

Miloš Ković: Mitropolit Amfilohije posejao seme slobode u svim srpskim zemljama

1. novembar 2020.

„Velika je bol i tuga danas ali utjeha je da znamo da odlazi neko ko je dao punu mjeru dobrote i požrtvovanosti za sve nas kazao“- je istoričar prof. dr Miloš Ković koji je došao da isprati blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija u naručje Gospodnje. Bićemo ponosni. Moći ćemo našim potomcima da kažemo: ”Razgovarao sam sa njim. Izgledao je tako i tako… njegove oči su bile takve…njegove ruke… njegov glas je zvučao tako. On je prisutan u našem javnom životu skoro pola vijeka a tek će vrijeme pokazati njegovu veličinu“ – kaže prof. dr Miloš Ković. „Radujem se što sam ga lično poznavao i mnogo naučio od njega i što mogu svojim

Danijel Simić: Latinović, stara varalica ili Zašto su Srbi niža rasa u odnosu na Jevreje, Jermene i Rome

27. oktobar 2020.

Povod za ovaj moj istup jeste što me Goran Latinović, istoričar ovdašnji, oklevetao u članku na portalu dosta poznatijeg Đorđa Vukadinovića. Još uvijek se čeka objašnjenje zbog čega Srbi nemaju prava da imenuju genocid počinjen nad njima u toku Drugog svjetskog rata, kao što su to uradili u naslovu pomenuti narodi terminima Holokaust, Porajmos, Hajot Ceganspanutin? Već treći put pišem na ovu temu i svaki put je to odgovor na uvrede i očajnička podmetanja protivnika onoga što smo odavno trebali uraditi. I što ćemo uraditi. S njima, ili bez njih. Opet pišem sa osjećajem nacionalne sramote, koju oni očigledno ne osjećaju i odbijaju sabornost. Više puta sam jasno istakao: Protivnici

Miloš Ković: Ako klečite – svejedno je da li pred Nemcima, Englezima ili Vatikanom

21. oktobar 2020.

Sada se odlučuje hoće li srpska istorija da bude pokoravanje našeg naroda ili će istorija da bude nauka koja traga za istinom, rekao prof. Ković. Profesor Filozofskog fakulteta dr Miloš Ković ovih dana prolazi kroz neviđeni progon od strane brojnih kolega istoričara, koji ne mogu da mu oproste javne nastupe u kojima brani pravu istoriju Srbije. Donosimo nekoliko akcenata iz razgovora prof. Kovića sa Dejanom Petrom Zlatanovićem iz produkcije Centar kanala Srbin.info: „Kada Nikola Samardžić napiše da su Srbi biološki otpad Evrope i traži denacifikaciju Srbije, kaže da smo zalužili Jasenovac, Oluju i traži obnavljanje Golog otoka, onda moram da dignem glas. Ako Radoš Ljušić u polemici sa Miloradom Vučelićem,

POGLED: Bastašić – Da se utvrdi Dan sećanja na srpske žrtve (VIDEO)

19. oktobar 2020.

Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Naša stručna javnost do danas nije ustanovila Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad srpskim narodom, mi taj datum nemamo. Nemamo ni muzej, ni memorijalnu sobu niti kompleks posvećen srpskim žrtvama, a svu svoju energiju usmerili smo da se dodvorimo hrvatskoj istoriografiji” – kaže Dušan Bastašić, predsednik Udruženja “Jadovno 1941”. Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Prvi likvidacioni centar u Hrvatskoj je bio u Gospiću. U taj kompleks su bile uključene bezbroj kraških jama

Iskaz Miloša Kovića na suđenju: Ovo je borba za našu istoriju

15. oktobar 2020.

Ković rekao da tužioci Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“. Pred Prvim osnovnim sudom, 12. oktobra 2020. održano je saslušanje istoričara Miloša Kovića, po tužbi za „povredu časti i ugleda“, koju su protiv njega podneli Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković. Ković je rekao da se tužba zasniva na izmišljenim iskazima, na rečenicama koje nikada nije ni napisao, niti izgovorio. Istakao je da je neobično da su tužioci, kao istoričari, stali iza takvog dokumenta, kao i da se postavlja pitanje može li se verovati njihovim iskazima o događajima starim više vekova, kada ovako svedoče o nedavnoj

Bastašić: Profesore, zašto osporavate Pokolj?

11. oktobar 2020.

Još ne tako davno, istoričar Goran Latinović je za udruženje građana Jadovno 1941. i njegove osnivače znao reći da su spiritus movens na polju čuvanja sjećanja i pamćenja na srpske žrtve Genocida. Šta se to u međuvremenu desilo, što je u potpunosti izmjenilo tu percepciju? U nedavnom intervjuu beogradskom listu Pečat, prof. dr Goran Latinović se (opet) okomio na odluku udruženja građana Jadovno 1941. da terminološkom odrednicom Pokolj imenuje zločin Genocida počinjen nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i pozove akademsku zajednicu i najširu javnost da odluku podrži. Kada se istoričar, koji predaje nekoliko obaveznih i izbornih predmeta iz nacionalne savremene istorije, vanredni profesor i Prorektor za naučno-istraživački rad

Miloš Ković: Tužio sam Nikolu Samardžića (VIDEO)

9. oktobar 2020.

Na osnovu člana 387. i Zakona o potstrekavanju mržnje i nasilja nad srpskim narodom i za poricanje genocida u Jasenovcu, prof. dr Miloš Ković je tužio Nikolu Samardžića. “Kada se objavi ustaški tvit u kome su usred psovke koje su agramatične na račun Srba i dinastije Karađorđević i u kojem piše da smo zaslužili Jasenovac i da je on kazna za sva naša nedela i počinstva, kada neko kaže da smo zaslužili pokolj dece i kada to pozdravi Nikola Samardžić koji predaje na Beogradskom univerzitetu, to u najmanju ruku zaslužuje sudsku tužbu” – navodi istoričar i profesor dr Miloš Ković. Izvor: Fejsbuk stranica – Prof. dr Miloš Ković

Ratko Dmitrović

Ratko Dmitrović: Zašto je od Jasenovca ostao samo betonski cvet?

8. oktobar 2020.

Pretpostavimo da se tamo neke 2020. godine grupa mladih ljudi, slabo obrazovanih a potpuno nezainteresovanih za istoriju, nađe u blizini Jasenovca i videvši interesantan betonski odlivak usred slikovite zelene livade, odluči da ispitaa o čemu se tu radi. (Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. februara 2011. godine.) Idući dalje u ovoj pretpostavljenoj situaciji pratimo grupu omladinaca koja prilazi betonskoj skulpturi – nemajući pojma da se ona zove „Kameni cvet“ – na toj lokaciji pravi nekoliko zajedničkih fotografija (sa sve kreveljenjem i podizanjem dva prsta iznad glave) a onda kreće prema nekoliko stotina metara udaljenoj kući, zgradi, prostoru pod krovom. Ulaze unutra i

VIDEO – Ković: U odnosu na profesora Kusturicu, Goran Marković je ipak zonska liga!

6. oktobar 2020.

-Kako negde profesor Kustirica reče u polušali, uslov za prijem u EU i NATO jeste veća ili manja doza ustaških ideja, ali, i prakse. Sad smo mi došli dotle da se na Vračaru promovišu proustaške ideje! Po mom mišljenju, to su proustaške ideje! Šta će – da nam ovde pevaju Tompsona? Po vračarskim ili starogradskim kafićima? E, pa nećemo tako, to ćemo mi da sprečimo. Na nama je da to sprečimo na jedan miroljubiv, zakonit način. U osnovi, politički život je ipak stvar morala, govorim suprotno od onog u šta veruje 90 posto naših građana. Kako moral i politika – ne, sve je u moralu. I, onda kad Emir Kusturica

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA