Колумнисти Архиве - Страница 17 од 75 - Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: Сваки одлазак у Лику, додатна је животна лекција

9. новембар 2023.

У овом страшном времену у којем је уништење постало мерило успеха, ја се радујем што нисам у “тренду”, што припадам лози градитеља и стваралаца, низу оних који су и мени и свету оставили само добро. Обично пишем “у даху”, у аутобусу, на улици, у сред ноћи, кад ме пробуди мисао која се претходног дана тек магловито рађала. Грозничаво скупљам речи, не дам им да умакну и тако заувек избришу тренутак у којем добијају смисао, онај сјајни тренутак када се рађа нови текст. Ипак, понекад речи морају да сачекају, да се покоре мислима које траже мир и благослов времена. Некад је, једноставно, потребно да се утисак слегне да би уопште угледао

Ветеран: Усташу смо бацили у јаму!

2. новембар 2023.

О почетку усташког терора и српског устанка на подручју Поповог поља у Херцеговини, свједочио нам је Мирко Сировина, Ветеран. РУСКИ Пише: Душан Басташић “У септембру 2014. године у организацији Фонда јединства православних народа учествовао сам на конференцији у Кишињеву у Молдавији. Први дан конференције, пред сам почетак, сви учесници су устали и тихо међу собом говорили: ”Ветеран… ветеран…” Окренуо сам се и видио једног виталног старца који је ушао и сјео поред мене. Био је то Мирко Сировина. Херцеговац… Устаник 1941. године, а онда партизан. Човек који је непосредно после рата послат у Совјетски савез на додатну обуку. Затим је 1948. у време Информбироа одлучио да остане тамо. На конференцији

НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

30. октобар 2023.

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места из Старе Србије. Ту су, на једном релативно малом простору, и Брсјачка и Прешевска, и Вардарска и Пећка, и Тетовска и Струмичка улица. И – Брегалничка. Брегалничка улица није добила назив тек по притоци Вардара; ради се о реци на којој је, после ослобођења јужних крајева од Турака, забележена и сјајна победа српске војске над Бугарима 1913. године. Ове победе, постигнуте у само годину дана,

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Сурчину

30. октобар 2023.

Промоција књиге у Сурчину, биће одржана у суботу, 4. новембра т.г, у просторијама КУД „Душан Вукасовић Диоген“, Војвођанска 84, са почетком у 18. часова. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског

Немања Девић: Четири услова за пописивање српских жртава геноцида

29. октобар 2023.

Док не обезбедимо све услове, нећемо имати могућност да се оваквом задатку посветимо као једном од примарних за српску историографију. „Јунацима палим за ослобођење и уједињење српства 1912-1919”, пише на спомен- плочи погинулим Шумадинцима, постављеној у манастиру Благовештење рудничко. Споменик су између два светска рата подигле њихове породице и ратни другови. Дирљив је, јер натпис на белом мермеру говори другачије о циљевима борбе тих војника, него што је то прокламовано у одлукама српске владе (Нишка декларација 1914) и чином уједињења 1918. године. У званичној политици јесте се говорило о „ослобођењу и уједињењу”, али без овог, за нове грађане нове државе, незгодног „српства”. Држава заборава Било би занимљиво прикупити већи број

Басташић: Наравоученије за опстанак на просторима опасног живљења

18. октобар 2023.

Поводом петог издања чувене књиге академика Василија Крестића под насловом “Геноцидом до велике Хрватске”. Много је Срба који вуку порекло са подручја које покривају данашња Хрватска и Босна и Херцеговина, који могу посведочити да су деведесетих година прошлог века, спасили главе само захваљујући историјском искуству, породичном предању о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне Државе Хрватске. То преношење истине о великом злочину, чак и у истом крају, од породице до породице, није било исто. Већина преживелих је нерадо говорила деци о том болном искуству. Помињањем Покоља, заболеле би незарасле ране, наврле пред очи слике побијених очева, мајки, деце. Згрчило би се лице, погнула глава да деца и унучад

ЛИВАДА: Степинац је био поклоник усташке идеологије и најдрагоценији стуб Павелићевог усташког режима

16. октобар 2023.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XИИ. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада. Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и jуха би се раздвоjила“ или

ЗА ПОКРОВ И ТРОЈИЦЕ

14. октобар 2023.

Уместо нас стотину данас сам овде само ја, као неки изабрани представник нас малобројних и читаве војске нерођених и оних бројних што силом посташе бивши пре редовног божијег позива. Пише: Цвијета Радић Касна, сунчана, јесен и један диван дан у њој. Поље широко, шарено, стиснуто између Динаре и Голије, протегнуто у дужину као да тежи да дохвати бескрај и собом преспоји север и југ. Све боје са сликареве палете утиснуте су у гране дрвећа. Динара као да пламти под црвенилом које разбијају језичци жутих листова. Извирује само голишави Троглав да све надвиси својим голим, каменим стасом. Моја два села су са две стране поља. Једно, као птица крилом, обгрлила

Истина мијења поглед на живот и смрт

27. септембар 2023.

„Па, ти само идеш по тим логорима“, рекоше ми, кад сазнаше да опет идем на ходочашће. „Дуг прецима“, изненађена одговорих кратко, без размишљања. „Нема мира док се ствари не поставе како треба“, додах, сабравши се мало. Пише: Зорица Ђоковић Какви су то логори, шта ли jе то што човjека вуче да тражи и иде у те забити, врлети и бездане, толико времена након што се збило, читав jедан људски виjек послиjе, људски виjек отет на нељудски начин – довољно за бол. Каква су то мjеста коjа скриваjу зло, као да jе зло могуће сакрити, као да се људски jад нигдjе не пише и не броjи. Од Посавине до Херцеговине, од

Бојан Вегара: Док сам жив борићу се против сваког ко умањује и затире наше Свете Мученике

23. септембар 2023.

Суд БиХ јуче је одбио да гони злочинце над цивилима у селу Јошаница код Фоче. То за њих није био злочин и за њих ту нису убијени српски цивили већ злотвори. Није им битно што је ту од 56 жртва најмлађа имала само 2,5 године, а најстарија 88 година. Њима је то свеједно и све што им је битно је да се умањи српско страдање. Није тај догађај посебну пажњу изазвао и ријетки су медији који о томе пишу. Од званичника слабо је ко гласа пустио и знам само да је Бранимир Којић рекао да Срби треба послије овога да напусте Суд БиХ и ту га потпуно подржавам. Ако напишете

Ђурђица Драгаш: Срећан вам дан српског јединства!

15. септембар 2023.

Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна “Хеј Словени”, чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна “Боже правде” постала један од симбола српске државности. Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002. Србија је управо те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата,

Душан Басташић: Оспоравањем истине о Јасеновцу изврће се истина о Покољу

14. септембар 2023.

Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве. Садржај писма објављујемо у цијелости: СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Улица Краља Петра бр. 5 11000 Београд Србија Бања Лука, 05. септембра 2023. Ваша Светости, Ваше Високо Преосвештенство, Ваша Преосвештенства, Од краја 2009. године, низом активности, наше удружење настоји објелоданити истину о страдању нашег народа у Госпићкој групи логора, претечи Јасеновца али и на многим другим стратиштима Покоља, злочина Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ и тиме помоћи да наши

Ђурђица Драгаш: ТРАГ

12. септембар 2023.

Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона, сетим се лета проведених код бабе и деде на селу. Баба ме је често водила са собом кад би ишла да обиђе краве у пољу и “препне” их тј. премести кочиће за које су биле везане како би добиле још које парче нетакнуте траве. Ишле смо километар – два у једном правцу, по најјачем сунцу, у сред дана (јер баш тад то и мора да се уради), али није ми било тешко. Трчкарала сам уз њен одлучни и журни корак, држећи је за руку и надајући се да ћемо у повратку свратити на кафу код њене “друге”, Милке

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

11. септембар 2023.

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

Истином се супротставити неистини

4. септембар 2023.

За свега 132 дана, у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг, угашено је не мање од 40.000 живота, од чега 38.000 православних Срба. Комплекс ових логора у Хрватској своде на само једну, Шаранову јаму, доказујући да ни у њој нико није убијен Пише: Др Душан Ј. Басташић* Јасеновац – Доња Градина, неоспорно највеће губилиште Срба из периода НДХ, у јавности све присутније слови као парадигма целокупног страдања на том простору. Тиме неправедно остају непозната и заборављена многобројна друга места страдања, а жртвама и њиховим потомцима се ускраћује право на помен и памћење. Лета 1941. године, на подручју Средњег Велебита, Личког Поља, Подвелебитског подгорја, Подвелебитског канала, Пашких врата и северног дела острва Паг, почињени су