Немања Девић Архиве - Страница 2 од 6 - Јадовно 1941.

Почетна » Колумнисти » Немања Девић » Страна 2

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

16. април 2023.

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

14. новембар 2022.

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. октобар 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

1. септембар 2022.

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства? Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

Да се усправимо!

31. децембар 2020.

Године 1988. у листу “Наш глас“ објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. “Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса“. Какав

Немања Девић: Расколом цркве у Америци угушена је моћ српске политичке емиграције

12. новембар 2020.

У оквиру циклуса предавања Српска дијаспора у Европи и свијету послије 1945. године предавање је одржао историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју. Његова тема била је Српска емиграција у Сјеверној Америци у периоду од 1950. до 1980. године. Девић је подсјетио да су националне снаге у прољеће 1945. године доживјеле пораз у грађанском рату у Србији и Југославији. СПАС ПРОНАШЛИ У АМEРИЧКОЈ БАЗИ У ИТАЛИЈИ – Остаци поражених снага нашли су се на сјеверозападу земље у мају 1945. године. Они који нису имали среће од стране савезника су предати Титу у заробљеништво, што је окончано њиховом ликвидацијом. Ипак, један дио је успио да се пребаци код

ЕКСКЛУЗИВНА ФОТОГРАФИЈА: Ваљевски партизани спроводе на стријељање сумњиве сељаке 1941.

25. мај 2020.

Види се да су осумњиченима везане руке на леђима, а међу осморицом партизана који их спроводе запажа се и неколико врло младих, вероватно и малолетних момака. Међу егзекуторима се налази и Стјепан (Стево) Филиповић, потоњи народни херој и симбол отпора ваљевских партизана, записао је Немањa Девић. Једна од ретких сачуваних фотографија, која приказује ваљевске партизане који спроводе на стрељање сумњиве сељаке, августа 1941. године. Види се да су осумњиченима везане руке на леђима, а међу осморицом партизана који их спроводе запажа се и неколико врло младих, вероватно и малолетних момака. Међу егзекуторима се налази и Стјепан (Стево) Филиповић, потоњи народни херој и симбол отпора ваљевских партизана. Ова фотографија још један

Немања Девић: Смиљанска беседа

9. октобар 2019.

На иницијативу удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, код масовне гробнице у Теслином Смиљану у којој је сахрањено најмање 500 Срба побијених у време Независне Државе Хрватске, 30. јуна 2018. потомци и поштоваоци жртава су поставили Часни крст. Том приликом прочитана је Смиљанска беседа Немање Девића чији текст преносимо у целини. Памтећи скупе, Данас пролазимо стазама коју су, ма где да смо рођени, прошли наши преци. Стазама које су натопљене сузама и крвљу наших новомученика. Стазама крстоносним и стазама светих. И зато данашњи ход по тој каменитој путањи не представља наш подвиг, већ благослов што смо се удостојили да тим стопама пођемо. Често се на тужном и патњама ишараном лицу

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Промовисана „Српска прича“ по мемоарима четничког мајора

22. март 2019.

Књига „Српска прича – сећања из рата и револуције 1941-1945“ представљена је у Фочи, а ријеч је о дјелу које је на основу ратних мемоара мајора Југословенске војске у отаџбини Александра Милошевића приредио српски историчар Немања Девић. Девић, који је стручњак са Института за савремену историју из Београда, на синоћњој промоцији у Галерији Музеја Старе Херцеговине истакао је да је ријеч о поучном и аутентичном свједочењу мајора Милошевића, сељачког сина, револуционара и герилца, којег ни нова комунистичка власт након рата није могла да оптужи за ратне злочине или сарадњу са окупатором јер је био частан официр. Милошевић је емигрирао из Србије 1946. године, прво у Грчку, а затим преко земаља

Девић: Лице Србије, тако различито од Србије сто година касније

13. март 2019.

Народни музеј Ваљева чува једну од најбољих слика Србије и Срба 1914-1918. На њој: брат држи у наручју свог рођеног брата, мртвог брата, погинулог септембра 1916. на Кајмакчалану. Не знамо им имена, а као да их знамо, јер у њима препознајемо и наше чукундедове на које чувамо успомене. Онај што је мртав, као да је још увек у јуришу, само заспао или дословно остао на вечитој стражи. А овај што је жив… на његовом лицу нема туге и нема плача. На њему видите један грч, који описује ратника с којим се није било добро срести у окршају. Како су се срели – тако су и прошли, и Бугари и Швабе

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

10. март 2019.

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

Еј, људи, све је измишљено!

4. фебруар 2019.

Комунистичких манипулација и фалсификата има толико да се буквално свему што су у времену социјализма писали мора прилазити са скепсом и неверицом… Не знамо, тако, шта је за нас истраживаче боље: да су чињенице скрили од нас, или да читамо оно како су их они тумачили. И то смо знали преиспитујући главне историјске токове – али то је случај и са буквално сваким детаљем микроисторије наших градова, села, улица, са именима “народних хероја“ која су и данас утиснута на наше школе и образовне институције у којима смо стекли прва знања, са фабрикама у којима су наши родитељи започели каријере и чијег се пословања са сетом сећају… Радећи на списковима жртава

Девић за ИН4С: Српство је карика која спаја прошлост и будућност Црне Горе

20. јануар 2019.

Ми кроз читав 20. вијек нијесмо пописали своје жртве, ни за Први свјетски рат, ни за Други свјетски рат, чак ни за ратове 1990-их година – и не знамо колико нас је нестало Немања Девић Историчар Немања Девић казао је да су узалудни напори актуелне црногорске власти која на све начине покушава да прекине карику српског ланца који у Црној Гори спаја прошло и будуће. -Проћи ће и ова времена. И садашњи властодршци зваће се једном бившима, и они ће бити нечији дједови, као што су сада унуци. Вјерујем да ће својим унуцима они оставити много тога у наследство, али је питање шта ће им оставити у наслеђе. Историја српског народа

Без братских односа се ни сабља не искова ни песма не сачини

27. децембар 2018.

Оваква држава и друштво никако нису повољна средина за развој талентованог и поштеног младог човека. Ситуација се додатно погоршава ако сте приде и национално опредељени. На конференцијама и коктелима постајете персона нон грата, теже се добијају стипендије, а још теже улази у институције. Колеге почињу да вас гледају као уврнутог типа, а од перспективног „лидера“ у којег је цела чаршија гледала и у њега се уздала постајете губитник неизвесне будућности који једва саставља крај с крајем. Једноставно – осуђени сте или да правите прелом у свом мозгу и будете све оно што нисте, или да се и даље одупирете систему одбачени од свих, усамљени и под честом рафалном паљбом сопствених