arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Sandra Blagić: Dušo moja, pod crnicom zemljom, boli li te ćutanje?

20. april 2026.

Dušo moja, praštaj potomcima svojim jer nismo zaslužili velike mučenike kao što ste vi. Dušo moja, boli li te nepravda? Dušo moja, pod crnicom zemljom, boli li te ćutanje? Boli li te umanjivanje broja poklanih, nedoklanih, u Savu bačenih mučeničkih duša? Boli li te tišina u Donjoj Gradini? Ili voliš što se čuje samo cvrkut ptica? Boli li te što se okupimo samo jednom godišnje da ti mučeničku zemlju cjelivamo? Da li te boli što te spominjemo rijetko ili skoro nikako? Pijetko samo pred izbore ili kad se neki poeni skupljaju. Boli li te kad vidiš kako tvoje preživjele logoraše stave u zadnje redove a ONI stoje, sjede u prvim?A

Đurđica Dragaš: ZELENA GRADINA

19. april 2026.

I svetli Gradina, selo joj u nedrima ozelenelo. Svetli Gradina.Nebom obasjana.Peva,pesmom oplakana. Zeleni se Gradina.Pod njom selo izraslo.Zeleno selo sa kućama belim. Pred crkvom se kolo vije.Prepletene ruke i košulje bele.Na travi zelenoj izrasla ruža.Crvena ko’ zora. Kraj ognjišta bosi tabani dečji.Rumeni obrazi i zveket kašika.Ko zlatna kiša zelena. U krilu bakinom dojenče spava.I svetli kandilo iz mrkog mraka.Sa ikone sija koplje Svetog Đorđai miriše cveće u venčiću iznad vrata. Zelene se stada bela… tamo iza oblaka. I svetli Gradina,selo joj u nedrima ozelenelo.Zeleni se Gradina,krvlju ozidana… Od istog autora: Kolumnisti / prijatelji – Đurđica Dragaš

Bastašić: Da pamtimo, da nikad ne zaboravimo

18. april 2026.

Na ovu godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša, konferencija treba dati doprinos, da mnogi koji još ne znaju, saznaju kakvom su strašnom, teško pojmljivom zločinu bili podvrgnuti naši članovi porodica, naši sunarodnici. Da oni koji znaju da se podsete. Da budemo pamtiše. U Domu Narodne skupštine Srbije, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija „Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu 1941-1945. godine“ . Učesnicima se kao jedan od uvodničara obratio i dr Dušan Bastašić. 2015. godine, Narodna Skupština Republike Srpske, donela je Deklaraciju o genocidu počinjenom nad Srbima, Jevrejima i Romima. Kao zainteresovana strana, tada sam imao čast da govorim poslanicima Republike Srpske uoči glasanja. Nažalost moram pomenuti da

Advokatska kancelarija Radić: Odbačena krivična prijava Jevrejske opštine Zemun protiv Dušana Bastašića

17. april 2026.

Treće osnovno javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo u Beogradu zaključili da se u radnjama prijavljenog predsednika Udruženja Jadovno 1941, ne stiču elementi bilo kog krivičnog dela. Nakon sprovedenih postupaka, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu zaključili su da se u radnjama prijavljenog dr Dušana Bastašića, predsednika Udruženja Jadovno 1941, ne stiču elementi iz krivičnih dela 314, 354, 387 ili bilo kog krivičnog dela Naime, u Krivičnoj prijavi Jevrejske opštine Zemun podnetoj 4. juna 2025. godine, navedeno je da je održavanjem parastosa 10. maja 2025. „oskrnavljeno Jevrejsko groblje u Zemunu” i da su duboko povređena „verska osećanja Jevreja iz Zemuna”. Ti navodi osporeni su

Miloš Ković: Nikad više! 

15. april 2026.

Dakle, nikada više nećete staviti ruke na našu decu, onako kao što se desilo `41. godine i onako kao što se dogodilo `95 godine. U Domu Narodne skupštine Srbije, 9. aprila 2026. godine, održana je međunarodna konferencija „Stradanje Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu 1941-1945. godine“ . Učesnicima se obratio i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Ković. Sledi transkript njegovog izlaganja. Poštovane dame, uvažena gospodo. Poslednji put sam kročio ovo zdanje pre gotovo 10 godina. Tada je Demokratska stranka Srbije koju je tada vodila dr Sanda Rašković Ivić, pokrenula inicijativu da Skupština usvoji Rezoluciju o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ta rezolucija

Đurđica Dragaš: ROĐENA MOJA

5. april 2026.

Ruka mi tvoja krv oboji. Sestrice, kćeri. Ruka me tvoja vodi.Sestrice,kćeri,Mila moja. Kroz travu niz brdo razastrtu,mekanu, milnu, mirisnu.Kroz šumu što k nebu raste,tiha, samotna, prozračna. Ruka me tvoja vodi.Ka moru, niz ponore.Na pučinu nemirnu,ka stenama mračnim. Ruka mi tvoja linije na dlanu ispisa.Mladež na obrazu iscrta.Boju oku dade. Ruka mi tvoja krv oboji.Sestrice,kćeri. Rođena moja!!! Od istog autora: Đurđica Dragaš – Kolumnisti – prijatelji

Olivera Šekularac: Prolećni snegovi

3. april 2026.

Moji su koreni na nebu, tamo među svojima gde se čeka spasenje. Prolećni snegovi veju u našoj Lici,bar neko mojima na grob da dođe.. Pahulje prolećne, bar vi nežne buditekad grobove zaboravljene grlite.. Bar ih vi cvetnim pahuljama ukrasite,umesto onih voštanicakoje se ugasiše. Hvala ti, sneže beli,što tragove zveri pokriješ,pa bar u toj zimskoj čistini i belini, na tren,zavičaj bajkom obviješ. Ne znaš ti, majko, šta su lički snegovii kako često i proleće okite. — Ne znam, Smiljana, ne znam…ali znam da plačem na smetove martovske,na snimke onih Plitvičkih jezerašto mi prijatelji poslaše. Nisu to slapovi —to duša suzama u zavičaj otiče. A zavičaj, on je u pesmi.Ponekad ga tamburica

Zorica Đoković: Na kapiji Raja

1. april 2026.

To mjesto. Nekada okruženo mješovitom šumom, a sad skoro u potpunosti prekriveno rastinjem i obavijeno tišinom – mjesto. Zaglušujuću tišinu i nesvakidašnji mir tog čudovišnog spoja betona i prirode naruši katkad samo poneka zmija kad savije kroz žbunje iza nekog kamena ili vjetar kad zaljulja visoke krošnje i odnese posljednje suho lišće. Valjda ima ptica u tim tamnim krošnjama oko betona prekrivenog mahovinom i lišajevima. Pčele, mada na tom mjestu nema cvijeća, sigurna sam da dolaze. Mom dedi su pčele uvijek dolazile. Mnogo je pčela i meda prešlo preko dedinih ruku. A opet, na kraju ga je sačekao čemer. To je mjesto na kom je Aleksa posljednji put ugledao svjetlost

Bojan Vegara: BROVING I ČOKOLADA

1. april 2026.

Bila je to jedna od naših igara nalik ruskom ruletu, zbog čokolade koju niko okusio nije.. Nekad, krajem maja ’94-te bilo neko duže primirje i stigle su čokolade u Hadžiće. Čokolade iz Kiseljaka koje su koštale pravo malo bogatstvo. Mi tadašanji klinci koristili smo to primirje i vucarali se po čitav dan. Sunce i lijepo vrijeme izmamili su dosta ljudi napolje, jer svima je bilo dosta stanova i zatvorenih prostorija bez trunke svijetla. Tog dana kad je stigla čokolada, mi smo se zadesili na kraju grada, gdje je probijeno brdo za zaobilaznicu oko Hadžića. Bilo nas je možda petnaestak i bili smo klinci bez trunke mozga i mudima do poda.

LJUBA

31. mart 2026.

Da li je ovaj sunčani dan naš kraj? Ova svjetlost i plavo nebo nad nama da li će zauvek sjati nad našim počivalištem? Beskraj i kraj, konačnost i vječnost, smrt i besmrtnost, sve je slilo u jednu tačku i stalo u ovaj trenutak. Da li se čovak zato rodi, zato muči, zato poguri pod teretom svake nevolje – zato da u jednom ljetnjem danu sagleda kraj svega – kraj muke i kraj ljepote? Muka za mrvu kruva i ljepotu rađanja, ljepota u oku i osmijehu i onda kraj sa pitanjem kuda sve odlazi. Kraj u srijedu! Možda je tako pisano. Ja sam mislila da nijesam ni na sredini života, a

KOLJA PEJAKOVIĆ: O NAŠEM ČUDNOM POZNANSTVU I DJECI KOJU NIJE VOLIO SVIJET

28. mart 2026.

Brat Vegara ne štedi nikog, a najmanje sebe, jer zna da će to ostati zapisano, u vijek vijekova, tako da laž i fušeraj nisu opcija. Postoje dva jaka razloga zašto ne bih trebao da pišem predgovor (il` će biti pogovor).Kao prvo, pisca, brata Srbina Vegaru, ne poznajem dobro, jednom sam ga vidio (a jednom ko nijednom), i, kao drugo, rata nisam ni omirisao. Znači, bez obzira na olakšavajuće okolnosti, ja sam klasičan beogradski dezerter, ona fela koju pisac ove knjige iskreno prezire. Otkud, onda, ja ovde, na ovom zadatku, Bog Sveti zna. Ono čega se sjećam je sledeće: pisac ove knjige ušao u moj život bezobraznim pijanim pozivima u sitne

Novi roman našeg Banijca Ratka Dmitrovića

28. mart 2026.

Važna tačka u razumevanju savremene istorije U izdanju Arhiva Vojvodine iz Novog Sada, pojavio se novi roman – Kucaj, zvono ne radi – Ratka Dmitrovića, novinara, publiciste, pisca, urednika i rukovodioca više medija i medijskih kuća. Roman Kucaj, zvono ne radi autora Ratka Dmitrovića, preporuka je portala Delfi knjižara, otvara jedno od najosetljivijih i najmanje razjašnjenih poglavlja novije istorije Balkana. Radnja smeštena u period raspada Jugoslavije 1990. godine kombinuje ličnu dramu i političku napetost kroz priču troje Zagrepčana koji, sasvim slučajno, saznaju da su deca žene čije ime nikad nisu čuli – Dijane Budisavljević. Ovo otkriće izaziva potres u samom temelju njihovih identiteta, jer se suočavaju sa poreklom koje ruši sve što su do

Čemu znaci navoda za tvorevinu zvanu NDH?

27. mart 2026.

U novijoj svetskoj istoriji samo dve države imale su razrađen plan, u velikoj meri sproveden u delo, za uništenje određenog naroda. Hitlerova Nemačka htela je da ubije i poslednjeg Jevrejina, a Pavelićeva Hrvatska sve Srbe u NDH. Zbog čega se ovo drugo ne spominje nigde u svetu?   U Drugom svetskom ratu najviše je poginulo Rusa, oko 25 miliona, ali istoričari, pa i sami Rusi, polaze od činjenice da je ta stravična brojka u najvećoj meri posledica vojnih operacija, nemačkih ofanziva, ruskih odbrana i protivnapada, stradanja civila u godinama velikih oskudica za svim i svačim. Razume se da je nekoliko miliona tog naroda ubijeno sa jasnim ciljem, u okviru programa „brojčanog

Đurđica Dragaš: Ježeva kućica na Brankovom mostu

27. mart 2026.

Na pločniku, tik kraj Save prestalo je da kuca jedno veliko srce, krajiško srce. Kišovit… nekako plačljiv dan. Pitam se kakav je bio onaj 26. mart pre tačno 42 godine kada je jedan veliki čovek rešio da okonča svoj ovozemaljski „mali“ život… Verovatno nije padala kiša jer, da jeste, možda ne bi izašao napolje, možda bi stao, odustao, nastavio da se bori. Možda je moglo tako, al’ nije! Branko je izašao, prošetao, popio kafu na terasi hotela Moskva, otišao do mosta imenjaka i bacio se. Na pločniku, tik kraj Save prestalo je da kuca jedno veliko srce, krajiško srce. Eee ljudi, da vi samo znate kakva su to srca!!! Puna

Đurđica Dragaš: Jama

22. mart 2026.

Oči ne vide, al’ ruke osete, krv, lepljivi strah i vlažnu zemlju koja ih prima k sebi. Prokleta da si… jamo!!! Gole grane  miluju teški oblaci.Miriše na sneg i more, na so i uvelo lišće.Mešaju se vetrovi s juga i lička bura.Samuje Velebit! Vidim je tamo, kraj šumarka… gotovo neprimetnu, neuglednu, tihu.Otkrila je jesen. Prilazim joj klecavim korakom, udrhtalog oka, rasparanog  srca.Sklanjam grane, razgrćem davno uvelu travu i gledam…Gledam u njeno crno, bezdano oko. Nema sam,nema ni glasa, ni suze.Samo zube stežem…. prokleta da si… Na kolenima sam, crna i bolna kao njena utroba.Oči ne vide, al’ srce  čuje.Čuje smeh  okrvavljenih zveri i varnicu s njihovih kandži.Čuje vrisak,  jauke, nevini

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA