Takva ocena zavisila bi od naše, današnje ideološke pozicije. Za to, međutim, nije potreban istoričar * Osnov identiteta za Srbe je vekovima bio u pravoslavnoj veri i zajedničkim kultovima. U dobu prosvetiteljstva i romantizma, Dositej i Vuk su naglasili jezičku pripadnost kao osnov identiteta Autor: Anđelka Cvijić Kakvo je bilo vreme vladavine kralja Petra I Karađorđevića od 1903. do 1914, pitanje je na koje savremeni srpski istoričari imaju različite odgovore. Za jedne to je prosperitetno doba srpske istorije, dok je za druge to nedemokratska epoha sa antiparlamentarnom tendencijom krune i intelektualnom elitom koja je bila sva u znaku srpskog nacionalizma. Zbog ovakvih drastičnih razmimoilaženja u srpskoj istorijskoj nauci izdavačka kuća

Dr Miloš Ković je, eksluzivno za „Stanje stvari“ na Dan Svetoga Save, ustupio svoj članak „Znamenja pobede, uzroci poraza: kontinuiteti i diskontinuiteti u srpskoj istoriji“. Ovaj, bez preterivanja se može reći, epohalni ogled jeste osnova za generacijski program nacionalnog pamćenja, koja će dotaći istorijsku svest svakog srpskog čitaoca, prvobitno je objavljen u zborniku „Ka srpskom stanovištu“ (Evrođunti, Beograd, 2014).   Znamenja pobede, uzroci poraza: kontinuiteti i diskontinuiteti srpske istorije I Francuski istoričar Pjer Nora je, u predgovoru za svoja, danas klasičnaMesta sećanja (Lieux de mémoire) (1984), utvrdio da su Francuzi izgubili kolektivno pamćenje. Oni su, istina, obuzeti sopstvenom, ličnom istorijom, porodičnim genealogijama i čak marljivo kupuju dela akademske istoriografije. Nora, međutim,

Poručuju nam da je Kosovo kamen oko vrata. Zamislite kako bi izgledali Grci koji bi se danas rugali Leonidi i njegovim junačkim Spartancima, izginulim u odbrani Termopila i Grčke od najezde Persijanaca? Sami srpski zvaničnici i državni mediji svakodnevno nam poručuju da je Kosovo kamen oko vrata srpskog naroda, da smo dovoljno slavili poraze i da ćemo pod hitno da „menjamo svest“. Ljudi koji žive od naše muke i finansiraju se iz našeg budžeta, dakle, javno vređaju naše nasleđe, našu veru i čast naših junačkih, mučeničkih predaka. Zamislite kako bi izgledali Grci koji bi se danas rugali Leonidi i njegovim junačkim Spartancima, izginulim u odbrani Termopila i Grčke od najezde

Zašto se od Srba zahteva da se „suoče sa prošlošću“, dok se prećutkuju zločini u Mačvi 1914, Jasenovac, Jadovno, zločini nad Srbima u opštinama Srebrenica i Bratunac 1992-1995, „Oluja“, „Milosrdni anđeo“ i deca iz Goraždevca? Glavni uzrok revizije srpske istorije je u želji i nameri da se pacifikuje i kolonizuje zemlja jednog neposlušnog naroda, duge istorije i snažnih nacionalnih tradicija. Videli smo da kolonizacija može da podrazumeva i fizičko uništenje celih naroda. Pre nego što ih uništite, proglasićete ih kanibalima i ubicama. Zato se od Srba zahteva da se „suoče sa prošlošću“, dok se prećutkuju zločini u Mačvi 1914, Jasenovac, Jadovno, zločini nad Srbima u opštinama Srebrenica i Bratunac 1992-1995,

Upravo to što ih Evropska unija i SAD tretiraju kao ljude drugog reda činiće Srbe kvascem pobune.     Posljednjih nekoliko godina, pojedini međunarodni krugovi, ili bolje rečeno centri moći, pokušavaju da se bave revizijom moderne srpske istorije. O ovim pokušajima, šta se iza njih krije, te koji su krajnji ciljevi za Novi pečat je govorio Miloš Ković, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim riječima, situacija u kojoj danas živimo ima svoje korijene u pobjedi NATO i SAD u Hladnom ratu, u raspadanju Sovjetskog Saveza i ujedinjenju Njemačke. — Nema nikakve sumnje da je pad Berlinskog zida 1989. godine označio početak nove epohe. Pobeda anglosaksonaca učinila je njihovu vojnu

Odricanje od Kosova i Metohije je odricanje od osnovnog ljudskog osećanja za pravdu i solidarnost, ali i odricanje od države Srbije   Dame i gospodo, Srbija je danas opljačkana i osramoćena zemlja. U bolnicama i školama, u medijima i na univerzitetu, u privatnim i javnim preduzećima, u policiji i vojsci – svuda vidimo strah, samoživost i posrnuće. U ovoj zemlji više ne nastaju velike originalne ideje, ne stvara se potomstvo, ne proizvode se materijalna dobra. Naše demografsko opadanje poprimilo je potpuno porazne razmere. Naša privreda pretvorila se u puko prosjačenje. Čak i prosjaku milostinja se udeljuje bespovratno. No naši „dobronamerni“ kreditori, jednom rukom nam daju, a drugom skidaju i uzimaju čak