arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци

Традиционална Сретењска бесједа у организацији Србског сабрања Баштионик, одржана је по пети пут, 15. фебруара 2017. љ.Г. у препуној Свечаној сали Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци. Бесједник на тему „Вјера, нација и држава у нововјековној историји српског народа“ био је Доц. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде добро одржана. Уједно се извињавамо онима који су због недостатка сједишта, бесједу пратили стојећи. Погледајте видео: Извор: Србско Сабрање Баштионик Бања Лука

Људи за своје слабости и неуспехе често оптужују своје претке: Милош Ковић (Фото: Зоран Раш)

Милош Ковић: Има ли српска историја златно доба

Таква оцена зависила би од наше, данашње идеолошке позиције. За то, међутим, није потребан историчар * Основ идентитета за Србе је вековима био у православној вери и заједничким култовима. У добу просветитељства и романтизма, Доситеј и Вук су нагласили језичку припадност као основ идентитета Аутор: Анђелка Цвијић Какво је било време владавине краља Петра И Карађорђевића од 1903. до 1914, питање је на које савремени српски историчари имају различите одговоре. За једне то је просперитетно доба српске историје, док је за друге то недемократска епоха са антипарламентарном тенденцијом круне и интелектуалном елитом која је била сва у знаку српског национализма. Због оваквих драстичних размимоилажења у српској историјској науци издавачка кућа

Милош Ковић

Милош Ковић: Светосавски оглед о континуитету и дисконтинуитету у српској историји

Др Милош Ковић jе, екслузивно за „Стање ствари“ на Дан Светога Саве, уступио своj чланак „Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети у српскоj историjи“. Оваj, без претеривања се може рећи, епохални оглед jесте основа за генерациjски програм националног памћења, коjа ће дотаћи историjску свест сваког српског читаоца, првобитно jе обjављен у зборнику „Ка српском становишту“ (Еврођунти, Београд, 2014).   Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историjе I Француски историчар Пjер Нора jе, у предговору за своjа, данас класичнаМеста сећања (Lieux de mémoire) (1984), утврдио да су Французи изгубили колективно памћење. Они су, истина, обузети сопственом, личном историjом, породичним генеалогиjама и чак марљиво купуjу дела академске историографиjе. Нора, међутим,

kovic.jpg

Ковић: Гаврило је за Запад терориста

Историчар Милош Ковић стогодишњици сараjевског атентата, Гаврилу Принципу и косовском завету, пребацивању кривице: Гаврило jе био и остао наш видовдански jунак и мученик. На његово име реагуjу Беч, Сараjево, Берлин, Лондон…     ПУЦЊИ Гаврила Принципа и данас се чуjу и тешко да ће, у догледно време, моћи да буду пригушени. Погледаjте колико страсти изазива помињање његовог имена, не само у Сараjеву, него и у Бечу, Берлину или Лондону. Сећање на њега већ сто година утиче на слику о Србима у значаjном делу светског jавног мњења – каже за „Новости“ професор историjе на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић. Србиjа и свет данас обележаваjу тачно сто година од преломног и

kovic-2.jpg

Др Милош Ковић / историчар / – Славимо Термопиле, а одричемо се Косова

Поручуjу нам да jе Косово камен око врата. Замислите како би изгледали Грци коjи би се данас ругали Леониди и његовим jуначким Спартанцима, изгинулим у одбрани Термопила и Грчке од наjезде Персиjанаца? Сами српски званичници и државни медиjи свакодневно нам поручуjу да jе Косово камен око врата српског народа, да смо довољно славили поразе и да ћемо под хитно да „мењамо свест“. Људи коjи живе од наше муке и финансираjу се из нашег буџета, дакле, jавно вређаjу наше наслеђе, нашу веру и част наших jуначких, мученичких предака. Замислите како би изгледали Грци коjи би се данас ругали Леониди и његовим jуначким Спартанцима, изгинулим у одбрани Термопила и Грчке од наjезде

milos-kovic.jpg

Др Милош Ковић / историчар / – Пре него нас униште, прогласиће нас канибалима

Зашто се од Срба захтева да се „суоче са прошлошћу“, док се прећуткуjу злочини у Мачви 1914, Јасеновац, Јадовно, злочини над Србима у општинама Сребреница и Братунац 1992-1995, „Олуjа“, „Милосрдни анђео“ и деца из Гораждевца? Главни узрок ревизиjе српске историjе jе у жељи и намери да се пацификуjе и колонизуjе земља jедног непослушног народа, дуге историjе и снажних националних традициjа. Видели смо да колонизациjа може да подразумева и физичко уништење целих народа. Пре него што их уништите, прогласићете их канибалима и убицама. Зато се од Срба захтева да се „суоче са прошлошћу“, док се прећуткуjу злочини у Мачви 1914, Јасеновац, Јадовно, злочини над Србима у општинама Сребреница и Братунац 1992-1995,

milos-kovic.jpg

МИЛОШ КОВИЋ: ГЕНОЦИД НАД СРБИМА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН

Управо то што их Европска униjа и САД третираjу као људе другог реда чиниће Србе квасцем побуне.     Посљедњих неколико година, поjедини међународни кругови, или боље речено центри моћи, покушаваjу да се баве ревизиjом модерне српске историjе. О овим покушаjима, шта се иза њих криjе, те коjи су краjњи циљеви за Нови печат jе говорио Милош Ковић, професор историjе на Филозофском факултету у Београду. Према његовим риjечима, ситуациjа у коjоj данас живимо има своjе кориjене у побjеди НАТО и САД у Хладном рату, у распадању Совjетског Савеза и уjедињењу Њемачке. — Нема никакве сумње да jе пад Берлинског зида 1989. године означио почетак нове епохе. Победа англосаксонаца учинила jе њихову воjну

milos-kovic.jpg

МИЛОШ КОВИЋ: НАША КОСОВСКА СУДБИНА, ОВДЕ И ДАНАС

Одрицање од Косова и Метохиjе jе одрицање од основног људског осећања за правду и солидарност, али и одрицање од државе Србиjе   Даме и господо, Србиjа jе данас опљачкана и осрамоћена земља. У болницама и школама, у медиjима и на универзитету, у приватним и jавним предузећима, у полициjи и воjсци – свуда видимо страх, саможивост и посрнуће. У овоj земљи више не настаjу велике оригиналне идеjе, не ствара се потомство, не производе се материjална добра. Наше демографско опадање попримило jе потпуно поразне размере. Наша привреда претворила се у пуко просjачење. Чак и просjаку милостиња се удељуjе бесповратно. Но наши „добронамерни“ кредитори, jедном руком нам даjу, а другом скидаjу и узимаjу чак

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.