Милан Ружић Архиве - Јадовно 1941.

Милан Ружић: Ноћас звале су ме јаме

26. август 2025.

Ноћас звале су ме јаме, уста сам им запушио тамјаном и очи ослепео свећама. Сад сви полако, свако у своју јаму. Док је јама, биће и Срба што над њима, то у њима. Јама Капавица (Фото: Слободна Херцеговина) Ноћас звале су ме јаме – црне рупе српске историје. Обилазио сам их лак попут пера којим нису исписана имена свих оних који су у јамама заноћили занавек. У сваку сам главу протурио према онима који су своју у том мраку губили и љубио стене, палио свеће, сузама спирао прашину заборава са њих. Не знам да ли сте икада били близу тих јама, а неко ваш сигурно јесте ако сте српским именом

Стари Брод је место на ком се српска крв улива у Дрину

27. мај 2025.

Никада се ниједан Србин не може осећати добро говорећи о злочинима у Старом Броду, али је још горе и теже ћутати. Ћутање нас је коштало заборава преко шест хиљада српских жртава у Милошевићима и Старом Броду. У питању је место где речно дно више није покривено камењем, него Србима. Ово бескрајно модро пространство је једина тачка где Дрина тихо тече да не буди оне које је покрила. Бежећи од загрљаја ножева, људи су скакали у загрљај реке и она их је својом песмом уљуљкала у смрт, тачније у вечни живот. Ово је место величанствене лепоте, али и великог ужаса. Сва ова лепота је морала да гледа шта су локални муслимани

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

25. март 2025.

Дозволити да нам се понавља оно што се десило 1942. годинe, био би смртни гриjех. Хаџи Бранко Никитовић Часни Оци, поштована сабраћо, потомци и поштоваоци српских жртава у ратовима 20 виjека, драги учесници овог првог Сабрања помаже Вам Бог. Не могу а да нас на самом почетку не подсjетим на риjечи Професоке др. Смиље Аврамов коjа каже: “ Виjек коjи jе иза нас, хх виjек, био jе виjек величанствених успjеха српског народа. На воjном пољу побjеде српске воjске слављене су широм Европе. На научном пољу великани српске науке: Пупин, Тесла, Миланковић ударили су темеље савремене технолошке револуциjе. Мудре риjечи српских државника с краjа 19. и почетком 20. виjека ушле су

Милан Ружић: Колико је Срба требало да убију у Јасеновцу да би се сматрали убицама?

19. март 2024.

Седми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је песник Милан Ружић. Серијал припрема Владимир Димитријевић Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

Милан Ружић: Историја коју упорно заборављамо

6. март 2024.

Народ смо који се увек хвали тиме како све зна, а нарочито историју. И свако ће нам пружити, чак и на најмањи подстицај у виду чашице ракије или свакодневног виђања, свој увид у некакву историју коју тврди да зна, а што је најгоре, увек сваки Србин тврди да историју зна боље од оног другог. И тако вековима тврдимо да нешто знамо, да смо чули, прочитали, а у ствари не знамо ништа, и што је најгоре, делује као да нам није ни стало осим кад је у питању расправа у којој желимо да победимо. А сад се запитајмо… Знамо ли за силне прогоне Срба са својих огњишта? Знамо ли да се

Милан Ружић: О српском страдању

13. април 2021.

Посећујући многобројна места страдања, схватио сам да је нама Србима забрањено да имамо своја и да их тако називамо. Забрањено нам је од стране других, али што је најгоре, забранили смо их и самима себи. Где год смо страдали, то није била једина цена коју смо платили, већ је то страдање нашег народа послужило да се представи као страдање неког другог народа који смо, наводно, ми убијали. Свако стратиште је било изговор за нови терор над Србима, или за ново прећуткивање националне историје зарад некаквих наднационалних интереса у које је веровао само народ који је своју нацију тако издавао, тачније Срби. Места наших страдања нису сва ни обележена. Уместо да

Милан Ружић: Срби на промоцији антисрпског филма у Венецији

8. септембар 2020.

У Венецији је пре неколико дана приказан филм Јасмиле Жбанић „Куда идеш, Аида?“, кажу озбиљан конкурент за „Златног лава“ ове године. Е сад, поред очекиване ситуације да ће овај филм бити пропраћен, као што и јесте, потенцирањем дискурса о „геноциду“ у Сребреници, постоји још нешто о чему ваља писати. Наиме, у овом, слободно можемо тврдити ако знамо дефиницију геноцида, ревизионистичком филму, поред апсолутно очекиваног Емира Хаџихафизбеговића (јер како он да пропусти пљување по Србима?) играју и брачни пар из Србије Борис Исаковић (глуми Ратка Младића) и Јасна Ђуричић (игра насловну улогу). Истини за вољу, Исаковић и Ђуричић су заиста добри глумци који, међутим, свој таленат, себи дајем за право да

Милан Ружић: Борци или полемичари?

17. август 2020.

У претходних месец дана било је чак 17 полемика међу људима чија су имена донекле гарантовала да имамо прву линију одбране у случају разарања нашег националног идентитета. У време кад наше национално јединство треба да буде темељ борбе за опстанак српског народа, па чак и за сведочанства о постојању Срба (на пример на Косову и Метохији), јер се културноисторијски споменици увек прво присвоје, а онда им се мења намена, као са Аја Софијом, да би се извршила ревизија историје пре нестанка неког народа, што нама прети и физички, и културно, једини људи који могу да помогну у тој борби – свађају се међу собом. У најгорем тренутку Имали смо ових

Милан Ружић: Ћути и склањај се!

6. јун 2020.

Не желим да ћутим и склањам се од осуде онога што мислим, јер као слободан човек имам право на своје мишљење, иако се оно не улива у ове популарне токове. Колико се само шљама, муља и шута слегло иза чувених изговора: „Народ воли“, „Такво је време“, „Свуда се то ради“, „Сналазе се људи“ или „Ћутиш и склониш се“. У ери слободе говора почели смо слободно да говоримо једино лажи, а свака истина је „позив на мржњу“. Како смо само толико одлутали од оног пута који су за нас пропутили и пропртили наши претходници које данас многи називају „тупавим сељачинама које су се ложиле на Библију“. Те „тупаве сељачине“ су нас

Милан Ружић: Шта сте радили у Србији, генерале Хоџис?

27. фебруар 2020.

Генералу Хоџису треба објаснити да ми више нисмо онај исти народ из 1999, јер – захваљујући земљи којој он служи – имамо више искуства, а мање народа. Амерички генерал потпуковник Фредерик Бен Хоџис, изјавио је како Србија треба да изграђује инфраструктуру и отвара радна места како би младим људима вратила веру у бољу будућност, уместо да купује оружане системе против „непостојећих претњи из ваздуха“. Чуо сам да је Хоџис нека врста америчког хероја, што га сигурно ставља уз редова Рајана за кога велики део Американаца мисли да је заслужан за победу у Другом светском рату, па његове војничке способности не бих доводио у везу са оним што је изјавио. Међутим,

Милан Ружић: Анестезирање народа

13. фебруар 2020.

У друштвима попут нашег где све функционише помало, а суштински не функционише ништа, огроман новац се врти око ствари које као идеју имају анестезирање народа. У ту анестезију нас уводе лоше политичке идеје поткрепљене економским и дипломатским колапсима који су својствени нашим политичарима, и то не само онима који су данас на власти, него и многим њиховим претходницима. Наравно, као представник неукуса и општег заглупљивања, деморализације, издвојили су се они програми чије гледање нагриза сваку могућу здраву ћелију људског мозга и раздире сваки осећај за добро, а у питању су ријалити програми. Живимо у земљи у којој се приказује превише ових програма, што је светски тренд, дакле, нисмо само ми

Милан Ружић: Закон о слободи вероисповести ударио и на закон и на слободу вероисповести

21. јануар 2020.

Господ се увукао међу народ и покренуо молитве које су заглушиле све оне безбожничке повике и намере. Од свих могућих закона о одузимању нечега, тачније о слободи, а са намером ропства, Црна Гора је решила да себи одузме себе саму. Баш кад су сви били убеђени да се овде не може ништа оцрнити даље од имена и онога што је давно оцрнио онај који је највише мрзео Србе, догодило се и то да се идентитет сасеца у корену како би се стабло српског народа само осушило. Закон о слободи вероисповести ударио је на закон и на слободу вероисповести, па нека не чуди због чега се Црном Гором, право са Ловћена,

Милан Ружић: Све ће то НАТО позлатити

30. децембар 2019.

Показали смо се као народ којем је лако отети идентитет и земљу, али уколико би нам неко дирнуо у смартфоне, видео би шта је одмазда. Често ми је падало на памет, а бројни су примери који ово потврђују, да се патриотизам међу нама Србима прележи као богиње. Ко одболује патриотизам, најчешће постаје глобалиста На крају смо године која нама Србима поново није била баш најроднија у популационом смислу, али је била врло родна око пресађивања западних пелцера и калемљења родне флуидности у нашу неродну земљу. На заласку је година у којој је вербални деликт најављен у БиХ, а тиче нас се због Републике Српске, док је у Београду већ на

Књига Милана Ружића „Народ за издавање“ – наговештај новог великог писца

6. децембар 2019.

Академик Матија Бећковић имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се „све на свету много променило, само се песме пишу као некада“. БЕОГРАД – Промоција књиге Милана Ружића „Народ за издавање“ одржана је синоћ у Великој сали СКЦ-а, уместо у Малој како је планирано, јер је изазвала је велику интересовање публике. Уз модерирање Весне Капор, говорници су били академик Матија Бећковић, Владимир Кецмановић и Милош Ковић. Бећковић је имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се „све на свету много променило, само се песме пишу као некада“. Извор: Искра „Ако онај ко пише има дара, треба се за њега и борити. Када сам ја почињао, знало

Милан Ружић: Убити веру, огадити земљу

27. август 2019.

Не смемо дозволити да нам људи без талента, али опредељења исплативог и повољног по политичке прилике у свету и у Србији, говоре како да се понашамо у земљи до које је нама стало. Милан Ружић (Извор: Искра) У тренутку када је почела капиталистичка зима савременог света, корпоративни лед је покрио све зелене површине, а тамо где су више температуре, у судару са природом која смета његовом ширењу, почео је да варничи и запалио Сибир и Амазонију. На танком леду смо се нашли и ми, сирота земља без ичега, а коју и даље сви поткрадају као да има ко зна шта, па смо се трчећи затворених очију у својим опанцима оклизнули