arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“

У Новом Саду отворена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“

Удружење Огњена Марија Ливањска и Савез крајишких удружења, у Културном центру Новог Сада, у петак 25.новембра, пажњи новосадске публике представили су изложбу фотографија, докумената и предмета који приказују део богате историје, културе и заоставштине Срба ливањског подручја. Изложбу под називом „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, чији аутори су проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић, отворио је господин Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, истичући значај целокупног рада и ангажовања удружења грађана пореклом са подручија Босне и Херцеговине, укључујући и пројекте историјског и културног садржаја локалног карактера. Господин Цицовић осврнуо се и на природне везе Србије и Српске из којих произилази и сваковрсна потпора институција обеју држава

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом "Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове", чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат

Отворена изложба о Србима Ливањског поља

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом „Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове“, чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат. Предсједник Управног одбора /УО/ удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић рекла је да су Срби Ливањског поља кроз историју оставили неизбрисив печат у свим сферама живота. „Данас, кад Срба у Ливањском пољу готово да и нема, мало је познато да су Срби кроз вијекове оставили неизбрисив печат у економији тог краја, политици, култури, вјерској, као и етнолошкој баштини“, рекла је Достанићева Срни. Она је додала да се никако не смију заборавити велика страдања Срба Ливањског поља кроз вијекове.

Prepuna_slusaonica_Fakulteta_politickih_nauka_u_Beogradu.jpg

Сами смо криви: „Зашто негујемо културу заборава?“

У пуноj слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ jе одржана трибина под називом „Зашто негуjемо културу заборава?“ у организациjи  Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941″. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу Независне државе Хрватске и децениjама дуго «ћутање» о злочину, чиjи смо и данас сведоци.  Препуна слушаона Факултета политичких наука у Београду Учесници овог скупа: Душан Ј. Басташић, (председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука), Гордана Достанић (секретар удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд) и Миленко Јахура (председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд) сложили су се у томе да свако од нас поjединачно мора дати удео у одбрани националног идентитета коjи jе и

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са „културом заборава“

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине „Зашто његуjемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

oml-bl-banski5.jpg

Промоција петог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска у Бања Луци

У  суботу 26. априла 2014. у 18 часoва, у КЦ Бански Двор, у Бањалуци одржана је промоција петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска.   На промоцији коју је водила Гордана Достанић, поред аутора, о књизи и злочинима над српским народом у Ливањском пољу и широм Независне Државе Хрватске, говорили су : др СрђаТрифковић, др Душко Певуља и Предраг Лозо. Идеологија која је изродила страшни злочин има своју дубоку генезу која се формирала вијековима. Историјски аспекти развојних процеса који су кулминирали страшним злочинима у НДХ, попут оних у ливањском крају, детаљно  су презентовани од стране др. Срђе Трифковића. О Контекстуализацији историјских процеса кроз животни тренутак 1941. године, а све кроз

livno3.jpg

ОБНОВЉЕН РАД УДРУЖЕЊА ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА У БЕОГРАДУ

У Београду jе 9. Октобра 2012. године одржан скуп на коме jе донета одлука да се обнови рад Удружења Огњена Мариjа Ливањска. Састанку jе присуствовалo 21 особа из Ливна и околине, као и њихових потомака. Скуп jе протекао у врло позитивноj атмосфери, са много ентузиjазма и идеjа за будући рад. Потврђена jе жеља и потреба Ливњака и њихових потомака да се окупе и организуjу у формално удружење ради повезивања што већег броjа људи са заjедничким циљем да се (између осталог): подржи рад Црквене општине Лиjевно, помогне при обнови цркава и гробаља ливањског краjа, одржава активна веза између Ливњака у Београду и ливањског краjа, негуjе сећање на све жртве усташких злочина за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.