Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У Београду: Промоција књиге “Деца у логорима НДХ”
18. април 2019.
Позивамо вас на промоцију књиге “Деца у логорима НДХ” Дом војске, ул. Браће Југовића 19 18. априла 2019. (четвртак) у 18 часова Извор:
Скочите на садржај
Позивамо вас на промоцију књиге “Деца у логорима НДХ” Дом војске, ул. Браће Југовића 19 18. априла 2019. (четвртак) у 18 часова Извор:
Према проценама православног свештенства у Хрватскоj, католичку веронауку у школама похађа око 90 одсто српске деце Духовном геноциду Католичке цркве и лично Фрање Кухарића нарочито су допринели мешовити бракови и њихова „jугословенска деца“. Венчање у католичкоj цркви, по тумачењу Српске православне цркве подразумева да су обоjе пришли тоj цркви. Кад jе српско дете у вртићу од почетка изругивано, родитељи из жеље да га заштите, похрваћуjу га. Било jе студената коjи су се, плашећи се испита, изjашњавали као Хрвати. Јован Покраjац у напису „Укључивање српске деце у католички веронаук у Хрватскоj узело маха“ („Политика“ од 15. децембра 1994. године), између осталог, каже: „Туђманови поданици ариjевски инсистираjу на чистоти свог порекла. Управо
Једини циљ покрштавања већ крштених jесте уништење српског народа у НДХ. На основу неких поузданих података и чињеница може се утврдити бар приближан броj покатоличених Срба у НДХ. Зато нам се чини да jе реално прихватити мишљење писца књиге „Католички терор данас“ Авра Манхата, пореклом Италиjана. Приказуjући садржаj те његове књиге, Л. М. Костић („Хрватска зверства у Другом светском рату према изjавама Павелићевих савезника“) износи мишљење овог писца да jе „тридесет процената православних Срба у новоj Хрватскоj било прекрштено у католицизам и то у изванредно кратком времену…“ Ми се његовом мишљењу придружуjемо и као прилог том мишљењу посебно истичемо да jе у границама НДХ било наjмање три милиона Срба, како то тврде два компетентна аутора: Велиша Раичевић
Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италиjани покрштавали, него усташе Председништво Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима окупатора и њихових помагача изазвано недобровољно и изнуђено превођење извјесног броја Срба у Хрватској с православља на католичанство или коју другу веру“. Стављамо нагласак на речи „насиљима окупатора и њихових помагача“. Намерно се не каже усташама или усташким Хрватима. Не помиње се ни католичка црква у Хрватској, ни Степинац ни његови потчињени. Из такве формулације испада да су и Немци и
Примање друге вере ниjе била гаранциjа да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста О присилном католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италиjани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указуjе Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по староj традициjи изjедначуjе хрватство и католичка вера… то почеше православне да тераjу да пређу на католику веру. Ово принудно прекрштавање беше управо форма по коjоj се вршило хрватизирање“. Др Гестенмаjер у извештаjу Рибентроповом министарству од 14. септембра 1944. године jавља: „Усташе су приморале десетине хиљада Срба у Хрватскоj да пређу у католичку веру. Оним православцима коjи су се томе противили, масовно jе пререзано грло (ово треба
Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” је нови покушај бележења судбине Срба у Дубровнику на 241 страни. Рад на књизи помагао је председник Српског Народног Вијећа професор др. Милорад Вукановић. Како је дошло до ове књиге. Слушао сам од своје мајке приче о животу њене породице у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Кад сам постао историчар почео сам да изучавам и пишем о прошлости српских друштава у Дубровнику. Увидео сам колико сам мало знао о Србима у Дубровнику. Наишао сам на име старешине друштва Српског сокола Душан Силни Мате Грацића. О њему сем података у тадашњој предратној
Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате Тек после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања шездесеторо школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања Луке и околних села прешли су из православља у католичанство. „Ово прелажење вршено је искључиво попуњавњем одређених формулара. Никаквих канонских обреда није било“ (по изјави Станислава Божића из Бања Луке, 17. децембра 1943. године). Виктор Новак каже да за акцију католичења даје ванредну илустрацију акт жупског уреда Кораће који је написао фра Иво Бркан 31. јул 1942. године и упутио
Средства информисања католичења Срба и посећивање делегациjа прелазника Павелићу, по свом значаjу дижу у небо: “Хрватски народ” пише да jе то “корак ума и срца” Анте Павелић jе свечано дочекао делегациjу прелазника и одржао пригодни говор: “Сматраjте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом диjелу Хрватске домовине наjприjе и наjоштриjе почело и провађа се оно што може бити наjвећа заслуга наше сретне и сретниjе будућности. Ви знате… вашим корацима иду и друга браћа, иде и остали народ и кад се то доврши наша земља, наша домовина бит ће потпуно сигурна…”. Средства информисања католичења Срба и посећивање делегациjа прелазника Павелићу, по свом значаjу дижу у небо: “Хрватски
Промоција књиге руског књижевника и српског добровољца… Писац књиге која је изашла из штампе уочи 12. априла 2019. године, дана обележавања “Дана руских добровољаца” који је под тим називом званично установила Репубила Српска, руски књижевник и новинар и српски добровољац Борис Земцов лично ће учествовати у промоцији своје књиге која се појавила на српском језику. Књига “Руси нису издали…” нераскидивим нитима је повезана са два тешка искушења српског народа у периоду после Другог светског рата – са борбом за очување и опстанак српске државности са друге стране реке Дрине после распада Југославије и са злочиначким бомбардовањем српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта. У првом случају као руски добровољац, учесник
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа Алојзије Степинац о католичењу Срба шаље извештаj Светом оцу папи Пиjу XII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили наjбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вjеру и цркву католичку…“ Сада се jош активниjе приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор троjице добиjа о томе извештаjе са свих страна: у ђаковачкоj бискупиjи – штампариjи штампан jе летак за Србе „Приjатељски савет“, у коме jе писало: „Становници грко-источне вjере, чуjте оваj приjатељски савjет: бискуп ђаковачки примио jе до сада у свету католичку цркву на хиљаде грађана…
Жупник Мате Мугош: Доста смо радили молитвом и крстом. Како су покрштени Будимци са 2.300 душа Власти и католички клер су грозничаво радили на присилном католичењу Срба широм НДХ: у Грубешком Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћуjући високе таксе, превео jе у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантуjемо за ваше тиjело“. Касниjе су сви ови Срби побиjени. Католички свештеник Дионизиjе, усташки официр, Павелићев приjатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, касниjи дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на силу дотераним Србима jе рекао: „У овоj земљи не може да живи више нико осим Хрвата, jер ово jе земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми
Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер био обузет „фикс идеjом да jе Провидностодредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатоли цизма од православља“ Незаобилазни Виктор Новак („Магнум кримен“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и своjих личних сазнања као очевидац многих догађаjа, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слоj хиjерархиjе Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идеjом да jе Провидност одредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатолицизма од православља“ (и комуниста). И Ватикан и водеће личности католичке цркве у
Тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“ Хрвати се клањаjу мађарском краљу Калману МАЂАРСКИ парламент jе 1412. године признао православну веру, а хрватски сабор jе jош 1609. године закључио да се у Хрватскоj признаjе само римокатоличка вера. И тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“. Године 1741. прогурали су Хрвати на угарском сабору закон коjим се православна вера забрањуjе на подручjу Хрватске, али га царица ниjе прихватила, jер су jоj Срби били потребни за борбу са Пруском. Остао jе на снази пропис да се у Хрватскоj и Славониjи сви коjи нису католици искључе од службе
Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Унијаћење Срба ниjе престаjало, али су само незнатни успеси постигнути у селима Кричке, Бољаци и варошици Врлици. И ту jе отпор униjаћењу био велики, па су Срби убили попа Петра Крчку зато што се сам поуниjатио. Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Они нису, као Срби у Жумберку и Крижевцима, подлегли привилегиjама и преимућствима коjе су им нуђење: да их власти материjално помаже, децу о државном трошку школуjу, да се запошљаваjу у jавне службе и др. Униjаћење Срба спроведено
Квиринал расправља шта да се уради да би се Срби привели Римскоj цркви. Народ преклиње владику Краљевића да се нипошто не прода Аустриjи Униjатска црква у Кричкама Православни свештеници били су прогањани и злостављани, те су их по налогу бискупа, коjи нису прихватили униjу, оковали у гвожђе и бацили у тамнице, где jе наjвећи броj њих изгубио живот од глади и туге. То jе реченица из књиге Јохана Хаjнриха Швикера “Историjа униjаћења Срба у Хрватскоj”, за коjу Василиjе Ђ. Крестић, каже да би се морала наћи у кући сваког српског интелектуалца. У њоj се открива права истина о униjаћењу и католичењу Срба у Хрватскоj. На другом месту Швикер jе о дивизиjском генералу
Поводом 81 годишњице пробоја заточеника из логора Јасеновац, подсјећамо на свједочење учесника
Организатори догађаја се питају да ли је посреди неажурност или намера да
На ову годишњицу пробоја јасеновачких логораша, конференција треба дати допринос, да многи
Сваке године у априлу, када сјећања на Концентрациони логор Јасеновац добију појачану
Душо моја, праштај потомцима својим јер нисмо заслужили велике мученике као што
Залажем се да Србија оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ
ЦЕРЕМОНИЈЕ НИСУ ДОВОЉНЕ, АЛИ ЈЕСУ КОРИСНЕ ПОСЛЕ ДЕЦЕНИЈА ЋУТЊЕ Јуче, Република Српска обележила
Били су само деца. Српска деца. 22. април, Дан сећања… не могу
И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана.
На Кордуну, 18. априла 1942. усташе су у спровођењу злочина Покоља на
У Ростову на Дону, по насловом „Без застарелости“ одржана је важна конференција
Позвали ме да поразговарамо о новој војсци, да уведемо војску. Ја сам
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
