Povodom naslovne strane NIN-a čujemo moralisanje koje bi bilo smešno da nije tužno. Na osnovu svoje sudbine dozvoljavam sebi da odbijam patetiku kao nedostojnu ozbiljnosti teme, piše za DW književnik Ivan Ivanji. Iznenađujuće veliko uzbuđenje izazvala je naslovna strana nedeljnika NIN za koju predsednica Skupštine Srbije, Maja Gojković, kaže da predstavlja „najstrašniju uvredu za Srbiju, kao i za sve žrtve nacizma, porodice žrtava i njihove potomke…“ Gospođa Gojković svakako ima pravo da govori u svoje ime, partije kojoj pripada ili vladajuće koalicije, ali ne u „ime žrtava nacizma“. Naslovna strana NIN-a ne prikazuje žrtve koncentracionih logora, nego cinični natpis na kapijama logora Aušvic i Dahau. U Aušvicu sam bio kao

Piše: Matias Voršing Ni fašizam ni teorije o njemu ne postoje u singularu. Onoliko koliko je raznovrstan fašizam, toliko su raznovrsni i (spoznajni) interesi pri njegovu istraživanju. No pitom je pojam „fašizma“ previše često degradirao na puku političku borbenu etiketu bez stvarnog analitičkog sadržaja. Nasuprot tome – i s obzirom na itekako realne aktualne prijetnje njegova ponovnog uspona u doba duboke ekonomske krize – krajnje je vrijeme da se ponovno pokrene ozbiljno fundirano razmatranje kako samog pojma, tako i postojećih teorija fašizma U sada već devedesetogodišnjoj povijesti teorije fašizma često su ljevičari bili ti koji su se posvetili njegovu opisivanju i objašnjavanju. Pritom nisu nužno nastojali doprinijeti njegovoj čisto apstraktnoj spoznaji,

Piše: Vladimir Frolov Glasi iskustvena izreka Srba u nekadašnjoj carevini Austriji, koju su je neposredno, a Evropu posredno, životima svojim branili i odbranili, od otomanskih osvajanja! Čim Osmanlije prestadoše biti realna opasnost, sva obećanja, čak i pismena carska sa pečatom, kršila su se sistemski, pod neposrednim rukovođenjem RKC, koja je nasrnula na srpski narod kao svoje tobož odbeglo „stado“, koje se eto slučajno priklonilo toj šizmatičkoj SPC, koja priznaje bečkog ćesara, ali neda „stado“ miroljubivoj RKC, koja silom i laskavim povlasticama, uporno sprovodi misiju, po nalogu svetog oca iz Vatikana! Vekovi su prošli, a „dobra“ kršćanska namera RKC, naspram tih prljavih, pravoslavnih šizmatika, još i danas traje! Premijer europske i natoovske

Evropska fudbalska unija /Uefa/ kaznila je Fudbalski klub “Hajduk” iz Splita igranjem utakmice pred praznim tribinama zbog skandiranja “Ubij Srbina” na meču protiv “Levskog” u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Na sajtu “Hajduka” objavljeno je da je UEFA kaznila klub i novčano sa 55.000 evra, od kojih je 50.000 “zbog rasističkog skandiranja”, a 5.000 evra “zbog ubacivanja raznih predmeta u teren”. U saopštenju se dodaje da je “Hajduk” prijavila Uefi organizacija FARE – “Fudbal protiv rasizma u Evropi”. Splićani su najavili žalbu na odluku Uefa, napominjući da su dobili pohvale od delegata za organizaciju meča visokog rizika protiv “Levskog” u Dugopolju. Prije dvije godine “Hajduk” je zbog ustaških obilježja na tribinama

Danima unazad priča se o tvitu Ognjena Amidžića kojim je razbesneo Hrvate. Naime, voditelj je bez ustezanja i sasvim ironično prokomentarisao trenutno situaciju koja vlada u ovoj zemlji. Ognjen je objavio tvit u kojem je naveo šta misli o požarima u Dalmaciji: – Stvarno nije normalno radovati se tuđoj tragediji. Znate li vi koliko su Hrvati bili tužni kad su nas bombardovali??? – napisao je Ognjen i izazvao lavinu komentara. Stvarno nije normalno radovati se tudjoj tragediji. Znate li vi koliko su Hrvati bili tuzni kad su nas bombardovali???Ljudi saberite se — ognjen amidzic (@OAmidzic) July 18, 2017 Voditelja su ubrzo mnogi izvređali, ne obazirući se na pristojnost. Međutim, u

Filip Lukas bio je glasnogovornik ustaškog režima osuđen na smrt posle rata, ali sudeći po odluci Županijskog suda u Zagrebu to nije dovoljno teško kazneno delo Županijski sud u Zagrebu rehabilitovao je Filipa Lukasa, predsednika Matice Hrvatske u vreme takozvane NDH, koji je ujedno bio i propagandista ustaškog režima i Ante Pavelića. Nakon rata Lukas je osuđen na smrt, ali je pobegao iz Hrvatske. Demokratska javnost u Hrvatskoj ovaj zahtev za rehabilitaciju je tumačila kao pokušaj rehabilitacije same NDH i zločinačkog Pavelićevog režima, a do sada je u više navrata sud u Zagrebu odbio da prihvati rehabilitaciju. U obrazloženju odluke Županijskog suda stoji da propagiranje ustaškog režima nije dovoljno teško

Postoje dokazi da se episkop Venedikt Kraljević 1816. godine opirao uniji, ali je isto tako istina da je 1818. godine u Beču dao pismenu obavezu da će raditi u tome pravcu. Dvadeset devetog novembra 1818. dao je episkop u Beču pismenu izjavu o postupnom uvođenju unije u eparhiju koja je zahvatala ogromni prostor i koja je baštinila veliku i dugu pravoslavnu tradiciju još od učenika Svetog Apostola Pavla O ovome pokušaju zna se u srpskom narodu uglavnom po autobiografiji znamenitog protosinđela Kirila Cvjetkovića iz  Baošića u Boki, koju je krajem 19. vijeka objavio prota Dimitrije Ruvarac. No, drugi jedan sveštenik, Ljubo Vlačić, učinio je u svoje vrijeme veoma ozbiljan napor da

Na društvenim mrežama je u toku potpisivanje građanske inicijative i otvorenog pisma Vladi i ministru vanjskih poslova Crne Gore, kojim potpisnici žele da upute “javno nezadovoljstvo zbog pozicije MVP, koje skoro godinu ćuti o ignorisanju protestne note koju je Crna Gora uputila Hrvatskoj 1. avgusta 2016, povodom podizanja spomenika hrvatskom teroristi Miru Barešiću”. “Neophodno je da se Vlada i MVP Crne Gore javno izjasne po tom pitanju, te javnost obavijeste o efektima svoje protestne note zvaničnom Zagrebu. Javnost Crne Gore itekako interesuje – kakva je bila pozicija hrvatske strane, njihove Vlade i MVP-a Hrvatske, po ovom pitanju? Kakva su bila njihova obrazloženja u odgovoru na protestnu notu, ako je odgovora

Ponekad se učini da formula o promeni svesti – kao treći nemački uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i kao magijska reč u govorima srpskog predsednika – predstavlja stereotipnu i retoričku poštapalicu koja je lišena kako namere tako i praktičnog dejstva. Ovaj utisak se pojačava ako zapazimo da su zapadni (američki) činioci skloni da mnogi aspekt svakodnevnog života, rastući autoritarizam, smanjivanje demokratskih sadržaja u javnom prostoru, nezakonito ponašanje vlasti, zanemare u korist sistematskih postupaka naše državne politike kojima se Kosovo i Metohija – u skladu sa Briselskim sporazumom – izdvajaju iz Srbije i onih postupaka koji našu zemlju sistematski približavaju NATO-u. No, velika je zabluda verovati da promena u državno-pravnom pitanju ne povlači dalekosežne

Beograd — Nedeljnik NIN uputio izvinjenje svima koje je naslovna strana najnovijeg broja tog nedeljnika, nakojoj jeslika logora, uvredila. U saopštenju koje je dostavljeno medijima navodi se da namera nedeljnika nije bila da uvredi žrtve holokausta već dakritikuje rad Vlade Srbije. “Naslovna strana novog broja NIN-a izazvala je burne reakcije. Apsolutno nam nije bila namera da uvredimo žrtve holokausta, već isključivo da kritikujemo Vladu Srbije za nepoštovanje važećih zakona o radu i štrajku, koje je sama predložila. Svejedno, očito je da postoje čitaoci koje je povredila provokativna ilustracija na naslovnoj strani i njima se izvinjavamo”,navedeno je u saopštenju koje je potpisao glavni urednik i kolegijum NIN-a. Podsetimo, juče je povodom

Hrvatski mediji bruje o skandaloznom ponašanju navijača slovenačkog Maribora u revanš meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Zrinjskog. Publika na Ljudskom vrtu je tokom duela sa šampionom Bosne i Hercegovine, koji predstavlja klub hrvatske populacije u Mostaru, skandirala “Ubij, ubij, ubij ustašu”. Nema sumnje da Mariborčane očekuje kazna UEFA koja ne toleriše fašističke povike na utakmicama pod svojim okriljem, videćemo da li će to da utiče na dvomeč Maribora sa islandskim Hahnarfjordurom u trećoj rundi. Maribor je eliminisao Zrinjski pobedom u prvom meču u Mostaru sa 2:1, jer je u revanšu na Ljudskom vrtu bilo 1:1, uz neobičan gol domaćina. Navijači Maribora: Ubij ustaša… by clipsbh Izvor: B92 Vezane

Stradali patrijarh Lukijan Bogdanović je bio sigurno jedna od najmarkatnijih figura među Srbima ,,prečanima“ s početka dvadesetog veka. Sto godina posle njegovog misterioznog ubistva i dalje se ne može tačno utvrditi kako je skončao. Ukidanjem samostalnosti Karlovačke mitropolije, njegovom smrću i posleratnom optacijom stavljena je tačka na ,,srpsko pitanje“ unutar Kraljevine Ugarske. U noći 29. oktobra 1913. godine u svojoj rezidenciji nadomak srpske varoši Tabana, episkop budimski dr Georgije Zubković je nervozno šetkao po svojoj kancelariji. Noć je bila gluva i sumorna, onako kako znaju da budu jesenje budimpeštanske noći. Očekivao je telegram za koji je mislio da nikada neće morati da čeka. Radilo se o važnoj stvari, toliko važnoj

19. jula 1937. godine, desila se „Krvava Litija“. Skupština Kraljevine Jugoslavije, uz odobrenje namesnika kneza Pavla Karađorđevića, i uz zalaganje predsednika vlade Milana Stojadnovića, trebala je da održi sednicu o Konkordatu sa Vatikanom. Verni narod i sveštenstvo su za taj dan zakazali moletestvije za ozdravljenje obolelog patrijarha Varnave. Policija je zabranila taj skup. Litija je trebalo da krene od Saborne crkve u Beogradu do hrama Svetog Save. Bila je zamišljena kao velika manifestacija u borbi protiv Konkordata. U Knez Mihalovoj ulici nastala je tuča i hrvanje građana sa žandarmima. Intervenicija policije je bila veoma brutalna. Tadašnji ministar policije bio je Slovenac Anton Korošec, inače rimokatolički bogoslov. Preko ulice Kralja Petra