Поводом насловне стране НИН-а чујемо моралисање које би било смешно да није тужно. На основу своје судбине дозвољавам себи да одбијам патетику као недостојну озбиљности теме, пише за ДW књижевник Иван Ивањи. Изненађујуће велико узбуђење изазвала је насловна страна недељника НИН за коју председница Скупштине Србије, Маја Гојковић, каже да представља „најстрашнију увреду за Србију, као и за све жртве нацизма, породице жртава и њихове потомке…“ Госпођа Гојковић свакако има право да говори у своје име, партије којој припада или владајуће коалиције, али не у „име жртава нацизма“. Насловна страна НИН-а не приказује жртве концентрационих логора, него цинични натпис на капијама логора Аушвиц и Дахау. У Аушвицу сам био као

Пише: Матиас Воршинг Ни фашизам ни теорије о њему не постоје у сингулару. Онолико колико је разноврстан фашизам, толико су разноврсни и (спознајни) интереси при његову истраживању. Но питом је појам „фашизма“ превише често деградирао на пуку политичку борбену етикету без стварног аналитичког садржаја. Насупрот томе – и с обзиром на итекако реалне актуалне пријетње његова поновног успона у доба дубоке економске кризе – крајње је вријеме да се поновно покрене озбиљно фундирано разматрање како самог појма, тако и постојећих теорија фашизма У сада већ деведесетогодишњој повијести теорије фашизма често су љевичари били ти који су се посветили његову описивању и објашњавању. Притом нису нужно настојали допринијети његовој чисто апстрактној спознаји,

Пише: Владимир Фролов Гласи искуствена изрека Срба у некадашњој царевини Аустрији, коју су је непосредно, а Европу посредно, животима својим бранили и одбранили, од отоманских освајања! Чим Османлије престадоше бити реална опасност, сва обећања, чак и писмена царска са печатом, кршила су се системски, под непосредним руковођењем RKC, која је насрнула на српски народ као своје тобож одбегло „стадо“, које се ето случајно приклонило тој шизматичкој СПЦ, која признаje бечког ћесара, али неда „стадо“ мирољубивој RKC, која силом и ласкавим повластицама, упорно спроводи мисију, по налогу светог оца из Ватикана! Векови су прошли, а „добра“ кршћанска намера RKC, наспрам тих прљавих, православних шизматика, још и данас траје! Премијер еуропске и натоовске

Европска фудбалска унија /Уефа/ казнила је Фудбалски клуб “Хајдук” из Сплита играњем утакмице пред празним трибинама због скандирања “Убиј Србина” на мечу против “Левског” у квалификацијама за Лигу Европе. На сајту “Хајдука” објављено је да је УЕФА казнила клуб и новчано са 55.000 евра, од којих је 50.000 “због расистичког скандирања”, а 5.000 евра “због убацивања разних предмета у терен”. У саопштењу се додаје да је “Хајдук” пријавила Уефи организација ФАРЕ – “Фудбал против расизма у Европи”. Сплићани су најавили жалбу на одлуку Уефа, напомињући да су добили похвале од делегата за организацију меча високог ризика против “Левског” у Дугопољу. Прије двије године “Хајдук” је због усташких обиљежја на трибинама

Данима уназад прича се о твиту Огњена Амиџића којим је разбеснео Хрвате. Наиме, водитељ је без устезања и сасвим иронично прокоментарисао тренутно ситуацију која влада у овој земљи. Огњен је објавио твит у којем је навео шта мисли о пожарима у Далмацији: – Стварно није нормално радовати се туђој трагедији. Знате ли ви колико су Хрвати били тужни кад су нас бомбардовали??? – написао је Огњен и изазвао лавину коментара. Stvarno nije normalno radovati se tudjoj tragediji. Znate li vi koliko su Hrvati bili tuzni kad su nas bombardovali???Ljudi saberite se — ognjen amidzic (@OAmidzic) July 18, 2017 Водитеља су убрзо многи извређали, не обазирући се на пристојност. Међутим, у

Филип Лукас био је гласноговорник усташког режима осуђен на смрт после рата, али судећи по одлуци Жупанијског суда у Загребу то није довољно тешко казнено дело Жупанијски суд у Загребу рехабилитовао је Филипа Лукаса, председника Матице Хрватске у време такозване НДХ, који је уједно био и пропагандиста усташког режима и Анте Павелића. Након рата Лукас је осуђен на смрт, али је побегао из Хрватске. Демократска јавност у Хрватској овај захтев за рехабилитацију је тумачила као покушај рехабилитације саме НДХ и злочиначког Павелићевог режима, а до сада је у више наврата суд у Загребу одбио да прихвати рехабилитацију. У образложењу одлуке Жупанијског суда стоји да пропагирање усташког режима није довољно тешко

Постоје докази да се епископ Венедикт Краљевић 1816. године опирао унији, али је исто тако истина да је 1818. године у Бечу дао писмену обавезу да ће радити у томе правцу. Двадесет деветог новембра 1818. дао је епископ у Бечу писмену изјаву о поступном увођењу уније у епархију која је захватала огромни простор и која је баштинила велику и дугу православну традицију још од ученика Светог Апостола Павла О овоме покушају зна се у српском народу углавном по аутобиографији знаменитог протосинђела Кирила Цвјетковића из  Баошића у Боки, коју је крајем 19. вијека објавио прота Димитрије Руварац. Но, други један свештеник, Љубо Влачић, учинио је у своје вријеме веома озбиљан напор да

На друштвеним мрежама је у току потписивање грађанске иницијативе и отвореног писма Влади и министру вањских послова Црне Горе, којим потписници желе да упуте “јавно незадовољство због позиције МВП, које скоро годину ћути о игнорисању протестне ноте коју је Црна Гора упутила Хрватској 1. августа 2016, поводом подизања споменика хрватском терористи Миру Барешићу”. “Неопходно је да се Влада и МВП Црне Горе јавно изјасне по том питању, те јавност обавијесте о ефектима своје протестне ноте званичном Загребу. Јавност Црне Горе итекако интересује – каква је била позиција хрватске стране, њихове Владе и МВП-а Хрватске, по овом питању? Каква су била њихова образложења у одговору на протестну ноту, ако је одговора

Понекад се учини да формула о промени свести – као трећи немачки услов за приступање Србије Европској унији и као магијска реч у говорима српског председника – представља стереотипну и реторичку поштапалицу која је лишена како намере тако и практичног дејства. Овај утисак се појачава ако запазимо да су западни (амерички) чиниоци склони да многи аспект свакодневног живота, растући ауторитаризам, смањивање демократских садржаја у јавном простору, незаконито понашање власти, занемаре у корист систематских поступака наше државне политике којима се Косово и Метохија – у складу са Бриселским споразумом – издвајају из Србије и оних поступака који нашу земљу систематски приближавају НАТО-у. Но, велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне

Београд — Недељник НИН упутио извињење свима које је насловна страна најновијег броја тог недељника, накојој јеслика логора, увредила. У саопштењу које је достављено медијима наводи се да намера недељника није била да увреди жртве холокауста већ дакритикује рад Владе Србије. “Насловна страна новог броја НИН-а изазвала је бурне реакције. Апсолутно нам није била намера да увредимо жртве холокауста, већ искључиво да критикујемо Владу Србије за непоштовање важећих закона о раду и штрајку, које је сама предложила. Свеједно, очито је да постоје читаоци које је повредила провокативна илустрација на насловној страни и њима се извињавамо”,наведено је у саопштењу које је потписао главни уредник и колегијум НИН-а. Подсетимо, јуче је поводом

Хрватски медији брује о скандалозном понашању навијача словеначког Марибора у реванш мечу трећег кола квалификација за Лигу шампиона против Зрињског. Публика на Људском врту је током дуела са шампионом Босне и Херцеговине, који представља клуб хрватске популације у Мостару, скандирала “Убиј, убиј, убиј усташу”. Нема сумње да Мариборчане очекује казна УЕФА која не толерише фашистичке повике на утакмицама под својим окриљем, видећемо да ли ће то да утиче на двомеч Марибора са исландским Хахнарфјордуром у трећој рунди. Марибор је елиминисао Зрињски победом у првом мечу у Мостару са 2:1, јер је у реваншу на Људском врту било 1:1, уз необичан гол домаћина. Навијачи Марибора: Убиј усташа… by clipsbh Извор: Б92 Везане

Страдали патриjарх Лукиjан Богдановић jе био сигурно jедна од наjмаркатниjих фигура међу Србима ,,пречанима“ с почетка двадесетог века. Сто година после његовог мистериозног убиства и даље се не може тачно утврдити како jе скончао. Укидањем самосталности Карловачке митрополиjе, његовом смрћу и послератном оптациjом стављена jе тачка на ,,српско питање“ унутар Краљевине Угарске. У ноћи 29. октобра 1913. године у својој резиденцији надомак српске вароши Табана, епископ будимски др Георгије Зубковић је нервозно шеткао по својој канцеларији. Ноћ је била глува и суморна, онако како знају да буду јесење будимпештанске ноћи. Очекивао је телеграм за који је мислио да никада неће морати да чека. Радило се о важној ствари, толико важној

19. јула 1937. године, десила се „Крвава Литија“. Скупштина Краљевине Југославије, уз одобрење намесника кнеза Павла Карађорђевића, и уз залагање председника владе Милана Стојадновића, требала је да одржи седницу о Конкордату са Ватиканом. Верни народ и свештенство су за тај дан заказали молетествије за оздрављење оболелог патријарха Варнаве. Полиција је забранила тај скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Била је замишљена као велика манифестација у борби против Конкордата. У Кнез Михаловој улици настала је туча и хрвање грађана са жандармима. Интервениција полиције је била веома брутална. Тадашњи министар полиције био је Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов. Преко улице Краља Петра