Što više želim da izbegnem Kajla Skota, on mi sve više skače pod olovku i sam se ubacuje u redove koje pišem. Evo pre neki dan je obišao školu „Branko Pešić“ u Zemunu, koju pohađa 47 dece izbeglica, i poručio da je ovo za njih kraj dugačkog puta rekavši da će oni postati Srbi. Izrazio je žaljenje što su oni prešli tako dugačak put i teška vremena! Ne znam kako ti uspeva, Skote, da budeš toliki licemer? Radiš za državu koja je, svojim postupcima, i to svesnim, te izbeglice i proterala iz njihovih domova. Ko si ti, Skote, da određuješ da li je Srbija za ljude iz Avganistana, Sirije i

Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u Prištini je, nakon sastanka sa kosovskim premijerom Ramušem Haradinajem kojeg je nazvao “večnim prijateljem”, učestvovao na konferenciji o kulturi i miru na Zapadnom Balkanu Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u Prištini je, nakon sastanka sa kosovskim premijerom Ramušem Haradinajem kojeg je nazvao “večnim prijateljem”, učestvovao na konferenciji o kulturi i miru na Zapadnom Balkanu, gde je kazao da na Balkanu “živimo u atmosferi produženog hladnog rata”. “Mogu da ocenim da se na Balkanu na političkoj sceni u pozitivnom smislu ništa nije promenilo. Živimo u atmosferi produženog hladnog rata. Evropa tone u vrtlog populizma”, kazao je Mesić na dvodnevnoj konferenciji koja je u subotu počela

Nije lako u jednoj rečenici reči mnogo o nekom narodu pogotovo ne o svetosavskom. Čini su da je Sisili Izabel Fearfild to ipak pošlo za rukom. Ova britansko-irska književnica mnogo je poznatija pod pseudonimom Rebeka Vest i svom najznačajnijem delu iz 1941. godine „Crno jagnje i sivi soko“ koje predstavlja ustvari putopis o Jugoslaviji. Knjige koja je u anglosaksonskom svetu doživela brojna izdanja i bila obasuta brojnim izrazima divljenja. Sama Rebeka divila se nekom drugom, vladiki Nikolaju Velimiroviću. O njemu je govorila: „Najizuzetnije ljudsko biće koje sam ikada srela“.(1) No, vratimo se onoj rečenici koja sa tako malo govori tako puno. Sedam reči koje svakome ko ih pročita moraju ostati

Velika pažnja koju je u hrvatskoj javnosti dobio zahtev da predstavnici manjina više nemaju garantovana mesta u parlamentu, obrnuto je proporcionalna političkom značaju predlagača te promene Velika pažnja koju je u hrvatskoj javnosti dobio zahtev da predstavnici manjina više nemaju garantovana mesta u parlamentu, obrnuto je proporcionalna političkom značaju predlagača te promene, bivšeg predsednika Hrvatske stranke prava (HSP) Ante Đapića, konstatuje radio Dojče vele. Referendumsku inicijativu da se poslanici nacionalnih manjina biraju putem opšteg prava glasa sa građanskih lista, a ne više u posebnoj izbornoj jedinici, analitičari vide kao razvrstavanje na “dobre” i “loše” građane. Kako navodi DW, inicijativa je dobila dodatan zamah nakon što joj se pridružila Željka Markić

U naše dane, nepun vek kasnije, jake struje „rimokatolicizma i ostalih sekti“ i dalje vršljaju Srbijom. Ovoga puta su se okomile na naše divne ikonostase, na bogoslužbeni poredak, na našu sabornost.  Pismo novomučenika Varnave, iako sasvim kratko, daje rešenje za sve napasti i nedaće koje su nalegle na naše hramove i naše duše, piše Željko Perović o nepoznatom pismu patrijarha Varnave Pre nekoliko dana javio mi se čika Jovan iz Niša, unuk vladike niškog Jovana Ilića rodom iz Dojkinaca. Nedavno je u porodičnoj zaostavštini pronašao pismo patrijarha Varnave, upućeno njegovom dedi. Ovaj važan dokument želi da pokloni Eparhiji niškoj, šalje ga i meni, u elektronskom obliku, uz dozvolu da mogu

No srpski narod se najzad uspravio. I čitava istočna Evropa se uspravlja u svom dostojanstvu, spremna da odbaci paganstvo. Bog nas je pogledao. Uzdizanje je tek počelo. Ono je pred nama kao zadatak i poziv da se tek osvestimo. Ikona i zavet Svetoga Save – istorijski potvrđen zavetom Kosovskim! – jesu taj poziv Koliko smo kao hrišćani osvetljeni likom Hrista, toliko moramo i kao Srbi da budemo vođeni likom Svetoga Save. Kao što bismo bez Hrista bili beslovesni i ne bismo imali osećanje za tajnu čoveka, tako i bez Svetoga Save ne bismo osećali istoriju i u njoj tajnu Srba. Bili smo svedoci mnogih (neuspelih) pokušaja da se naučno (pa i

Udruženja domobranitelja insistiraju na uvredljivoj zakonskoj odredbi. Obeleženi Srbi iz Hrvatske, Srbija, Crna Gora… ZAGREB – OD STALNOG DOPISNIKA Udruženja hrvatskih ratnih veterana insistiraju da u tekstu novog zakona o braniteljima ostane formulacija o “oružanoj agresiji koju su izvršile Srbija, Crna Gora, JNA i paravojne jedinice iz BiH”, bez obzira na žestoke reakcije iz Beograda o kojima je u Njujorku govorio i predsednik Aleksandar Vučić. U predlogu zakona spominje se, među agresorima, i “veliki broj pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj”! Za njih se kaže da su bili “organizovani i predvođeni velikosrpskom politikom”. Predlagači zakona, branitelji, tvrde da u tim formulacijama nema ništa spornog i da za njih nije prihvatljiva teza

Sve što se dešava u Makedoniji ima veze sa Kosovom, tvrdi Ljupčo Palevski, makedonski biznismen i političar, antiglobalista i protivnik aktuelne vlasti, ali i američke politike u regionu. Najavljuje formiranje stranke koja će, kako kaže, promovisati politiku partnerstva, a ne vazalskog odnosa i sa Amerikom, i sa Rusijom. Palevski očekuje da će najkasnije do marta 2018. početi proces definitivnog rešavanja pitanja Kosmeta, a model će, smatra, biti podela. U američkim interesima na zapadnom Balkanu prvo je Kosovo, pa onda nekoliko praznih mesta, pa onda smo mi i Albanci — Kosovo je njihov geostrateški interes“, kaže za Sputnjik Palevski, koji je nekada bio šef SDSM-a u najvećoj skopskoj opštini Centar. Danas je ne samo protiv te stranke već tvrdi da ima probleme,

Lektira za učenike osnovne škole u kojoj se veliča ustaški poklič “Za dom spremni” biće izbačena, piše zagrebački Jutarnji list. Radi se o romanu Stjepana Tomaša “Moj tata spava s anđelima – Mali ratni dnevnik”, koji je postao obavezna lektira pre više od decenije. Knjiga je pisana početkom ’90. u formi dnevnika i pokušava da prikaže ratna zbivanja iz gledišta Cvijete, devojčice iz Osijeka. Sporno u romanu je što je pojam ustaštva prikazan kao “domoljubno poželjan”. “Kada sam na radiju pronašla stranicu koja je emitirala ‘Čavoglave’, mama se nije pobunila, štoviše slušala je sa zanimanjem. Sva je treperila od unutrašnjeg uzbuđenja kad je čula kako Bobo ili Jure viče: Mi smo

Zagreb — Hrvatska se našla pod ozbiljnim spoljnopolitičkim pritiskom Brisela, piše hrvatski nedeljnik Globus. Brisel, naime, traži primenu presude Arbitražnog suda o sporu o granici između Slovenijei Hrvatske, američki Stejt department kritikovao je Zagreb zbog popuštanja filofašističkoj nostalgiji, dok se bivši ministar kulture Zlatko Hasanbegović našao u redovnom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu za 2016. Izgleda, piše nedeljnik, kao da su hrvatski lideri pokrenuli jednu veliku i silnu diplomatsku inicijativu, kakve se ne bi postidele ni puno veće države i dok se premijer Andrej Plenković u Americi susreće s Donaldom Trampom i drži govor na Glavnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednica Kolinda Grabar-Kitarović priprema se za put u Moskvu

Cilj klerikalne i proustaške desnice u Hrvatskoj je uvođenje jednoobraznog totalitarnog društva i ukidanje umjetničkih sloboda, ocjenjuje istoričar i lider Nove ljevice Dragan Markovina. On upozorava da su “militantne katoličke grupacije” uspjele da proizvedu atmosferu u kojoj se sasvim ozbiljno raspravlja o tome koji su naslovi “zbog nemorala” nedopustivi u srednjoškolskoj lektiri. Zatim, da li treba zabraniti pozorišnu predstavu ili plakat, a antisrpske inicijative u vidu promjene izbornog zakona gotovo se i ne skrivaju. Markovina ukazuje da takve inicijative dobijaju medijsku prezentaciju, pa nosioci tih ideja postaju “relevantni sagovornici” u udarnim terminima i najgledanijim političkim emisijama javne i privatnih televizija sa frekvencijom. On ukazuje na dešavanja i retoriku u vezi